[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 13. 3. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Glumac Miruš Kabaši, "albanski Sokrat", gost pozorišnog festivala "Slavija 2004"

Vreme spajanja

Susret sa Ljubom Tadićem, "srpskim Sokratom" u Makedoniji. On je stvarno veliki glumac i izuzetan čovek

Gostovanje žive legende albanskog glumišta Miruša Kabašija s njegovom inscenacijom "Sokratove odbrane", Kostasa Varnalisa (replika na originalnog Sokrata iz tridesetih godina 20. veka), na Međunarodnom pozorišnom festivalu "Slavija 2004", bila je jedinstvena prilika da domaća publika vidi bar delić pozorišnih zbivanja iz susedstva koje nam je, sticajem brojnih nesrećnih okolnosti, daleko poput neke egzotične zemlje.

Predstavu Narodnog pozorišta iz Tirane, tog "tranzicionog Sokrata", kako ga je nazvala teatrolog Dragana Bošković, čijom zaslugom je i došlo do gostovanja, toplo je pozdravila, nažalost, ne baš brojna publika. Miruš Kabaši je "Sokrata" postavio 1997. godine, u vreme previranja u Albaniji. Sve je počelo mnogo ranije:

Beogradska publika

- Prvi put sam u Beogradu, malo sam video, nisam imao vremena. Ali, publika je izuzetna, obrazovana, u rangu Evrope. Nisam samo siguran da li je taj veliki aplauz koji sam dobio čin vaspitanja ili je bio iskren zato što im se stvarno dopala moja predstava.

- Kada sam pročitao ovo delo, u vreme studija, sedamdesetih godina, odmah sam postao njegov rob. Počeo sam da razmišljam kako bih taj komad mogao da realizujem, na koji način da ga izvedem, jer bi to značilo veliki udarac za diktaturu koja je u to vreme postojala. To je, naravno, bila moja utopija, s obzirom na to da mi sistem ne bi nikad dozvolio da izvodim "Sokrata". Ali, sve to me nije sprečilo da počnem da radim, sakupljam delove, da na neki način montiram ovaj tekst. Konačno, 1997. godine sam ga i postavio na scenu.

Kažete, Vaša utopija. Da li su i Sokratove ideje utopija? Da li moraju da završe na isti način?
- Kada je reč o Sokratu i načinu kako je završio, rekao bih samo: Blago onome ko se žrtvuje za tako velike ideale, ideje kao što su bile njegove. Ili, bolje rečeno, blago onome ko se žrtvuje da bi dobrota, mir i ujedinjenje zavladali svetom.

Najavljujući Festival, organizatori su vas nazvali "albanskim Ljubom Tadićem". Da li ste možda upoznali "srpskog Sokrata"?
- Imao sam zadovoljstvo da se sretnem s Ljubom Tadićem prošle godine na festivalu u Makedoniji, na kome smo obojica učestvovali s našim predstavama. Bio sam oduševljen njegovim viđenjem Sokrata; pokazalo se da je on stvarno veliki glumac i izuzetan čovek. Tamo smo se i fotografisali. Iako nismo mogli da se razumemo, ta fotografija je označila naše vreme, vreme spajanja.

Odnosi naša dva naroda opterećeni su bolnim i teškim nasleđem. Ima li, po Vašem mišljenju, načina da se ono prevaziđe?
- Ako će se naši političari ugledati na kulturu, naravno, ovu naprednu koju mi nudimo, sasvim sam siguran da ćemo prevazići sve teškoće. Realne i istinite kulture ne poznaju granice, one su iste, s istim aspiracijama.

M. Jovićević
Foto: A. Jovanović


vesti po rubrikama

^kultura

16:13h

Glumac Miruš Kabaši, "albanski Sokrat", gost pozorišnog festivala "Slavija 2004"

16:20h

Posledice katastorfalnog požara u manastiru Hilandar

16:29h

Svečani koncert u Centru "Sava": Jubilej Hora "Obilić"

16:37h

Sa Festa u bioskope: Samo ne ti

16:45h

Olja Ivanjicki o tome za koga se glasa na izložbi portreta

16:53h

Retrospektiva opusa Federika Felinija u Muzeju Jugoslovenske kinoteke

17:01h

Nagrada "Pavle Vasić" za 2003. Marijani Petrović-Rajić

17:12h

"Pinokio" u Cirihu

17:20h

Nepoznat Pirandelov komad u rimskom teatru Argentina

   


     


FastCounter by LinkExchange