[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 5. 6. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, o zaduženosti Republike

Devize od četvorogodišnjeg
izvoza za otplatu duga

Srbija stranim poveriocima treba da vrati 13,4 milijarde dolara

BEOGRAD - Srbija spada u visoko zadužene zemlje, ali još nije u dužničkoj krizi, rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare o održivosti spoljnog duga Srbije.

Vrednost spoljnotrgovinskog duga na dan 31. 12. 2003. godine iznosila je 13,4 milijarde dolara i iznosio je 71 odsto bruto društvenog proizvoda iz te godine, dok se zemlje u razvoju svrstavaju u prezadužene ukoliko je njihov dug 80 odsto društvenog bruto proizvoda, odnosno onda kada je vrednost duga 220 odsto godišnjeg izvoza roba i usluga. U slučaju Srbije, dug iznosi 387 posto izvoza robe i usluga.

- To znači da u naredne četiri godine sve što se naplati iz izvoza ide za servisiranje duga, ili preciznije, domaći dug je jednak četvorogodišnjem izvozu iz Srbije - naglasio je Jelašić.

Prema njegovim rečima, ukupan dug Srbije u dolarskim iznosima veći je za 2,7 milijardi dolara u odnosu na prethodni period, ali ne zbog dodatnog zaduživanja, nego zbog odnosa kretanja dolara i evra. Naime, dug Srbije u evrima je krajem decembra prošle godine iznosio 11,6 milijardi evra, što je za 270 milijardi evra manje nego krajem 2000. godine.

Kamata - pola miliona

SRJ je imala sa Svetskom bankom ugovor o kreditu u vrednosti od 563 miliona dolara, koji je trebalo da povuče u periodu od juna 2001. do jula 2004 godine. Do sada je povučeno svega 291 milion dolara, ali zbog neuspelih ratifikacija, država mora da plati pola miliona dolara kamate na nepovučena, a odobrena sredstva.

Ne očekuje se, kako je rekao Jelašić, da će Srbija do 2007. godine imati problema oko servisiranja spoljnjeg duga, a da bi se to postiglo neophodan je godišnji rast drštveniog bruto proizvoda za pet odsto. Zatim, izvoz treba da bude veći za 15 odsto na godišnjem nivou, dok udeo investicija u društvenom bruto proizvodu treba da iznosi više od 13,5 odsto godišnje.

Pri tom, potrošnja u narednih šest godina ne bi trebalo da raste više od 1,5 odsto godišnje. Plate mogu da se povećavaju samo u skladu sa rastom produktivnosti, što kod nas nije slučaj jer su za poslednje četiri godine uvećane 357 odsto, podvukao je Jelašić.

- Ukoliko Srbija želi da izbegne dužničku krizu neophodno je dodatno zaduživanje pod povoljnim uslovima kod svetskih institucija. To su IDA uslovi, koji podrazumevaju grejs period od deset godina, sa rokom otplate od 20 godina i godišnjom kamatom od 0,75 odsto. Upravo sledi aranžman sa Svetskom bankom od 550 miliona dolara, od čega je 40 odsto kredita pod IDA uslovima. Očekuju se i krediti od EIB i EBRD po kamatama koje su niže od tržišnih - naglasio je Jelašić.

Inflacija od 8,5 odsto

Predviđena inflacija za ovu godinu je 8,5 odsto. U periodu od januara do maja inflacija je bila 3,7 odsto, a u maju jedan odsto, s tim da je sa 0,5 odsto u inflaciji učestvovao rast cena poljoprivrednih proizvoda, a sa 0,25 odsto rast cene nafte. Prema mišljenju Jelašića, ako se poveća cena nafte za deset odsto, njen uticaj na inflaciju biće manji od jedan odsto. U ceni nafte od 55,5 dinara, rafinerijska cena nafte učestvuje sa 15,9 dinara i samo u tom delu se može osetiti porast cena nafte na svetskom tržištu. Troškovi prometa u ceni ovog energenta učestvuju sa 5,3 odsto ili 2,90 dinara, akcize sa 49,5 odsto ili 27,5 dinara i porez na promet sa 16 odsto ili 9,25 dinara.


T. Ostojić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:16h

Jelašić: Devize od četvorogodišnjeg izvoza za otplatu duga

17:24h

Otporaš Branimir Nikolić: Kostić će se predati jer će mu uzeti imovinu

17:31h

Dinkić: Uvodi se vancarinska zaštita

17:40h

Puštanje u rad 11 remontovanih kilometara pruge Beograd - Bar

17:49h

Vlada o "Sartidu"

17:57h

Česte kiše prete da smanje rod

18:05h

"Glas" saznaje: Ugovor sa firmom "Ju es Stil"neće biti raskinut

18:12h

Izjavom Labusa država ipak priznala: NIS bez kontrole?

18:20h

Odbor za privatizaciju zatražio: Istražiti prodaju "Putnika", "Uzora"...

   


     


FastCounter by LinkExchange