Godišnjim planom poslovanja EPS predviđa povećanje cena struje za 16,9 odsto od prvog aprila o.g. i prosečne cene za ukupnu prodaju povećaće se od 3,4 evrocenta na 3,9 evrocenta. Cene električne energije za domaćinstva zavisno od strukture učešća potrošnje obračunate prema tarifnim stavovima zelene, plave i crvene zone potrošnje kreću se od 5 do 8 evrocenta, koliko iznose cene za domaćinstva u zapadno evropskim zemljama gde su plate, zarade i penzije veće od 4 puta u odnosu na Srbiju.

Vlada Srbije nije prilikom davanja saglasnosti za povećanje cena struje vodila računa o opravdanosti zahteva EPS-a i omogućila da veliki broj domaćinstva zbog enormno visokih računa za struju budu isključeni iz potrošnje, što predstavlja zločin protiv čovečnosti i ljudskih prava na dostojanstven život.

Posledice

Visoki računi za struju došli su kao posledica promene tarifnog sistema za prodaju električne energije i prodajom struje domaćinstvima na bazi tarifnih stavova za zelenu zonu potrošnje do 600 kWh, koji odgovaraju troškovima proizvodnje, prenosa i distribucije, za plavu zonu potrošnje od 601 do 1 600 kWh uvećanim za 50 odsto i za crvenu zonu potrošnje preko 1 600 kWh po tarifnim stavovima uvećanim za 400 odsto. Prodaja električne energije prema tarifnim stavovima plave i crvene zone potrošnje nema energetskog i ekonomskog opravdanja i u suprotnosti je sa načelima tržišne ekonomije da račun za struju odgovara troškovima, koje je potrošač stvorio elektroprivredi.

Tarifni sistem za prodaju električne energije je ekonomski instrument koji stimuliše potrošače da potrošnju prilagode dnevnim i sezonskim dijagramima opterećenja mreže sistema, da manje troše u vreme vršnog opterećenja i više u vreme kada je nisko opterećenje noću i postoje viškovi termoelektrične energije.

Elektroprivrede u privredno razvijenim zemljama prodaju električne energije vrše na bazi tarifnih stavova za vršno, puno i nisko opterećenje mreže sistema, koji se određuju prema troškovima energije po kWh, koji su proporcionalnog karaktera i ne zavise od obima potrošnje. Elektroprivreda Srbije je prodaju električne energije do 2001. god. vršila prema jednoj i dve tarife i potrošnja je utvrđivana brojilima. Kod dvotarifnog merenja niža tarifa primenjivana je u vremenu od 13 do 16 h i od 22 do 7 h, kao i za vreme vikenda subotom od 13 časova do ponedeljka u 7 časova i za vreme državnih praznika.

Nerazumljiv je otpor rukovodstva EPS-a prema uvođenju tri tarife za vreme opterećenja mreže sistema, kada je zapadnoevropske zemlje primenjuju više od 40 godina i ostvaruju značajne uštede u troškovima. Rukovodstvo EPS-a tehničke struke umesto da se bavi održavanjem pogonske spremnosti postrojenja, organizacijom rada i poslovanja i smanjenjem gubitaka el. energije u prenosu i distribuciji, bavi se izmišljanjem kako da ostvari povećanje cene struje i smanji potrošnju u domaćinstvima i poveća lične dohotke, koji su među najvećim u privredi.

Potrebne reforme

Nova Vlada treba da izvrši temeljite reforme prvo, u kadrovskoj politici, a zatim u organizaciji rada i poslovanja, tarifnom sistemu za prodaju el. energije, politici cena vezujući je za povećanje sredstava za poslovni fond i raspodeli sredstava za lične dohotke prema ostvarenoj pogonskoj spremnosti postrojenja. Porez na el. energiju od 20 odsto je veoma visok i neprimeren za proizvod koji značajno učestvuje u troškovima života porodica u vreme kada 1/3 zaposlenih i penzionera prima mesečne prihode ispod granice siromaštva.

Dr Milan Đurić, dipl. ek., Beograd

Kritikujući Zakon o privatizaciji svojevremeno sam tvrdio da društvena svojina ima titulara i da su to radnici, a ne država, koja je u međuvremenu raspolagala tom svojinom prodajući je putem aukcija i tendera. Smatrao sam da država treba da pomaže prodaju firmi, odnosno radničkih akcija, ako i kada to radnici hoće. Zakonom o privatizaciji je trebalo omogućiti radnicima da svojim vlasništvom na najbolji način upravljaju i raspolažu. Navodio sam da država treba da iznađe instrumente za pravilnu i pravednu raspodelu društvene svojine onima kojima pripada, pa tek onda da pomaže u nalaženju kupca za tu imovinu, ako je nju neophodno prodavati.

