[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 9. 3. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Istinom za Srbiju (35)

Romanijski odred

bez Partizana

U štabu su bila tri člana četničkih odreda i tri člana iz partizanskog odreda

Posle savetovanja u Stolicama (26-27. septembra 1941.) Vukmanović je ponovo otputovao u Sarajevo, a petnaest dana posle toga se uputio u Romanijski odred. Tamo je zatekao komesara Goranina u društvu sa nekim oficirima Kraljevske jugoslovenske vojske. Goranin mu je na njegovo pitanje: "A gde je Glavni štab?" odgovorio da ne postoji nikakav Glavni štab, ali da postoji zajednički četničko-partizanski štab, koji se nalazi u selu Milićima (nedaleko od Vlasenice).

Sporazum

Vukmanović je odmah produžio u Zajednički štab, u kome nije našao nijednog predstavnika partizana. "Stvarni "gazda" bio je načelnik štaba, kapetan Sergije Mihailović; on je okupio oko sebe oficire bivše vojske... stvoren je štab koji potpuno rukovodi četničkim i partizanskim odredima, a u njemu dominiraju četnički oficiri", kaže S. Vukmanović. Nije onda jasno kako Vukmanović tretira Romansijski odred kao odred NOP-a.

Na sastanku u Gori (Drinjači), održanom 1. oktobra 1941. posle povratka S.Vukmanovića sa savetovanja u Stolicama, na kome su kao predstavnici KJVUO prisustvovali major Jezdimir Dangić, kapetan Sergije Mihailović i Pera Đukanović, a od strane KPJ Svetozar Vukmanović, Rodoljub Čolaković i Slobodan Princip, formiran je zajednički štab pokreta otpora - "Komanda bosanskih vojnih i partizanskih odreda" i došlo je do sledećeg sporazuma:

Formira se zajednički privremeni operacioni štab između vojnih i partizanskih odreda na teritoriji Bosne sa nazivom: "Komanda bosanskih vojnih i partizanskih odreda".
Štab će biti formiran od tri člana vojno-četničkih odreda za sve teritorije i tri člana iz partizanskog odreda.
Mesto operacionog štaba zajedničke komande menja se po potrebi.

Funkcionisanje štaba počinje 1. oktobra 1941. Štab ima odmah da prouči sva važna pitanja o predstojećim operacijama radi njihovog brzog sprovođenja u delo.

Preki sudovi

Štabovi vojnih i partizanskih odreda uputiće lica - članove za ovaj štab na dan 2. oktobra 1941. godine snabdevene dokumentima da su za to upućeni.

Pri svakom odredu formiraće se pokretni preki sudovi, koji će izricati smrtne kazne za dela: pljačku, bekstvo iz borbe - položaja, špijunažu, izdaju, paljevine i zločinstva, kako za one na položaju, tako i za one u pozadinskoj službi.

Izvršiti mobilizaciju svega ljudstva od 19 do 50 godina starosti, a 50 pa naviše za sve pozadinske službe.
Prilikom zauzimanja novih mesta postaviće se zajednička vlast.

U svim oslobođenim krajevima i selima, opštinama i srezovima izabrati narodne odbore, koji će vršiti vlast u pozadini. Sve dosadašnje vlasti prestaju delovati. Predsednik odbora u sreskom mestu biće ujedno i starešina sreza.
Pozadina mora biti tako uređena od strane odbora da odgovara punim zahtevima fronta.

Odbor će izdavati potpore u naturi i novcu svim porodicama poginulih, ranjenih ili zarobljenih četnika - partizana. Dostavljeno:
Svim sreskim, opštinskim, seoskim vlastima, komandantima odreda, bataljona na području-položaju.

Dobra volja

Za vojno-četnički odred:
Major Jezdimir Dangić
Kapetan Sergije D. Mihailović
Pero Đukanović
Za štab narodno-oslobodilačkih (partizanskih) odreda Bosne i Hercegovine:
Rodoljub Čolaković
Slobodan Princip
Svetozar Vukmanović

Do koje mere je KJVUO bila spremna za saradnju govori podatak da su oni uopšte pristali na pregovore sa predstavnicima nekakvog štaba narodno-oslobodilačkih (partizanskih) odreda Bosne i Hercegovine, kada na čitavom području Srebrenice, Drinjače, Bratunca i Han Pijeska nije bilo ni jednog komuniste, pa ni partizana.

Prva neslaganja

Organizatori ustanka bili su pojedini ugledni seljaci. "Tako je ta teritorija došla pod vlast ljudi koji nisu priznavali komandu partizanskih štabova. Na tu teritoriju je došao Dangić; njega je poslao Draža Mihailović da formira četnički štab za Istočnu Bosnu".

Na osnovu zaključaka od 1.oktobra 1941. u Gori u Milićima je 6. oktobra 1941. izvršeno konstituisanje Operativnog štaba. Međutim, od prvog dana je bilo ozbiljnih nesporazuma i u štabu i na terenu. Komunisti su taj sporazum zloupotrebljavali pokušajima da u svim mestima, koja je u svojim rukama držala KJVUO, oni formiraju obaveštajne biroe i razne odbore za propagandu. Dangić je, izazvan takvim ponašanjem, sazvao širu konferenciju u Vlasenici za 16. novembar 1941.

Na sastanku je formirana komisija (Boško Todorović, predsednik, Slaviša Vajner i Pero Đukanović) za izradu rezolucije, ali komisija nije mogla da usaglasi stavove i 20. novembra Glavni štab OO KPJ za BH je uputio proglas "zavedenim četnicima o izdajničkom radu Jezdimira Dangića" u kome je rečeno: "Šesnaestog novembra 1941. godine, održana je u Vlasenici skupština predstavnika naroda za oslobađanje teritorije Istočne Bosne, kao i boraca sa svih naših frontova.

Piše: Dr Životije Đorđević
Sutra: Bez željenog sporazuma

 


vesti po rubrikama

^feljton

17:14h

Istinom za Srbiju (35)

17:27h

Uzroci raspada Jugoslavije (50)

   


     


FastCounter by LinkExchange