Čitaoci naših dnevnih listova i ranije su se oglašavali, i predlagali da se poslanici testiraju na test inteligencije-IQ, ali to nikoga od odgovornih nije interesovalo. Nedavno inicijativa je obnovljena i na RTS-1 kanalu. Mogućnost da se proveri kvalitet naših kandidata za poslanike više je nego povoljna jer je svakih šest partija koje učestvuju u vlasti pripremilo po 250 kandidata za poslanike, odnosno ukupno 15 za izbor, a to znači da je konkurencija velika.

Dva razloga

Koji razlog može da postoji da se testiranje ne prihvati, a koji opravdava testiranje? Prvi je razlog: testiranje nikada ne pominju partijske vođe, jer su njima za poslanike važniji partijski podobni poslanici, a ne koliko su pametni, pa takvi u parlamentu zastupaju partijske interese a ne narodne. Drugi je razlog opravdan, jer zahteva kvalitet i ističe mane dosadašnjih poslanika: za vreme zasedanje odsustvuju, za vreme zasedanja čitaju novine i ne prate rad parlamenta, mnogi nešto stalno žvaću, dok jedni prilažu amandmane, drugi (koji nikada ne učestvuju u raspravi) glasaju protiv tih amandmana jer ne odgovaraju njihovim partijama. Ako ih predsedavajući za neki prestup kazni, neće da napuste sednicu, prave cirkus, pa ih iznose.

U parlamentu Srbije bilo je lažnih glasanja za guvernera. Narodu opada standard, a poslanicima raste, jer im se povećavaju primanja za 15 odsto. Puno je zakona koje su poslanici usvojili na štetu naroda, pa evo samo ova dva: u Zakonu o stambenim odnosima izostavlja se najvažnije - bodovanje stanova, pa je to prepušteno svakoj ustanovi i preduzeću da boduje po svojim kriterijumima, najčešće štetnim. Poslanici SPS-a usvojili su svojevremeno zakon koji daje neograničenu vlast direktorima nad društvenim preduzećima, pa je zakon omogućio mnogim rukovodiocima zloupotrebu položaja. Privreda nam je u kolapsu a niko u parlamentu ne pokreće inicijativu - da se usvoji zakon o raspodeli dohotka između države i privrede.

Odgovornost pred sudom i narodom

Kod nas se vrši provera kandidata za SUP, carinu, u nekim bankama i školama, a ne vrši se provera poslanika od čijih usvojenih zakona zavisi napredak ili stagnacija države. O svemu ovom treba da se izjasne i sociolozi, a testiranje bi trebalo da se obavi u Centru "Sava".

Svojevremeno je gospodin Šešelj izjavljivao da ima natprosečnu intelegenciju, pa neka predlog za testiranje potekne od gospodina Nikolića. Poslanik sa natprosečnom inteligencijom snosi punu odgovornost za svoje delovanje, i pred narodom, i pred sudom.

Dragomir Matić,
Novi Sad

Poštovana redakcijo, za razliku od većine čitalaca želim da javno priznam da sam za to da se radikalima da šansa da oforme vladu i to iz sledećih razloga:

1. Što će se i sami uveriti da nije tako lako vladati a da je još teže ispuniti predizborna obećanja (hleb 3 dinara, posao za sve, povraćaj imovine itd.) a da njima počnu da stižu kritike ljutog naroda za neuspehe i promašaje pa će se tako njihovo glasačko telo vrlo brzo smanjiti.

2. Da međunarodna zajednica konačno shvati da se svaka demokratski izbrana vlada mora podržati (kao i u slučaju Hrvatske) a i da se sami zapitaju šta su i koliko doprineli svojim stalnim pritiscima da ti isti radikali dođu na vlast (poseta Solane neposredno pred izbore i stalno insistiranje frustriranog tužioca Karle del Ponte na isporučivanju Srba u Hag gde bi uz platu od milion švajcaraca mogla lepo da dočeka penziju.

3. I najvećši razlog je taj da takozvane demokrate konačno shvate da je dosta sa za....... ovog jadnog naroda i da se uzmu upamet. Jer ako Koštunica misli samo na ustav, Tadić i Svilanović kako da se dodvore Zapadu, Labus i Dinkić na privatizaciju a Drašković i Ilić na monarhiju opet smo nagrabusili. Vreme je da se okrenu narodu i stvarnoj demokratiji i da iz svojih redova jednom za svagde udaljeČomićke, Mićićke, Jovanoviće, Bebe, Arnerićke, Udovički (ne)znam da li bi bilo gde na Zapadu u koji se zaklinje ostala na položaju ili bi podnela ostavku posle onakve krađe) i da već jednom počnu da misle na SRBIJU.