Vreme je pokazalo da se prodajom firmi, osim toga što su radnici ostali bez posla, uz smanjenje plata onima koji su ostali na poslu, nisu stvorili ambijenti za ponovno zapošljavanje, kako su to obećavali oni koji su zakon podržavali. U međuvremenu donet je i Zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji, kojim su prava onih čije se firme prodaju još više ugrožena.

I ako se prodaje njihova imovina, a ne oni, radnici koji su za tu imovinu ne slučajno čvrsto vezani, najčešće iz osećanja beznadežnosti i nemoći izgovaraju sada već poznate reči: "hoće da nas prodaju", "prodaju nas", "prodati smo", "kupuje nas", "kupuju nas", "kupili su nas", "kupiće nas". Oni koji su pravi vlasnici firmi-radnici akcionari izgovaraju te reči kao da su roba. Sa prodajom njihove imovine trguje se i njihovom sudbinom hoće li i dokle će ostati na poslu. Uostalom, zar nije apsurdno da radnici preko konzorcijuma zaposlenih u postupcima aukcijske ili tenderske prodaje kupuju imovinu firme čiji su oni stvarni vlasnici, u kojoj rade, u koju su ulagali i kojom su upravljali, i za koju će morati još jedanput platiti. Što su više ulagali u firmu više će platiti državi i obratno.

Radnicima nisu pomogle ni njihove velike sindikalne organizacije, koje su olako dopustile da se takav zakon donese. Radnicima nisu pomogli ni poslanici Skupštine Srbije, isti oni čije su stranke dobile poverenje na izborima od tih istih radnika.

I na kraju, ni Ustavni sud Srbije nije bio na visini zadatka. On nije ocenjivao ustavnost Zakona o privatizaciji i pored toga što mu je bilo upućeno mnogo inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustanovnosti zakona. Niti je ocenjivao ustavnost zakona, odnosno njegovih odredbi, niti se na bilo koji način nije oglašavao po tom pitanju.

Zoran Jovanić, Beograd

Na stranicama "Glasa" od 14. februara, pod naslovom "Demokrata, a nije principijelan" objavljeno je pismo ing. Branka Popovića iz Beograda. Čitajući ovo pismo, priznajem da sam više nego iznenađen njegovim sadržajem.

Odmah da kažem, da ne pripadam ni jednoj partiji ali, to ne znači da ne pratim zbivanja u ovoj nesrećnoj zemlji - na političkom planu.

Nema revanšizma

Ing. Popović od početka do kraja pisma, koje je protkano zluradošću - okvalifikovao je dr Vojislava Koštunicu kao čoveka punog mržnje, zatim "da je uzurpirao sve inicijative oko konstituisanja vlasti sa čime kao i Milošević hoće da obezbedi jednoumlje i jednoglasje u parlamentu i Vladi". Ne možete vi g. Koštunica važiti za legalistu i demokratu, ako posežete za revanšizmom i mržnjom koja se ogleda u odnosu prema DS kao i poništavanje izbora guvernera" kao i niz drugih načina nedokazanih kvalifikacija.

Mislim da sam dosta citirao ing. Popovića iz čega se da videti, da je završio velike škole u kojoj ili nije bilo predmeta lepog ophođenja ili ing. nije prisustvovao časovima?

Gospon, inženjeru, morate znati sledeće:
Pok. Zoran Đinđić, predsednik vlade Srbije, bio je čovek vispren, čovek pun znanja i snage sa jasnom predstavom već trasiranog puta, tih dana ipak nije predložio nakon pada Miloševića ličnost iz svoje (najveće) stranke, već je predložio dr Vojislava Koštunicu iz tada "minorne" stranke kako su mu kasnije govorili protivnici. zašto je tako to uradio dr Zoran Đinđić? Ne znate g. ing.? Pa zato, što je Koštunica uživao veliki ugled, ničim ukaljan, poštovalac zakona i ustava - pravi i najpodobniji srpski intelektualac. Znao je to dr Zoran Đinđić - i uspeo je!

Stabilna ličnost

Kako su se kasnije odvijale stvari, to svi znaju. Koštunica je dobio visoku funkciju - predsednik Vlade SRJ da bi mu na svaki način obe republike često okretale leđa, tako da je on zaista bio nemoćan u bilo kakvom odlučivanju (a ko ga je uvažavao od Srbije i Crne Gore) on je ostao figura!

