[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 28. 2. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vinko Brešan, reditelj, uoči premijere filma "Svjedoci" danas na Festu

Ako je film loš

onda sam i ja loš

Dužnost umetnika, intelektualaca i poštenih ljudi je da otvoreno govore o sistemima zla u vlastitoj sredini

Ovenčan sa dve nagrade za mir i toleranciju na upravo završenom Berlinskom festivalu u čijem je glavnom programu učestvovao, film "Svjedoci" hrvatskog reditelja Vinka Brešana premijerno će biti prikazan danas u Centru "Sava" na Festu.

Jednu od glavnih uloga u filmu koji će se naći na repertoaru naših bioskopa igra Mirjana Karanović. Film je oslonjen na roman Jurice Pavičića "Ovce od gipsa", inspirisan istinitim događajima iz 1991. godine, zločinom nad jednom srpskom porodicom u Karlovcu.

- Osnovna stvar je da sam se ranije bavio komedijama, "Kako je počeo rat na mom otoku" i "Maršal". Međutim, nikada ih nisam radio samo zato da bih napravio komediju. One su bile moj otpor prema dominaciji kulturne politike u kojoj se sve veličalo, od banalnih hrvatskih proizvoda, do anonimnih renesansnih pesnika amatera. Tada sam karnevalizirao život, da bih se mogao narugati svemu što vidim oko sebe. Nestankom te dominantne kulturne politike osetio sam unutrašnju potrebu da se pozabavim moralnim problemima vlastitog društva. Pročitao sam roman Jurice Pavičića, koji je bio na istoj liniji kojom sam i sam želeo da se bavim. Tako smo počeli saradnju.

Koja je to bila linija?
- Ono čime se Pavičić bavio u romanu, u filmu smo se trudili da pojačamo spiralom mržnje i sistemima mržnje u glavama običnih ljudi, naših suseda, koje svakodnevno srećemo, sa kojima pijemo kafu. Pokušali smo da analiziramo na koji način ratno zlo oduzima ljudima dušu i pokušali smo da pronađemo nadu.

Označeni ste kao prvi filmski autor sa prostora bivše zemlje koji se pozabavio fenomenom ratnih zločina, ali ne "onih koje su drugi naneli nama".
- Govorim isto u Berlinu, Zagrebu, bilo gde u svetu. Dužnost i umetnika i intelektualaca i poštenih ljudi je da otvoreno govore o sistemima zla u vlastitoj sredini. Glavna bitka protiv mržnje i rata ne dobija se u sferi politike, već u duši običnog čoveka. Tu se ona mora dobiti.

Vi ste svrstani u sam vrh autora na Berlinskom festivalu koji nažalost nisu adekvatno "prošli" sa nagradama. U toj grupi je i jedan Teo Angelopulos.
- Dvadeset pet godina hrvatskog filma nije bilo u glavnim programima Kana, Venecije i Berlina. Sama činjenica da sam ja tamo došao već je velika nagrada. Prirodno je da me veseli i dobra reakcija ljudi, kritičara. Međutim, očekivati nagradu u krajnjem slučaju bilo bi bezobrazno. S druge strane, jedine dve nagrade u Berlinu koje se dodeljuju filmovima zbog etičkih vrednosti dodeljene su filmu "Svjedoci". S obzirom na to da u filmu otvaram neke moralne dileme, sigurno je da mi šalju neku ličnu poruku.

Uzbuđenje

- Izuzetno sam uzbuđen. Fest je za mene, još dok sam bio dečak, bio veliki pojam. Smatram da je trauma koju imamo od rata naša zajednička trauma i da se ne deli na hrvatsku, bosansku, srpsku. One nisu zasebne. To je naše zajedničko zlo. Zbog toga su mi jednako važne premijere u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Tema je neugodna, optužuje sredinu, a ona onda autora, kao jeretika, izdajnika. Da li je bilo spoljnih pritisaka? A mnogo delikatnije unutrašnje dileme?
- Otvoreno ću vam reći. Kada sam počeo da radim imao sam problem. LJudi oko mene su me odgovarali, govorili da to nije dobro za mene. Film je, međutim, napravljen apsolutno bez ikakve kalkulacije. Jer sve što sam ja, što je moj lični pogled na svet stavio sam u film. Ako je film loš, onda sam i ja loš čovek. Ako se nekome "Svjedoci" dopadnu, verovatno bih mu se i ja kao čovek svideo.

Kad je reč o političkim pritiscima, film sam snimao u potpuno medijskoj tišini. Nisam dozvoljavao da na snimanje kroči nijedan novinar. Želeo sam da se osiguram od političkih napada. Prosto da me ne bi dekoncentrisali. Međutim, u Karlovcu gde smo snimali, jedan konzervativni poslanik napao me je zbog teme. Pridružila mu se lokalna Udruga ratnih veterana. Snimanje je bilo pri kraju, pa me nisu mogli omesti.

Da se vratimo na pomenuti pogled na svet?
- O tome je najbolje govoriti posle filma. Iza svakog filmskog pitanja u "Svjedocima" za mene stoji i moralno pitanje. Prvi put sam shvatio da je način na koji čovek glumi, položaj kamere, rez - u suštini moralno pitanje, a ne filmsko.

Vesna Milivojević


vesti po rubrikama

^kultura

16:10h

Vinko Brešan, reditelj, uoči premijere filma "Svjedoci" danas na Festu

16:18h

Otvara se 26. salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti

16:26h

Studenti FDU imaju svoj Fest

16:33h

LTJ Bukem u KPGT-u

16:41h

Lajbah u rasprodatom SKC-u

16:50h

Sreten Ugričić povodom proslave Dana osnivanja NBS

16:59h

U Muzeju savremene umetnosti: Grafike Maksa Ernsta

17:07h

Koncert Beogradskog duvačkog trija

   


     


FastCounter by LinkExchange