GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Da li visoki tiraži knjiga predstavljaju i umetničku vrednost

Literatura za svakog

i pomalo za ponekog

Svaka televizijska emisija ostavlja neki konkretan utisak. Nametne neki zaključak. Posle polučasovne emisije "Čitač" na trećem TV kanalu, od 23. maja, stiče se utisak da književno delo može da bude umetnost ili bestseler. Da jedno s drugim ne može!

Naime, eksperti za književnost, složno, bez izuzetka, kritički se izjasniše o "takozvanim" književnicima, koji objavljuju "takozvana" književna dela. Jedan od njih pošteno reče da "nažalost" ili "srećom" nije ni čitao knjigu o kojoj se izjašnjava!

Reč je o knjizi književnice, koja je imenovana, (a da nije intervjuisana, niti na bilo koji način uključena u tu raspravu o svom stvaralaštvu!), a njeno se literarno čedo, "bez umetničke vrednosti", prodaje u tiražu od po hiljadu primeraka sedmično! Ništa novo.

Ta podela na popularna dela, a "bez umetničke vrednosti" i ona druga umetnički vredna, a dosadna, traje već decenijama. To je neki stereotip, za kojim se, skoro bez izuzetka, povode i svi naši mediji. A Luis Horhe Borhes ("Borhesov rečnik"), strana 184 odnosno 266 piše: "Pisac treba da piše da bi obradovao svog čitaoca" i "Čitanje o kojem ne preovladava zadovoljstvo nije korisno. Zbog toga sam govorio svojim učenicima: Ako vas neka knjiga ne zainteresuje, odmah je ostavite. Ne povodite se za slavom autora". Ne vidim da bi u takvom shvatanju poznatog književnika nešto moglo biti sporno.

Prema tome, ako se neka knjiga tako masovno prodaje, pretpostavljam da je obradovala čitaoca i da je čitanje takve knjige predstavljalo zadovoljstvo za njega. Naravno, sebi za utehu, oni koji smatraju da je dobra, umetnička vredna, samo ona knjiga koja se sa naporom čita, reći će da širokoj čitalačkoj publici nedostaje književna kultura. Nije valjda?

Nameće se utisak da je voditelj birao sam saglasne sagovornike, koji će svojim izjavama potvrditi već pripremljenu, i u štampi unapred najavljenu tezu. Pominjalo se tu i neznanje, "nepismenost", "amaterizam" tih "takozvanih" književnih stvaralaca. Penzionera koji dolaze iz drugih profesija. Neverovatno.

Kao da je reč o egzaktnoj nauci! Kako bi tu tek prošao Filip Višnjić, pa Jakov Ignjatović i mnogi drugiÖ A zatim, zašto TV voditelj ne bi porazgovarao i sa nekim od književnika autora čija dela su omiljena kod čitalaca, pa i sa nekim od tih čitalaca, koji traže te zanimljive, a "umetnički bezvredne" knjige. Gledaoci bi tada imali potpunu informaciju, umesto jednoumlja starog više od pola veka.

Ja i dalje ostajem ubeđen da književno delo može biti i umetnički vredno, ali i zanimljivo. Da jedno ne isključuje drugo. A stvar je pisca da dosegne oba ta kvaliteta. Ako je talentovan, naravno. I ako pri pisanju misli i na svog čitaoca, a ne samo na one koji odlučuju o nagradama.

Marko Smukov
Novi Beograd


Šta učiniti posle političkog kraha

Mama, nisam više funkcioner

Gde su ona lepa, stara vremena, kada je ringišpil, zvan i "rotacija", još radio punom parom? Pa si s jednog rukovodećeg mesta išao na drugo. A, šta ću, ge ću, sad?

Lako onima koji imaju neku struku: doktorima, advokatima, profesorima, i njima sličnim! Oni mogu da se vrate svojoj profesiji i da na miru sačekaju sledeće izbore. Ja nemam čemu da se vraćam. Visim, k'o list u jesen, što čeka da otpadne. Pljunuli mi u obraz, obeščastili su me.

Kako ću ovakav, nikome potreban, da pogledam sugrađanima u oči? I svojoj familiji koja je, posle velike love i raznih privilegija, odjednom pala na niske grane?... Da sam bar bio pametniji, pa da sam se ušunjao u neki klan velikih muvatora koji nekima od bivših i dalje omogućavaju da se drže iznad vode!

Jer, mnoge od onih koji su izgubili vlast i dalje se šepure, slikaju se, pojavljuju se, nepozvani, na prijemima, kao da još uvek nešto znače, izjavljuju koješta po novinama koje su im nekada držale stranu, sve verujući da karusel još uvek radi, da "ona" vremena nisu sasvim prošla. Kao što i nisu. Ali je, izgleda, sve manje šansi da se vrate. Nema više doživotnih...

Karter se vratio kikirikiju, Kisindžer bankarstvu. A, šta ću ja kad kod nas kikiriki ne uspeva, a banke su na klimavim nogama? Ranije si, kao abadžija, mogao da postaneš svemoćni šef UDBE, ili kao šloser - predsednik države. Više toga nema. Onaj Šekspirov Ričard Treći nudio je kraljevstvo za konja... a ja bih dao sve što imam za bilo kakvu funkciju! Makar i neku malu, na lokalnom nivou, samo da ne padnem sa vrteške.

Stevan Lanji
Novi Sad


Godine nerasvetljenih ubistava

Čudna smo mi zemlja u kojoj kriminal caruje - ubije se premijer, a novinari na udaru zločinaca. Pucanj u profesiju jeste obračun sa medijima. Koliko je novinara stradalo u poslednjih pet godina. Počev od novinarke "Duge" Dade Vujasinović...

Crna serija je počela ubistvom Slavka Ćuruvije na Uskrs 11. aprila 1999. godine . Vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" likvidiran je u Svetogorskoj ulici u Beogradu, usred rata, pred ulazom zgrade u kojoj je stanovao. Godinu dana ranije, Ćuruvija je ušao u oštar sukob sa tadašnjim režimom. Ovaj zločin, rasvetljavan je "na parče" i to tek posle demokratskih promena u Srbiji.

Kad je došlo do promena u Srbiji, očekivalo se da će ubistva novinara ostati stvar prošlosti. Međutim, 11. juna 2001. godine, ubijen je dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine Milan Pantić. I danas nepoznati ubica sačekao ga je u ulazu zgrade u kojoj je stanovao i s leđa više puta udario tupim predmetom u predelu potiljka.

Novinar, koji je često pisao o opštem i privrednom kriminalu, ne obazirući se na pretnje, podlegao je povredama na licu mesta. Tokom akcije "Sablja" spektakularno je najavljeno rasvetljavanje slučaja, čak su privođeni neki moćnici, ali je ubistvo i dalje ostalo nerazjašnjeno. Pravljeni su i fotoroboti, ali ubice novinara niko nije pronašao. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović više puta je najavljivao rasvetljavanje slučaja, ali sve je ostalo na rečima.

- I nedavno likvidacija Duška Jovanovića u Podgorici treće je - ubistvo novinara na prostoru SCG tokom poslednjih pet godina. Glavni i odgovorni urednik lista "Dan" život je izgubio u "sačekuši", egzekuciji čiji način izvršavanja odaje "rukopis" mafije ali i ne naručioca zločina. Motive zločina treba tražiti u tekstovima koje su objavljivali ili trebalo da objavi već pokojni istaknuti novinar. Tako je ubijena istina koja je glavna vrlina u novinarstvu.

Slavoljub Ž. Todorović
Mladenovac