Pavle Krstić,
Beograd

Povodom teksta "Zašto u Batočini ukidaju srednju školu?" objavljenog 8. januara 2004. godine na 25. strani - Glas čitalaca lista "Glas", čiji je autor Milen Nikolić - Batočina obavezna sam, kao načelnik Školske uprave (Odeljenja ministarstava prosvete i sporta) u Kragujevcu, da profesionalno, moralno i odgovorno dam odgovor javnosti kao i gospodinu Nikoliću o statusu srednje Škole u Batočini.

Srednja Mašinsko-trgovinska škola "Nikola Tesla" u Batočini nikada nije bila sporna u mreži škola, niti se razmišljalo o njenom ukidanju. Izvor informacije o ukidanju ove škole je poznat samo autoru teksta. Sada ova škola obrazuje učenike u području trgovine: trgovinski tehničar - u četvorogodišnjem školovanju i trgovac - u trogodišnjem.

U području: Mašinstva i obrade metala - automehaničare i instalatere u trogodišnjem školovanju.
U okviru ove škole je izdvojeno odeljenje društvenojezičkog smera Prve kragujevačke gimnazije.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (Odeljenje za mrežu škola i standardizaciju) preko regionalnih odeljenja organizovalo je u decembru 2003. godine u svim opštinama sastanke na lokalnom nivou (direktori OŠ, Sš, predstavnici opština zaduženi za obrazovanje) povodom predloga plana upisa učenika u srednje škole za školsku 2004/2005. godinu.

Na nivou opštine Batočina donet je dokument br. 634 od 23.12.2003. godine u vezi sa predlogom plana upisa.
Dokument su potpisali: vršilac dužnosti direktora Mašinsko-trgovinske škole u Batočini Radivojević Smiljana i predsednik Izvršnog odbora SO Batočina Srđan Biorac.

Planirano je da u školskoj 2004/2005. srednja škola u Batočini upiše 150 učenika: 30 trgovinskih tehničara 60 trgovaca, 15 automehaničara, 15 instalatera i 30 učenika gimnazije društvenojezičkog smera.

U skladu sa čl. 29 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja dat je predlog da ova škola dobije status mešovite škole. Iz svega navedenog zaključuje se da je neosnovan komentar u vezi sa ukidanjem srednje škole u Batočini.

Sam autor teksta razmišlja u skladu sa reformom srednjeg obrazovanja koju sprovodi MPS, posebno u mašinskim školama. Odgovor zašto su u ovoj školi svojevremeno redukovani profili mašinske struke dao je autor u svom tekstu. Kadrovske i materijalno-tehničke uslove za verifikovanje novih profila obezbeđuje škola i lokalna sredina u skladu sa potrebama na tržištu rada.

Profesionalno i demokratski na lokalnom nivou dat je predlog plana upisa u opštini Batočina i nikakvi "dosovci" odeljenja MPS u Kragujevcu nisu sa svojim "čelnicima" imali stav o ukidanju škole.

Što se tiče srednje škole u Lapovu, dokument o statusu škole potpisan je 2002. godine na regionalnom nivou od opština: Svilajnac, Rača, Batočina, Kragujevac za školovanje učenika u obrazovnim profilima: ekonomski tehničar i muški i ženski frizer.
Opštine Lapovo i Batočina vodile su računa da se učenici obrazuju u različitim profilima, što je u interesu obe opštine.

Nažalost, autor teksta o svemu ovome nije informiran. Navodi samovoljne zaključke zasnovane na rivalstvu između opština i iz samo njemu poznatih razloga traži krivce, zatvara školu i to neosnovano pripisuje Odeljenju MPS u Kragujevcu.

I, na kraju, gospodine Nikoliću - "Kakav pozdrav takav i otpozdrav". Ne bih želela da verujem da su Vam laž, kleveta, političke istrošene fraze, paušalne ocene, stranačko etiketiranje moje ličnosti, izmišljene konstrukcije "privatne politike" Odeljenje MPS u Kragujevcu, govor mržnje i zlomisleno pisanje Vaš sav alat i jedini zanat.

