Molimo Vas da po Zakonu o informisanju objavite naše reagovanje na tekst "Marjanović se krije iza tuđih potpisa", koji je objavljen u Vašem listu 26. decembra 2003. godine. Jednom ne tako davno, taj isti D.Tošković je preko stranica baš Vašeg lista napisao jedno reagovanje na otvoreni napad na M.Marjanovića koja odprilike glasi: "Nemojte vi da nam govorite ko je Mirko Marjanović. To mi najbolje znamo i zato što znamo odbijamo sve vaše politikantske insinuacije". To je napisao Tošković a Vi gospodine uredniče možete da proverite u Vašoj dokumentaciji.

Krivična prijava

Radi Vašeg ravnanja ukoliko Vam se Tošković ponovo oglasi, želimo da našu javnost upoznamo da smo protiv Toškovića podneli krivičnu prijavu zbog brojnih krivičnih dela koja su izvršena radom i neradom. Podsećamo Vas g. uredniče da ste tu činjenicu objavili u "Glasu" 19. decembra 2003. godine. Ne želimo da sumnjamo, a kamoli da verujemo, da kojim slučajem saučestvujete u prikrivanju krivičnih dela. Inspektor MUP Beograd - Odeljenje za privredni kriminal P.Damjanac je jednom našem direktoru kazao da je dokumentacija od preko tri stotine stranica predata nadležnom tužilaštvu.

Pitamo se zašto tužilaštvo ne reaguje (ili to još nije učinilo)? Tužili smo iz istih razloga kao i Toškovića bivšeg generalnog direktora S.Nastića koji je od još aktuelnog ministra za privatizaciju A. Vlahovića dobio poziv u ime Vlade Republike Srbije u ostavci da prisustvuje novogodišnjem prijemu u Klubu poslanika. Da li to znači da Vlada u ostavci na kratki rok pruža nekim ljudima imunitet da sa krivičnom prijavom u džepu razgovaraju sa još aktuelnim, doduše u ostavci ministrima? Da li u tom grmu "leži zec" pa i tužilaštvo ne reaguje kada je Tošković u pitanju.

Pitamo se kome u odlazećem političkom establišmentu toliko smeta Mirko Marjanović? Možda će jučerašnji izbori pokazati te tragove "nečovještva". Ono što je sigurno jeste činjenica da je Mirko Marjanović od petooktobarskih promena koje mi nazivamo prevratom, odnosno kao privrednik permanentno ukazivao i uspešno dokazivao svu pogubnost ekonomske politike DOS-a plus i DOS-a minus, pogubnost takozvanih reformi odenutih u neke, nazovi tranzicije, koje nisu ništa drugo do besomučna otimačina i pljačka privrednih resursa Srbije. Da li je moguće da te, od inostranstva sponzorisane snage, u izbornoj tišini ispoljavaju i izražavaju strah pred nesumnjivom pobedom koju je Mirko Marjanović izvojevao u odbrani "Progresa"?

Pre nego što taksativno odgovorimo na Toškovićevo pamfletsko obmanjivanje javnosti navodimo da ubuduće nećemo reagovati na njegova pisanija, već će to činiti naš advokat na nadležnom mestu. Uz poruku - Toškoviću vidimo se na sudu - tražimo od Vas Gospodine uredniče da ovo reagovanje objavite na istom mestu i u celosti kako Vam je dostavljeno.

A sada o konkretnim Toškovićevim navodima:
Pretpostavljamo da su ovakvi istupi D.Toškovića povezani sa pokušajem uticanja na pravosudne organe u cilju spasavanja od odgovornosti po argumentima iz podnete krivične prijave protiv imenovanog.

Krivična prijava protiv D. Toškovića je podneta zbog krivičnog dela nesavesnog rada u privrednom poslovanju iz člana 136 KZ Republike Srbije, krivičnog dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139 KZ i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242 KZ. Krivična prijava je podneta zbog postojanja osnovne sumnje da su ranije i sada prijavljena lica suprotno odlukama organa upravljanja i poslovnoj politici kompanije Progres vršili pretvaranje kompenzacionih poslova u redovno plaćanje nabavki takvih poslova suprotno interesima kompanije Progres i vršili plaćanje sa žiro računa iako su postojali uslovi za sprovođenje kompenzacije.

