[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Uorak, 23. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Zašto je Bogoljubu Kariću vraćeno više od 2,4 milijarde poreza od ekstraprofita?

Skupo ispravljanje nepravdi
iz Miloševićevog vremena

Prinudna naplata ne zastareva pet godina, pa i ostala 24 poreska obveznika imaju mogućnost da vrate novac

BEOGRAD - Javnost je iznenadilo u pet minuta do dvanaest pred izbore - vraćanje više od 2,4 milijarde dinara Mobtelu na ime prinudno naplaćenog poreza na ekstraprofit, sa sve kamatama. Predistorija je započela još 10. oktobra 2001. godine, kada je tadašnja Republička uprava javnih prihoda donela rešenje kojim je Astra banci utvrđen jednokratni porez u iznosu od dve milijarde i 72 miliona dinara.

To je bilo vreme kada su se na političkoj sceni svi kleli u porez na ekstraprofit, kao sredstvo za ispravljanje nepravdi iz ranijeg perioda u kojem su se neki obogatili koristeći posebne pogodnosti koje su im pružale bliske veze sa prethodnim režimom. Po tom rešenju, Astra banka je uplatila 363,6 miliona dinara, a za iznos kredita odobrenog Fondu za razvoj umanjena joj je obaveza za 152,2 miliona dinara.

Bez naloga

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je da je Braći Karić bez pravnog razloga vraćen novac na ime plaćenog poreza na ekstraprofit. Republička poreska uprava trebalo je da se žali na odluku Vrhovnog suda, a ne da automatski izvrši povraćaj novca - tvrdi Vučetić: "Ono što je bila obaveza Republičke uprave javnih prihoda jeste da obnovi postupak povodom te odluke koja je ukinuta i da tek onda, posle toga, se omogući žalbeni postupak. Veoma je neobično da je, umesto obnove postupka u skladu sa odlukom Vrhovnog suda, izvršena primena sprovođenja te odluke, iako je Vrhovni sud izričito rekao da to niti je bio nalog, niti je bio cilj i suština odluke Vrhovnog suda", kazao je Vučetić.

Kada je, rešenjem od 16. novembra iste godine guverner, odnosno NBS, oduzeo dozvolu za rad Astra banci, a to istog dana pokretanjem postupka likvidacije potvrdio Privredni sud u Beogradu, RUJP je nekoliko dana kasnije utvrdio prinudnu naplatu jednokratnog poreza na ekstraprofit od Mobtela kao solidarnog jemca, u iznosu 1.556.196.930 dinara, blokadom njegovog žiro računa. Od Mobtela je na ime tog poreza naplaćeno 1,79 milijardi dinara u periodu od 5.12. 2001. do 29.7. 2002. i to ravno u 159 tranši.

Druga strana ne ostaje dužna te Astra banka pokreće upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije protiv rešenja RUJP-a o utvrđivanju jednokratnog poreza. Pred istim sudom takav spor pokreće i Mobtel protiv prinudne naplate. U međuvremenu, Astra banka je sedam puta pokretala sporove pred nadležnim sudovima protiv rešenja guvernera NBS-a, a on povratno šest puta donosio rešenje o oduzimanju dozvole za rad. Još polovinom septembra prošle godine, Vrhovni sud Srbije je doneo presudu kojom je poništio rešenje RUJP za Astra banku i naložio poreskim organima da obezbede dokaze o veštačenju.

Za veštaka je određen Gradski zavod za veštačenje, ali postupak još nije okončan, veštačenje i dalje traje. Imajući u vidu dalja događanja, može se dogoditi da se uskoro, baš uoči samih izbora, slučaj Astra banke završi na isti način kao i Mobtelov. Naime, Vrhovni sud je 29. oktobra ove godine ponovo poništio poslednje rešenje guvernera NBS-a o oduzimanju dozvole Astra banci i sada se lepo može dogoditi da posle vraćanja 2,4 milijarde dinara na teret poreskih obveznika Srbije Mobtelu, i Kori Udovički iskoristi odluku Vrhovnog suda i vrati dozvolu Astra banci.

Posle bi sledilo da o trošku tih istih poreskih obveznika, odnosno građana Srbije, država isplati oko 350 miliona evra Astra banci po osnovu štete koju pominju vlasnici ove banke. Uostalom Bogoljub Karić je već javno izjavio da mu je Božidar Đelić još dužan i da nema vrdanja.