Ali, po svemu što ste lažno, drsko i neistinito napisali i svrstali me neosnovano (nikad nisam bila ni u jednoj stranci) u određene stranke i partije, osobe bez morala, koje zloupotrebljavaju radno mesto po sistemu "privatnog biznisa" je samo potvrda i vašeg alata i vašeg zanata.

Gospodine "Nikoliću", vaše ime je očigledno poznato u Batočini samo vama, ali je čudno da ne znate ime i prezime onoga o kome donosite stroge neopravdane sudove i drske presude.

Zagorka Simić, načelnik školske uprave u Kragujevcu,
Kragujevac

Ovako kako je počeo sudski proces veka u Beogradu mogao bi se završiti tako što bi Zoran Đinđić bio oglašen krivim zato što je naleteo na metak vrhunskog srpskog intelektualca Zvezdana Jovanovića, zvanog Zvekan, i tako mu, Zvekiju, naneo smrtonosne mentalne povrede u predelu tela zvanom "glava" i to u trenutku dok je ovaj rešavao težak intelektualno-patriotski zadatak na nekom od spratova nekog svog snajperskog stana.

Obrazloženje: Odmah pošto je priveo policajce, Zvezdan Jovanović Zveki je pred kolegama usmeno i pismeno priznao da je bio u intelektualnom zanosu na prozoru, ali ga je, bez obzira na priznanje, gomila šetača ispod prozora osumnjičila da je bio u intelektualnom zanosu na prozoru i tako nanela ljagu njegovom imenu, liku i delu, umesto da ga osumnjiči tek pre priznanja kako je to bilo uobičajeno dok je u zemlji Srbiji vedrio i oblačio vrhovni intelektualni Arbitar kum Arkan.

U znak protesta protiv toga što njihov klijent nije upozoren da se njegovo priznanje može na sudu upotrebiti protiv njega, a ne protiv suda, kako je to bilo uobičajeno dok su klijent i kum "isleđivali" druge, advokati su se dali u beg iz neudobne sudnice u poznatom pravcu Astralnih znakova u potrazi za izgubljenim na srpskom, pa ni nemačkom i engleskom jeziku - Zoran Đinđić se brani ćutanjem. Šta bi drugo i mogao takav "krivac" u zemlji Srbiji? Shodno gornjem, on bi mogao biti osuđen na dovečni onosvetski zatvor, jer je na opšte ovosvetsko radovaljstvo smrtna kazna u Srbiji ukinuta - da bi je Zoran Đinđić izbegao.

Dakle, u narodu u kojem su, po tumačenju njegove elite, žrtve krive za zločin nad njima, lako bi se moglo desiti da se ovako završi ovaj sudski proces. Da on sam na sebe izvrši atentat i da tako intelektualna kumčad nekih mudraca budu oslobođena. I ne samo to, Zoran Đinđić bi mogao biti kriv i zato što je ometao službeno lice u vršenju dužnosti negovanja i zalivanja patriotizma kišom metaka i to tako što je nekoliko srpskih metaka mučki i kukavički s leđa zaustavio u njihovoj uzvišenoj edukativnoj misiji ka dečjim glavama - dok su padali sa nebeske ka zemaljskoj zemlji Srbiji.

Ipak, tanka je ovo ironija i tanko je ovo pero da bi moglo opisati stanje svesti ovoga naroda koji je sve vrednosne orjentire pogubio, a za Božje zapovesti kao d nije ni čuo, i za kojeg je, velikom većinom, jedina vrednost snajperski patriotizam, čije je izvorište i kraj u šajtovu, ali tek posle nebeskog profita, kao da zapovest glasi: Ubij bližnjeg svoga za svaki cent! Za opis svega ovoga bilo bi potrebno pero od soja Tolstoja, a "srpski Tolstoj" uljuljkan vremenom sreće ćuti. Ćute i prepisivači Dostojevskog koji vežu odnos dečje suze i države, a sikću tek kad zaplaču Đinđićeva deca čije suze ne kaplju "rodoljubljem"?

Ipak se nadamo da će ova intelektualna snaga smoći da nađe mesto za crkvu pokajnicu u kojoj će se kajati - ne, naravno, ova sila, već sramni ometači srpskih rodoljubivih metaka i da će, svakako, voditi računa o tome da se ne povredi svetost srpske crkve i srpskih dugova koje verno čuvaju srpski lugari, kao ovi Frušku goru i srpski zagasivači kreča srpskog!

Đule Dulić,
Bukovac