[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 16. 2. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Istinom za Srbiju (14)

Izveštaj Nemačke
komande 17. maja 1941.

Srpski narod ne pristaje da robuje u svojoj zemlji

Narudžbenica

Knjigu dr Životija Đorđevića "Istinom za Srbiju" čitaoci "Glasa" mogu da nabave po ceni od 750 dinara uplatom na žiro račun izdavača "Gambit" broj 155-6048-05. U knjižari je cena 1.000 dinara. Adresa "Gambita" je Ulica 7. jul 25/1, 35000 Jagodina, a telefoni za kontakt su 035/2222-08 i 064/27-38-762.

Dotle je odred imao oružani sukob sa Nemcima, pored onog u Ševarlijama i 24. aprila kod Han Pijeska; sa Hrvatima 22. aprila kod sela Kamenskog, a 23. aprila kod sela Soluna (blizu Olova): sa žandarmerijom 29. aprila - napad na žandarmerijsku stanicu u selu Gostilju, a 5. maja je njegov odred napadnut od žandarmerije kod sela Šljivovica, na Tari. Pri tome je odred izbegao potere Nemaca: 24. aprila kod sela Stari Brod, 5. maja kod sela Zaovine, a 6. maja kod Kaluđerskih Bara na Tari.

Pešadija

Nemačka 60. pešadijska divizija šalje izveštaj 17. maja 1941. nadređenima u kome, između ostalog, kaže: "Pored ove vrste čisto razbojničkih družina okupili su se, mestimično, srpski politički fanatici pod imenom četnika. Oni pokušavaju da terorom nateraju narod protiv nemačkih okupacionih trupa, odnosno da prisile predsednike opština, u krajevima u kojima Srbi ne upravljaju, da tolerišu srpski narod." Dalje se u ovom izveštaju kaže: "U postupcima sa naoružanim bandama ne igra nikakvu ulogu da li su u pitanju četnici ili prosta razbojnička družina. Svaki koji se bespravno zatekne sa oružjem već je proigrao svoj život".

No, i pored svih ovih nespornih činjenica za Koena, Meštrovića i njima slične, Srbija je poslednja jugoslovenska pokrajina u kojoj je u Drugom svetskom ratu izbio ustanak. Kao početak ustanka u Srbiji oni uzimaju napad potpukovnika Veselina Misite na Loznicu 31. avgusta 1941, a nisu se mnogo potrudili da saznaju malo više o tome koliko je srpski narod, kroz svoju istoriju, ulagao truda i dao žrtava da ne dozvoli da bude bilo čiji rob.

Oni ne znaju da se Srbin već stolećima bori za svoj opstanak, ali je u istoriji ostalo zapisano da je jedinu bunu u porobljenim delovima Evrope za vreme Prvog svetskog rata digao srpski narod. I 1917. je Srbin u Toplici rekao: "Bolje grob nego rob!". I 1914. godine je to ponovio. I dok je sto pedeset miliona Evropljana pod kukastim nemačkim krstom stenjalo, i dok je nemačka soldateska u pariskim lokalima ispijala konjake, a u podrume saterala londonsku gospodu, u Srbiji, okupanoj krvlju i obasjanoj plamenom popaljenih kuća, u ustaničkim borbama uprte su i puščane i cevi topova iz kojih je Srbija poručivala Nemačkoj da srpski narod ne pristaje da robuje u svojoj zemlji nacističkim rasistima. Ali, tu svoju odluku srpski narod je saopštio već u Ševarlijama 15. aprila 1941. i pre nego što je to iko učinio u Evropi, pa i u Jugoslaviji.

Ustanak

F. Koen i S. Meštrović, međutim, govore o oslobađanju Loznice kao prvom danu ustanka u Srbiji i, valjda, ne smatraju da je trebalo i nešto vremena da bi u okupiranoj Evropi bio organizovan, naoružan i uveden u borbu taj odred potpukovnika Misita, koji je tog dana imao oko hiljadu i šest stotina boraca. Da su se samo malo potrudili, saznali bi da je već pre oslobođenja Loznice u Srbiji, operisalo osamnaest odreda KJVUO, iste one vojske kojoj je pripadao i odred potpukovnika Misite, isuviše je jasno zašto je Koen zaobišao sve oružane sukobe KJVUO sa nemačkim okupacionim jedinicama od 15. aprila do 31. avgusta 1941.

Do prvih čarki sa okupacionim vlastima u samom Beogradu došlo je 10. maja 1941. Toga dana je na mostu na Savi izvršena sabotaža radnja na telefonskom kablu. Nemački vojni zapovednik je zbog toga upozorio Milana Aćimovića (koji je svoju "komesarsku upravu" formirao i narodu se predstavio 16. maja 1941). "Nisam voljan pustiti da bez odmazde prođe ni najmanji akt sabotaže i ja ću zbog toga protiv takvih pojava nastupati najbezobzirnijim sredstvima, još od samog početka". Istovremeno je kaznio Beograd novčanom kaznom od deset miliona dinara, a i naredio je da građani Beograda i Zemuna četrnaest dana danonoćno čuvaju most.

Simboli Nemaca

Maja i juna 1941. Nemci su na ulazu u Jankovu klisuru istakli table sa mrtvačkom glavom, kao opomenu da se u blizini nalaze naoružane neprijateljske snage - četnici.

U svom izveštaju komandantu Jugoistoka dr Georg Kisel (dr Georg Kissel) 23. jula 1941. kaže: "Prilike u Srbiji su se pogoršavale na zabrinjavajući način. Srpski stručni krugovi cene broj pripadnika bandama na oko 30.000 ljudi. Do sada je eksplodiralo više paklenih mašina, pri čemu su krivci bili uhvaćeni, a izvršen je i oružani napad na generala Lončara i tom prilikom je njegov ađutant teško ranjen, a šofer lako povređen. Dalje, otvorena je vatra na jedan nemački oberlajtnant. Načelnik Komande policijskih odreda u Beogradu, koji se spremao da pođe u akciju sa upravnikom grada Beograda, bio je ubijen nasred ulice itd.

Piše: Dr Životije Đorđević
Sutra: Koga su Nemci nazivali banditima


vesti po rubrikama

^feljton

15:31h

Istinom za Srbiju (14)

15:45h

Uzroci raspada Jugoslavije (28)

   


     


FastCounter by LinkExchange