Kada je video da je u okviru DOS-a nemoćan, da žele neki i da ga ponize, da se krši ustav, zakon, ljudska prava, otimaju se poslanici i drugo, odustao je od dalje saradnje sa postojećim režimom i našao se u opoziciji. Pljačka i pranje novca, glasanje iz Turske i Grčke, razna podmetanja i laži pred javnošću, bio je to kraj za saradnju. Zar i konačno, taj "mrski pun mržnje" Koštunica, vapijući za pravnom državom, treba po Vama gospon, ing. da prihvati i sada sve one koji su privatizovali ovu nesrećnu državu a nalaze se i sada na listi Demokratske stranke - zar da sa njima sarađuje? Koštunica je bio i ostao stabilna ličnost na političkoj sceni Srbije i duboko verujem, da će on sve učiniti da u vladu uđu isključivo ljudi od znanja i pameti, bez obzira kojoj stranci budu pripadali. Ja u to verujem.

Bez ljutnje, molim

I na kraju, zaista ne znam jesam li išao pravim redom kada sam nabrajao kako se sve zbivalo, no to nije ni važno. Ali, znajte da dr Koštunica ne daje ni pet para što ga Vi napadate i ja kako ispade - branim, ali ja želim samo istinu i zato Vam savetujem, pročitajte još nekoliko puta Vaš članak i sami ćete videti koliko je u njemu mržnje upućeno dr Vojislavu Koštunici.

Nemojte se ljutiti, sve je ovo politika a mi smo Srbi.
Hvala na ustupljenom prostoru,

Milivoje M. Grandić, Beograd

Oktobar 2000. godine. Jedan Slobodan se uklanja sa vlasti uz pomoć NARODA a sa njim i SPS. Na vlast dolazi velika koalicija DOS sa svojih 18 stranaka. U zemlji Srbiji oduševljenje. Nema više diktatora i njegovih satelita radikala. Za predsednika ne samo Srbije već cele Jugoslavije DOS postavlja Koštunicu, kome se onda nažalost, veruje, koji je lider male stranke DSS sa svega devet članova. Sada nastaju tek problemi. Lideri ostalih stranaka predlažu njemu da se izvrši lustracija.

On odbija rečima: "nema revanšizma". Na vlasti ostaje i dalje Rade Marković, kome se sada sudi u zemlji. Ostaje i Pavković koji je od međunarodnog suda optužen za zločine. Ostaju na vlasti ili u zemlji i mnogi drugi. Lideri ostalih stranaka sada predlažu saradnju sa Hagom a Koštunica kaže: "Hag je deveta rupa na svirali". Nije pametno baš od tako umnog čoveka da kaže! O izručenju Slobodana u Hag Koštunica kaže: "Nisam bio obavešten"? A bio je i te kako obavešten.

Dobio je najveću vlast u zemlji te 2000. godine. Kako se on za to zahvalio liderima ostalih 17 stranaka koji su predvodili milione napaćenih ljudi, tučenih od Slobodana, od Šešelja i Vučića? Nikako. Sve ih je od sebe odgurnuo da bi dana 4.02.2004. godine odabrao za sebe i svoju DSS (ne G 17, ni SPO i NS) najbližeg saradnika baš ni više ni manje nego SPS! Znači, milioni ljudi koji su jurišali tog oktobra 2000. slomili nenarodni režim, Koštunica je prevario.

Sada Srbija plovi ka beznađu, u čeljusti SPS a nije isključeno i u čeljusti SRS. Slede nam opet sankcije, izolacija, embargo, možda novi ratovi pa i bombardovanja. Kakvo je to predizborno obećanje ovom napaćenom narodu kada im je kontrolor vlasti SPS. Nije u vlasti ali kontroliše vlast. Gde su ti umni ljudi iz G17 plus, naučnici,doktori nauka, profesori koji dozvoljavaju da im neki ljudi iz SPS koji ne vole demokratiju diktiraju šta će tog dana raditi i dobijaju packe po prstima ili će oboriti vladu?

Koštunice, prepusti nekom mudrijem da sastavi vladu Srbije dok nije i za tebe i za narod Srbije kasno. Ne uvaljuj se u nevolje. Mani se ćoravog posla. Šta to radiš? Ne sukobljavaj se sa Evropom i Amerikom. Jedan Slobodan ti je odličan primer. Maršićanin kaže: "pomoći će neko drugi" - da li je pametno sada prekinuti ono što je krenulo put evropskih integracija zarad malo slasti u toj prokletoj vlasti? A koji je to neko drugi? Od slepca se ne traže oči: narod kaže, ali i još "sedi gde si da si ni za gde si nisi". Kalemegdan ti je blizu pa idu u šetnju do mile volje. Ja mislim da ćeš me poslušati, naravno, dok nije kasno. Razmisli dobro.

Obrad Milenković, profesor, Beograd