Poseban slučaju ovakvom načinu postupanja predstavlja vršenje plaćanja prema preduzeću "Elpida" jer na svakoj fakturi na mestu valute označena kompenzacija što znači da su vršenja prema "Elpidi" morala ići preuzimanjem robe sa lagera kompanije Progres. Samo u tom poslu sa žiro računa kompanije Progres neosnovano je isplaćeno 2.488.264,66 dinara. Takođe postoji osnovana sumnja da je imenovani povukao akceptni nalog firme "Beoital group" Beograd bez obezbeđenja novog akceptnog naloga čime je onemogućio naplatu preostalog duga u iznosu od 256.772,26 dinara.

Ogromna šteta

Takođe, Dušan Tošković je zajedno sa tadašnjim generalnim direktorom, suprotno odluci organa upravljanja dozvolio odlaganje naplate po pravosudnoj sudskoj presudi protiv "Beogradske banke" za iznos od 800.000 USD u momentu kada se pouzdano znalo da na računu "Beogradske banke" postoje ta sredstva. Kako je protiv "Beogradske banke" u međuvremenu pokrenut stečajni postupak zbog njenih finansijskih problema, kompaniji Progres je onemogućeno da naplati ovo potraživanje. Ovakvim postupanjem imenovanog i drugih prijavljenih, kompaniji je naneta ogromna šteta zbog čega je i podneta krivična prijava.

Dušan Tošković pritešnjen činjenicama o štetnom i nezakonitom radu, posle smenjivanja sa funkcije direktora Finansijske direkcije 21. aprila 2003.godine. pokazuje neverovatnu dvoličnost u borbi za dobijanje neke pozicije obmanjivanjem neupućenih akcionara o ugrožavanju njihovih prava u Kompaniji, nudeći im "spas" udruženjem u Klub. Nije nigde navedeno od koga i na koji način "spasava" interese akcionara i iz kojih bi to poslova i prihoda obezbedio dividende kada na funkciji gde mu je to bio zadatak, nije obezbedio ni jednu isplatu ličnih dohodaka zaposlenih u Kompaniji, već nezakonitim trošenjem sredstava to onemogućavao.

Netačno je da se vrši prodaja imovine "Progresa" bez saglasnosti Skupštine, jer je na Skupštini usvojena Informacija o Programu restruktuiranja 13.juna 2003. godine, koji predviđa prodaju viška poslovnog prostora radi obezbeđenja obrtnih sredstava, bez smanjenja akcijskog kapitala. Dušan Tošković je kao opunomoćenik određenog broja akcionara prisustvovao sednici Skupštine pa je njegova izjava svesna laž.

D. Tošković kontradiktorno predstavlja poslovnu situaciju u "Progresu" kao kritičnu, a istovremeno izjavljuje da "Progres" namerno ne dostavlja Prospekt Akcijskom fondu za izlazak na berzu i "tajno" pregovara sa strateškim partnerom sa ciljem da ugrozi interese akcionara. Svakome ko poznaje način rada Akcijskog fonda, suštinu Prospekta na osnovu koga se utvrđuje početna vrednost akcija i postiže prodaja akcija na berzi, biće jasno da Tošković zavarava akcionare o dobroj ceni koju nudi njegov favorizovani broker "Olit" i koja je bolja od angažovanog brokera "Progresa" "Inter Siti".

Cenu akcija će odrediti ponuđači-kupci na berzi a ne brokeri, i važiće za sve ponuđene akcije na prodaju bez obzira preko koga brokera se nude. Očigledno da D.Tošković ima ličnog interesa da privlači akcionare kod svog brokera, gde je oglasom prijavio i sedište Kluba udruženih akcionara sa lažnim obećanjima o višoj ceni.

D. Tošković se služi ordinarnim lažima kada prikazuje stanje robnih zaliha u "Progresu", koje kako priznaje jesu velike i ozbiljan problem zbog zaleđenih obrtnih sredstava Kompanije bez odgovarajućeg koeficijenta obrta, ali on tome nije doprineo i nepravilno se vezuju za odnose i dug Kompanije prema mešovitom preduzeću PGT-u. Svakako je ovo jedna od najslabijih tačaka Toškovića, jer je njegovo učešće i radom i neradom bilo jedan od uslova za smenjivanje sa funkcije na kojoj je imao itekako velika ovlašćenja i privilegije, čiji gubitak ne može da podnese.

