[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 5. 6. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Objavljena knjiga "Srbija - istorija iza imena" Stevana K. Pavlovića

Od Nemanjića do Miloševića

Bilo je vrlo malo toga zajedničkog između Srba u Hrvatskoj i Srbiji, ili Bosni, Makedoniji. To su sve bili različiti mentaliteti koji nisu uspeli da budu sjedinjeni ni kad su svi Srbi bili zajedno u jugoslovenskoj državi

Jedan od izdavača koji svojim izdanjima čuva elitnu dimenziju duha kulture na ovim prostorima, beogradski "Klio", u biblioteci "Polis" objavio je delo "Srbija - istorija iza imena" istoričara Stevana K. Pavlovića, u prevodu sa engleskog Ivane Gazikalović-Pavlović.

Knjiga "Srbija - istorija iza imena" predstavlja pokušaj sagledavanja istorije Srbije kao zemlje koja je postojala stolećima u različitim granicama, opstajala na udaru istorijskih sila i bila pod uticajem raznorodnih ideja. Kako sam piše u uvodu knjige, njegovo delo nije istorija Srbije.

- Ne znam kako da definišem Srbiju kroz vekove. Nije postojala trajna politička zajednica ili teritorija s tim imenom. Srbije su nastajale, nestajale i pomerale se. Niti je ovo istorija Srba. Ne bih znao kako da ih pronađem pre vremena kada im je vlast tražila da se izjašnjavaju nacionalno u dokumentima - piše Pavlović.

Stoga je ova knjiga, pre svega, istorijski esej o Srbiji, u kome se autor nije upuštao u ono što se naziva iscrpna ili kratka istorija. Pavlović nastoji da postavi pitanja, pre nego da pruži gotove odgovore i da se od prošlosti udalji i posmatra je iz različitih uglova, izbegavši tako zamku čitanja istorije posmatrane isključivo iz perspektive poslednjih deset godina.

Knjiga prati istoriju Srbije, počev od srednjovekovnih vladara, preko kneževina i kraljevina novijeg doba, vladavina Osmanske i Habzburške monarhije, dva svetska rata, zatim bratstva i jedinstva u komunističkoj Jugoslaviji, sve do raspada komunizma i propasti države. Poslednje poglavlje u knjizi naslovljeno je "Srbija u tami - Miloševićevo doba".

Naše gore list

Autor Profesor balkanske istorije na Univerzitetu u Sautemptonu, poreklom Beograđanin, Pavlović već decenijama živi i stvara u inostranstvu. Pre Drugog svetskog rata živeo je u Bukureštu, gde mu je otac službovao u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata, Pavlovićev otac postaje šef kabineta predsednika vlade u izbeglištvu Slobodana Jovanovića. Profesor Pavlović je studirao u Francuskoj, potom u Britaniji, gde je i doktorirao, a zatim predavao istoriju Balkana na mnogim prestižnim svetskim univerzitetima.

Na pitanje šta su, zapravo, danas Srbi, Pavlović odgovara:
- Srbin je onaj koji sebe definiše kao takvog, koji stavlja na svoju ličnu kartu da je Srbin, ili koga nazivaju tim imenom. Citiram u svojoj knjizi jedan interesantan katehizis u Krajini iz 18. veka, koji je štampan u Veneciji, kao i toliko srpskih knjiga. To su pitanja i odgovori i, naravno, dete ima da nauči to napamet. Pitaju ga: šta si? I on odgovara da je hristjanin i Srbin.

Onda odgovara zašto je Srbin: zato što su mi roditelji Srbi i dali su mi to ime, i rekli su mi da govorim tim jezikom, koji je jezik njihovih i mojih predaka. Dakle, vi imenujete: čovek dobije ime, prezime i nekakvo etničko ime. Sve to određuje neko drugi i onda se ili presadi u vas, ili vi to primate, ili se takvim osećate. Rasuti Srbi po južnoslovenskom prostoru bili su različite zajednice.

Bilo je vrlo malo toga zajedničkog između srpske buržoazije i zagrebačke, krajiških vojnika, sarajevske srpske buržoazije, kmetova bosanskih, kosovskih Srba, Srba u nezavisnoj Srbiji, ono što se smatra Srbima u Makedoniji. To su sve bili različiti mentaliteti koji nisu uspeli da budu sjedinjeni ni kad su svi Srbi bili zajedno u jugoslovenskoj državi.

Stevan Pavlović misli da Srbija, odnosno njena intelektualna i politička elita, danas nema jasnu strategiju i viziju za 21. vek, te da je to problem Srbije.

- Takozvana srpska elita, bolje reći onaj deo koji se najviše čuje, nema vizije; kao da ne zna gde se Srbija nalazi i kuda želi da ide. Posle pada Miloševića izgledalo je kao da su se prozori otvorili, kao da je ušao svež vazduh, da je deo elite odlučno krenuo da donosi odluke, u saradnji sa međunarodnom zajednicom i susedima, o nizu problema, o prirodi odnosa Srbije sa svojim susedima, sa Kosovom, sa Crnom Gorom, srpskim entitetom u Bosni i Hercegovini, manjinama u samoj Srbiji. Izgledalo je kao da se ozbiljno mislilo na donošenje suštinskih odluka kako prevazići razlike u sopstvenom okviru i van njega. Srbija se, međutim, danas boji promena, naglašava Pavlović.

Zvonko Prijović


vesti po rubrikama

^kultura

15:23h

Objavljena knjiga "Srbija - istorija iza imena" Stevana K. Pavlovića

15:32h

Sredinom avgusta u Beloj Palanci: Akustičarski festival

15:40h

Nedelja filmskih arhiva u Beču

15:48h

Umro Nino Mafredi, veliki italijanski komičar

15:56h

Trens parti u "Pioniru"

16:04h

Počinje Teatarska internacionalna beogradska avantura

16:11h

Dodelom nagrada završeno 49. Sterijino pozorje

16:20h

Gordana Gadžić s monodramom "Uho, grlo, nož" u BDP-u

16:29h

Treći deo Harija Potera u Velikoj Britaniji

16:37h

Gostovanje pozorišta "Puk" iz Japana u pozorištu "Pinokio"

   


     


FastCounter by LinkExchange