Što se tiče Poreske uprave njen direktor Marija Drča - Ugren je najavila da se upravo, zajedno sa NBS, utvrđuje sadašnji status Astra banke i njenih osnivača (od kojih je istina Mobtel bio samo jedan sa osnivačkim kapitalom od 433 miliona dinara u ukupnom kapitalu banke od preko 1,7 milijardi dinara), odnosno status solidarnih jemaca koji odgovaraju za poresku obavezu po ekstraprofitu.

Što se samog Mobtela tiče Vrhovni sud je dva puta - najpre 12.9. 2002, a zatim 9.10. ove godine, doneo presudu o poništavanju rešenja RUJP o prinudnoj naplati sa istim obrazloženjem : Mobtel kao solidarni jemac nije učestvovao u postupku utvrđivanja poreske obaveze za jednokratni porez Astra banci pre nego što je pokrenuta prinudna naplata, pa je stav Vrhovnog suda da izvršno rešenje Astra banke ne može da bude i izvršni naslov za solidarnog jemca. Drugu izvršnu presudu, zajedno sa zahtevom Mobtela za povraćaj para, Poreska uprava je primila 1. decembra ove godine.

U zakonskom roku od 15 dana, ili tačno 16. decembra Uprava za javna plaćanja izvršila je isplatu iz budžetskih para i vratila Mobtelu 1,8 milijardi dinara pogrešno naplaćenog poreza, plus 600 miliona dinara na ime kamata, i to sa konsolidovanog računa Trezora, pošto na državnom računu ekstraprofita prosto rečeno nije bilo para. Božidar Đelić je objasnio javnosti da je istog dana Poreska uprava ponovo pripremila predlog Republičkom javnom tužilaštvu za zaštitu zakonitosti protiv ovakve presude Vrhovnog suda, da su je donele sudije iz Miloševićevog vremena, prozvavši jednog kao glavnog krivca koji je lažirao izborne rezultate 1996. u Beogradu u korist bivšeg režima, a sve tvrdeći da nije bilo drugog zakonskog izlaza sem da se plati.

Marija Drča- Ugren je objasnila da povraćaj sredstava Mobtelu ne znači da je obustavljen postupak utvrđivanja i naplate poreza na ekstraprofit od Astra banke, odnosno solidarnih jemaca, i priznala praktično da je bilo propusta i brljotina u proceduri, što znači da je država dala pravne adute u ruke Bogoljubu Kariću.

Izborni protivnici, pre svega bivši guverner Mlađan Dinkić, nazvao je sve to skandalom, poručivši Đeliću da mu je poslednja crta odbrane morala biti ostavka i da sve to liči na svesno pražnjenje budžetske kase da ništa ne ostane za novu vlast.

Moguće je da u svemu ima i neke druge politike jer, na primer, ovakva odluka Vrhovnog suda sledi skoro odmah posle debakla premijera Živkovića ove jeseni kada je javnost saznala, pošto se Bogoljub Karić malo izleteo, da su sa spornim većinskim vlasnikom Mobtela vođeni tajni i nezakoniti dogovori oko vlasništva nad Mobtelom (naravno nisu bili ni prvi - jedan od pregovarača bio je i Zoran Janjušević - a možda ni poslednji po redu), prema kojima su Karići velikodušno pristali da poklone državi deo akcija da bi ona postala većinski vlasnik i upravljač u ovoj kompaniji.

Čaršija se pitala da li je u tome bilo trange - frange dogovorene zamene za vraćanje Astra banke. Posle burnih reakcija javnosti, formirana je vladina posebna komisija koja je zvanično trebalo da se bavi utvrđivanjem vlasništva u Mobtelu. Ona nije uradila ništa, izgovor su bili raspisani izbori i taj vruć krompir će biti elegantno ustupljen novoj vladi, ali su zato vraćanje para Mobtelu i poništavanje oduzimanja dozvole Astra banci odigrani ekspresno i ranije, pre promene vlasti.

Neću da budem Don Kihot

Malo je začuđujuće da su dve ključne odluke o ekstraprofitu i banci donete baš uoči izbora, ali želim da verujem u nepristrastnost sudskog sistema - rekao je za naš list ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić, posle susreta s članovima upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. "U razgovoru su razjašnjena neka pravna pitanja", rekao je Đelić. Odbijajući da objasni ko vodi "orkestriranu kampanju", ministar Đelić je upitao zašto samo on mora da se bori i da je dosta bio Don Kihot.
Narodna banka Srbije je saopštila da zbog niza operativnih i pravnih razloga Astra banka nije u funkciji.

