[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 30. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Koliko dugo može da traje procedura konstituisanja republičkih organa?

Nema roka za vladu

BEOGRAD - Formiranje republičke vlade, najvažniji zadatak novog saziva Narodne skupštine, teoretski bi moglo da se otegne unedogled, jer u važećim zakonima nisu navedeni nikakvi rokovi za završetak tog posla.

Konstitutivna sednica Narodne skupštine trebalo bi da bude održana najkasnije do 28. januara 2004. godine i to je jedan od retkih rokova predviđenih zakonom. Do tog datuma, Republička izborna komisija razmatra prigovore, a ako se utvrdi da je na nekim biračkim mestima bilo grubih kršenja izborne procedure, tu se glasanje ponavlja u roku od sedam dana. Stranke i koalicije koje su prešle cenzus imaju ukupno petnaest dana da predaju spisak kandidata sa izbornih lista koji ulaze u parlament.

Najstariji i četvoro najmlađih

Konstitutivnom sednicom Narodne skupštine predsedavaće najstariji poslanik, a pomagaće mu po jedan najmlađi poslanik iz redova SRS, DSS, DS i G17 plus, odnosno sa četiri prvoplasirane izborne liste, kao i sekretar Skupštine. Parlament može da radi i kada je verifikovana samo polovina mandata. Poslaničke grupe obrazuju se najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Skupštine.

Na prvoj sednici, koju saziva Nataša Mićić, verifikuju se mandati poslanika, a grupa od najmanje 30 poslanika predlaže kandidata za predsednika Skupštine. U tom trenutku proces konstituisanja republičkih organa ulazi u fazu koja, teoretski, može da traje beskonačno. Izbor predsednika Skupštine biće istovremeno i jasan pokazatelj toga koje će partije ući u koaliciju kako bi formirale vladu. Dakle, sve dok ne bude postignut politički dogovor oko toga, verovatno neće biti izabran ni prvi čovek parlamenta.

Pod pretpostavkom da predsednik Skupštine ipak bude izabran, on, kao vršilac dužnosti predsednika Republike, treba da sasluša mišljenje predstavnika skupštinske većine o tome kome da poveri mandat za sastav vlade. Pregovori o tome ko će činiti izvršnu vlast, takođe, nisu vremenski ograničeni, baš kao ni broj pokušaja da se izglasa apsolutna većina za predloženi sastav.

J. M.


vesti po rubrikama

^politika

17:10h

Za novu izvršnu vlast biće potreban savez najmanje dve stranke

17:15h

Slobodan Vučetić o donošenju novog ustava

17:20h

Koliko dugo može da traje procedura konstituisanja republičkih organa?

17:30h

Kako se na parlamentarnim izborima u Srbiji glasalo po opštinama

17:45h

Masari: Demokratski blok mora da sarađuje

17:55h

Francuska poziva demokratske snage

18:10h

Jožef Kasa nudi ostavku SVM-u

18:20h

Rističević o rezultatima glasanja

18:30h

Svetska štampa opširno izveštava o rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji

23:30h

Karla del Ponte nije iznenađena

23:35h

RIK objavio rezultate

23:40h

SDP-u ipak pet mandata

 


     


FastCounter by LinkExchange