U krivičnom postupku D.Toškovića podneta je vrlo obimna dokumentacija po ovom problemu, izvršena je kontrola od strane inspektora MUP-a i predata javnom tužiocu, pa će konačni ishod u ovom postupku pokazati i potvrditi naše navode iz krivične prijave. Verovatno Tošković putem medija i obmanutih akcionara želi da umanji svoju odgovornost, a to je i razlog što se prikazuje u odeljku pod naslovom "Živim kao siroče" što nema nikakve veze sa kontekstom ostalog dela teksta.

Kipar, Pariz...

Posle smenjivanja sa dužnosti direktora Finansijske direkcije D. Tošković u nekim prethodnim javnim ili anonimnim istupanjima pokreće pitanje nekih velikih stvorenih obaveza u inostranstvu, Kipar, Pariz, svaki put u drugom iznosu i varijanti prikaza, da bi u svom članku preterao navođenjem iznosa "od čak 55.000.000 evra", u nameri da šokira akcionare pa i čitavu javnost ovakvom javnom izjavom, za koju se svakako odgovara.

Brojne inspekcije MUP-a, RUJP-a, deviznog inspektorata, NBJ i druge, o čijim je nalazima svojevremeno podneo i izveštaj Upravnom odboru sa konstatacijama da nepravilnosti i nezakonitosti u "Progresu" nisu nađene, iako je kontrolisano poslovanje Kompanije od 1989. godine, više ne pominje, već priziva druge na odgovornost, a on je znači od oktobra 2000. godine pa sve do smenjivanja aprila 2003. godine na visokoj funkciji bio neodgovorno lice.

Kada je reč o manipulaciji sa primedbama na račun "Progresa" i Mirka Marjanovića, napominjemo da postoji čitav set pismenih dokumenata - izjava i informacija potpisanih od strane Toškovića - u kojima se o istim pitanjima govori sasvim suprotno, a tako je Tošković govorio sve do smenjivanja sa funkcije finansijskog direktora. Prostor nam ne daje mogućnost citiranja svega toga, ali će ova dokumentacija biti prezentirana svakome ukoliko to bude potrebno.

Kad je reč o stanu ćerke Mirka Marjanovića nije nam poznata veličina njenog stana ali je sigurno da finansiranje i nabavka tog stana nemaju nikakve veze sa "Progresom". Poznato nam je da je reč o osobi sa završena dva fakulteta - Tehnološki i Pravni, sa 10 godina radnog staža i koja ima svoju porodicu, pa je najblaže rečeno od strane Toškovića zlonameran njegov komentar.

U svojoj pismenoj informaciji od 15. Novembra 2000. godine u vezi rešenja stambenog pitanja Mirka Marjanovića Tošković piše sledeće: "Po Ugovoru br. 193 Mirku Marjanoviću je odobren zajam u iznosu od 1.144.810,40 dinara sa obavezom vraćanja zajma u iznosu od 904.398,40 dinara za kupovinu stana veličine 166,15 metara kvadratnih u Beogradu ulica Bulevar JNA br. 197, stan br. 2, sprat 1".

Znači nije tačno da je Mirko Marjanović kupio stan i da poseduje stan od 201 metara kvadratnog, kako to Tošković sada izjavljuje pa je svaki dalji komentar o moralnom integritetu Toškovića nepotreban.

Lažna je tvrdnja D.Toškovića da M.Marjanović otpušta 60 odsto radnika bez razrađenih kriterijuma pri čemu se otpuštaju radnici sa VŠ a istovremeno primaju gimnazijalci bez radnog staža iz SPS-a i postavljaju na rukovodeća mesta. Odlukom Upravnog odbora i Skupštine akcionara, a ne Mirka Marjanovića, usvojen je Program restrukturiranja Kompanije koji predviđa i smanjenje radne snge. Smanjenje radne snage će biti izvršeno shodno zakonskim propisima uz socijalni program uz napomenu da se do današnjeg dana oko 190 zaposlenih javilo za dobrovoljni prestanak radnog odnosa uz isplatu jednokratne naknade.

