[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 14. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako je pre 100 godina počela eksploatacija borskih rudnika

Česi otkrili bakar na
Dulkanovom brdu

Franjo Šistek je doveo 14 Čeha koji su radili u Kostolcu i, posle pet godina traganja, pronašli rudu bakra na Čoka Dulkanu (Dulkanovom brdu)

BOR - Oktobra 2003. rudarenje u Boru i Majdanpeku "napunilo je 100 godina ". Poslovodstvo kompanije odlučilo je da se obeležavanje godišnjice "odloži" za kraj decembra, kako bi se što bolje organizovali za jubilej. Međutim, rudaru "Jame" stupaju u štrajk 15. decembra, a besparica i slaba proizvodnja u postojanju (600 tona katodnog bakra u novembru) preduzeća kvare veselje. Jubilej je obeležilo jedino pojavljivanje knjige "Sto godina Rudarsko-topioničarskog basena Bor", Miroslava Radulovića, borskog novinara i publiciste. Na promociji su se okupili najstariji radnici i inženjeri, direktori i prijatelji Kombinata bakra.

- Pažnju publicista i običnog sveta oduvek je privlačila priča o početku i nastanku rudnika - kaže Miroslav Radulović - Istorija RTB-a Bor začeta je u Majdanpeku, pola veka ranije, od 1903. godine koja se, više zbog tradicije, uzima kao jubilarna. Čak i ovaj datum je relativan, jer su počeci rudarenja u ovim krajevima, prema nepobitnim nalazima, vezani za 29. godinu pre naše ere. Uostalom, slovenski nazivi nekih naselja i geografskih pojmova (Zlot, Zlaće, Zlatica, Crvena reka, Crvena stena) ukazuju da je rudarstvo bilo na visokom stepenu razvoja u vreme naseljavanja Slovena u ove krajeve.

U knjizi nalazimo da je Miloš Obrenović 1835. godine pozvao cenjenog stručnjaka saksonskih rudokopa Herdera da obiđe neka rudišta u Srbiji i predloži mere za njihovo obnavljanje. On je obilazeći teren potvrdio da u okolini Majdanpeka i Bora postoji više ležišta gvozdene i bakarne rude u količinama dovoljnim za isplativu eksploataciju. Kasnije, 1847. Herderove nalaze potvrdio je drugi poznati rudarski stručnjak Hejrovski. On je preporučio otvaranje rudnika bakra u Majdanpeku, dok bi se u Rudnoj Glavi i Crnajki otvorili rudnici gvožđa.

Najpre je u Boru 1852. izgrađena topionica, a četiri godine kasnije i topionica gvožđa. Obe su bile kratkog veka. Bilo je više pokušaja da se ponovo otvori rudnik, ali je to uspelo tek 1961. godine, kada je proradio Rudnik bakra Majdanpek.

Prvi inženjeri

- Srpska vlada je prihvatila predlog Hejrovskog, pa je iste 1847. godine osnovana "Milanovačka uprava rudnika". Da je Vlada imala ozbiljne namere potvrđuje podatak da je nešto ranije nekoliko svršenih gimnazijalaca otišlo u inostranstvo da studira rudarstvo, a trojica od njih, Vasilije Božić, Đorđe Branković i Stefan Pavlović, postali su prvi inženjeri u majdanpečkom rudniku - kaže Radulović.

Na preporuku Feliksa Hofmana, 1897. godine započeta su istraživanja u okolini Bora i u Glogovici. Celim tim poslom rukovodio je inženjer Franjo Šistek (borski rudari i metalurzi dobijaju svake godine nagradu "Inženjer Šistek" za najznačajnije radne rezultate) koji je već imao bogato rudarsko iskustvo radeći u Kostolcu. On je iz Kostolca u Bor doveo 14 rudarskih radnika Čeha koji su, uz pomoć borskih kolega, a nakon pet godina, na brdu Čoka Dulkan, iznad Borske reke, pronašli bakarnu rudu. U brdo se, do kraja 1902. godine, ušlo sa potkopom dužine 125,5 metara, tako da je, te godine, iskopano 129 tona rude sa sadržajem bakra od osam do 25,6 odsto.

Miroslav Radulović ističe da su Francuzi preuzeli rudnik krajem maja ili početkom juna 1904. godine, kada je sklopljen ugovor sa bankom Mirabo. Posle je stvorena čuvena kompanija Francusko društvo borskih rudnika, Koncesija Sveti Đorđe. Za direktora u Boru postavljen je Franjo Šistek, generalni direktor u Parizu bio je Albert Loran, a jedini predstavnik kompanije iz Srbije bio je Đorđe Vajfert.

Tokom 1904. i 1905. godine iskopano je 5,5 hiljada tona rude, prosečnog sadržaja od 14,08 odsto bakra. U te dve godine proizvedeno je 774 tone bakra. Značajnija prerada počela je krajem 1905. Samo godinu kasnije završena je izgradnja prvih topioničkih postrojenja. Dotle, topljenje rude obavljalo se na otvorenom prostoru. Za vek postojanja Borski rudnik proizveo je blizu četiri miliona tona najkvalitetnijeg bakra.

Sudbonosna odluka

Godina 1903. služila je za administrativna usaglašavanja, a 13. oktobra Đorđe Vajfert dobija od države koncesiju na površinu od 2.400 hektara. Narednih 50 godina Vajfert je, dakle, dobio pravo da otkopava i prerađuje rudu bakra. Te godine porastao je broj radnika na 80, a iskopano je 680 tona rude. Pošto nije mogao sam, Vajfert se obratio Austrijancima, ali oni nisu bili zainteresovani za Borski rudnik, pa je potražio Francuze koji su, posle više analiza, prihvatili ponudu. Bila je to sudbonosna odluka za borsko i srpsko rudarstvo.

B. FILIPOVIĆ


vesti po rubrikama

^Srbija

15:20h

Kako je pre 100 godina počela eksploatacija borskih rudnika

15:26h

Kadrovske promene u DD "Hemiku" iz Kikinde

15:32h

Kruševac: Stigla struja u Čupićevu

15:40h

Kragujevac: Goran Lukić oporavlja se posle pada u zaleđeno jezero dok je spašavao prijateljevog psa

15:47h

Loznica: Najbolji "kladioničari"

15:52h

Novi Sad: Distributer gasa ponovo apeluje da se plati utrošeno

16:00h

Kikinda: Pšenica "voli" sneg

16:08h

Inđija: Zaustavljeno širenje trihineloze

16:14h

Doček pravoslavne Nove godine u Kosovskoj Mitrovici

16:22h

Bujanovac: Doček uz "Kolo"

16:30h

Svečana sednica SO Priboj: Obeležen Dan opštine

16:37h

Nekvalifikovani niški "probirači"

16:44h

Mimoze u Nišu

16:52h

Kruševac: Otpor podneo izborni račun

 
 


     


FastCounter by LinkExchange