P. P.

Advokat Milenko Radić, komentarišući za "Glas" celu ovu zavrzlamu, ističe da probleme ipak nisu stvorili sporni vlasnici Mobtela ili Astra banke, već najviši funkcioneri Srbije, odnosno država Srbija.

- Država Srbija, još od 14. 4. 1994, dana formiranja Mobtela, nije utvrdila stvarnu vrednost svojih akcija u toj kompaniji i stvarnu vrednost unetog kapitala spornog stranog većinskog vlasnika - već deset godina primenjuje dogovoreni procenat 51: 49 u korist stranog lica, bez obzira kada su i u kom procentu akcionari uneli svoje uloge. Suprotno propisima, država dvanaest godina izjednačava upisani kapital sa uplaćenim kapitalom. Kako od visine unetog kapitala, a ne obećanog, zavisi ko ima i ko je mogao imati pravo upravljanja Mobtelom u proteklom periodu, a time i kome će pripasti nekoliko stotina miliona evra više, prilikom prodaje Mobtela, javnost je bila zatečena nedavnim informacijama da državu Srbiju u tim razgovorima ne predstavlja ministar finansija sa Javnim pravobraniocem Srbije, već da dogovore tajno i nezakonito obavlja premijer.

Za javnost ostaje nejasna i višemesečna igra oko sudbine Astra banke. Ako je banka nelikvidna, ostaje nejasno zašto Dinkić, a potom i Kori Udovički, nisu doneli odluku o stečaju ove banke, već donose odluke o likvidaciji, koje je poništavao Savezni, a sada i Vrhovni sud Srbije, objašnjava Radić.

Povodom konkretnog slučaja, povraćaja para Mobtelu, Radić smatra da se sa isplatom moglo sačekati dok se ne razjasne nejasni vlasnički odnosi u ovoj kompaniji, što drugim rečima znači - ukoliko država konačno, posle dvanaest godina, utvrdi da je većinski vlasnik i upravljač u Mobtelu ona - da bi mogla barem da vrati pare većim delom sama sebi.

Radić konstatuje da nestručnost i javašluk državnih činovnika i funkcionera moraju da plaćaju osiromašeni i opljačkani poreski obveznici Srbije, a da Srbija ostaje nesigurna teritorija na kojoj ne funkcionišu osnovne državne institucije.

I sada malo matematike koja proističe iz činjenice da prinudna naplata ne zastareva pet godina, a da taj rok teče sa svakim prekidanjem i počinjanjem postupka iz početka. To znači da imaju vremena da naplaćeni porez na ekstraprofit, takođe sa sve kamatnom, dobiju nazad i ona 24 poreska obveznika kojima je Vrhovni sud takođe poništio poreska rešenja. Pred njim u redu stoje još 94 postupka teška 84 miliona maraka.

Sve u svemu, od 67 miliona evra do sada naplaćenog poreza na ekstra profit, od čega je Karićima vraćeno 35 miliona, ako i ostali koji dobiju sporove zahvate iz budžeta za povraćaj para, ispašće da će građane skupo koštati ovakvo ispravljanje nepravdi iz Miloševićeve prošlosti.

Bojana Jager

 

24. Dec 2003 00:15 (GMT+01:00)

Premijer znao

Premijer Srbije Zoran Živković potvrdio je da je dan pre vraćanja novca Bogoljubu Kariću o tome bio samo obavešten.
"Neću da ulazim u suštinu tih odluka, ali odluka o vraćanju i odluka Vrhovnog suda o poništavanju zatvaranja Astra banke su se, za moj ukus, malo previše približile izborima i teško da imaju samo stručnu, a da nemaju i političku pozadinu", kazao je Živković. Premijer je rekao da će njegovi "dalji potezi" biti utvrđeni nakon što od Đelića dobije izveštaj ponovne analize da li je poreska uprava to što je učinila učinila "na valjan način".


vesti po rubrikama

^tema

17:10h

"Glas" istražuje: Zašto je Bogoljubu Kariću vraćeno više od 2,4 milijarde poreza od ekstraprofita?

17:25h

Advokat Sava Anđelković: Pare vraćene po zakonu

   


     


FastCounter by LinkExchange