Otpuštanja radnika po tom osnovu još nije bilo tako da se ne može nikako govoriti o "istovremenom primanju gimnazijalaca". Ukoliko D.Tošković misli na prijem četiri mlada radnika, oni su primljeni na osnovu Odluke Upravnog odbora koja je davala mogućnost prijema 15 mladih radnika a primljeni su u decembru 2002. godine. Isti nisu primljeni na rukovodeća radna mesta i troje od njih su fakultetski obrazovani, a da li su članovi SPS-a nismo proveravali niti nas to interesuje.

Izjava D. Toškovića da je brat Mirka Marjanovića dobio stan od 87 kvadrata je tako prezentovana da je netačna i tendenciozna. Veljko Marjanović, radnik Kompanije "Progres", dobio je u zakup stan korisne površine od 70 metara kvadratnih i to sasvim legalno na javno objavljenom konkursu od 11. Novembra 1998. godine i to kao prvi na rang- listi na koju ni jedan zaposleni nije uložio prigovor.

D.Tošković u svom "demantiju" netačno navodi tvrdnje menadžmenta Kompanije, a nakon toga pravi proizvoljne konstrukcije. Menadžment Kompanije nije tvrdio da je "D. Tošković samoinicijativno dao RUJP-u hipoteku na staru zgradu" već je tvrdio da se D.Tošković tajno sastajao sa A.Radovićem i "nudio" hipoteku. Kakav naziv može da se upotrebi za čoveka koji se tajno, dakle bez znanja i saglasnosti nadležnih organa, neovlašćeno, sastaje sa osobom koja je Kompaniji nezakonito razrezala porez i još mu nudi hipoteku. Na kraju krajeva i sam D.Tošković sebe demantuje i u svom demantiju priznaje da je zajedno sa S.Nastićem bivšim generalnim direktorom "sklopio" sporazum sa direktorom RUJP-a A.Radovićem.

Ljudi hoće da rade

Izjava D. Toškovića da uprava preduzeća "vređa" akcionare nazivajući ih "kriznim štabom" i "nedoučenim komesarima DOS-a" je lažna i sračunata na uznemiravanje akcionara. U našem demantiju od 15. Decembra 2003. godine je izneto: "o stečaju ovde niko ni ne razmišlja osim uskih krugova simpatizera bivšeg kriznog štaba i aktuelnog kluba akcionara koga predstavlja D. Tošković". Gotovo 6.500 akcionara Kompanije "Progres" je već udruženo i isti su ovlastili svoje punomoćnike za zastupanje u Skupštini akcionara, a "klub", kao i "Olit" brokerska kuća je ujdurma protiv Kompanije "Progres".

Tvrdnja D. Toškovića da uprava društva vrši promene oblika preduzeća bez saglasnosti akcionara je čista laž. Kompanija "Progres" je akcionarsko društvo i nikakve statusne promene, u koje spada i promena oblika društva, nisu vršene što se lako može utvrditi u registru Trgovinskog suda. Ukoliko D.Tošković mislo na osnivanje zavisnih preduzeća onda je reč o čistom neznanju imenovanog jer osnivanje zavisnih preduzeća ne predstavlja promenu oblika preduzeća. Kompanija "Progres" je kao i društveno preduzeće imala zavisna preduzeća pa ih ima i sada kao akcionarsko društvo i po Zakonu o preduzećima osnivanje zavisnog preduzeća ne predstavlja nikakvu statusnu promenu.

ČLANOVI SKUPŠTINE AKCIONARA: RATKO MARKOVIĆ, ZORAN VASILJEVIĆ, RADIVOJE BATINIĆ, DRAGOLJUB MILOŠEVIĆ, ŽIVKO RADANOVIĆ, DUŠANKA NOVIĆ MENADžMENT KOMPANIJE PROGRES: SVETLANA TRIFUNOVIĆ, MIRKO KOSOJEVIĆ, SAŠA SAMARDžIĆ, EDVARD SAMARDŽIĆ, ZORAN LILIĆ, MILAN LAZIĆ IO SAMOSTALNOG SINDIKATA: MILENA PANIĆ