[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 18. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Savetovanje ekonomista o ekonomskoj politici za 2004.

Kurs pliva, ali izvoz tone

Mogućnosti za veću potrošnju su krajnje ograničene, a zemlje koje nisu svesne takve realnosti završavaju kao Argentina, poručila Kori Udovički

BEOGRAD- Konstatujući da građani uglavnom sva pitanja ekonomske politike prelamaju kroz ličnu dilemu koliko im se u protekle tri godine popravio životni standard i da li je to moglo biti više i bolje, guverner NBS Kori Udovički je na tradicionalnom skupu ekonomista, održanom juče u organizaciji Naučnog društva ekonomista i beogradskog Ekonomskog fakulteta, ustvrdila da raspoloživi proizvod predstavlja 120 odsto društvenog proizvoda zemlje i da bi on, da se u prošloj i ovoj godini ostvario nešto veći, a planirani privredni rast, mogao biti veći eventualno za oko 4 odsto.

Sada potrošnja u tom raspoloživom proizvodu učestvuje sa 105 odsto, a na pitanje da li bi građani- da je on za pomenutih nekoliko procenata bio veći i da smo dobili veću spoljnu pomoć- imali više na raspolaganju da potroše, Udovički je odgovorila negativno, naglašavajući da je u ovim uslovima ono što imamo maksimum lične potrošnje. Mogućnosti za veću potrošnju su krajnje ograničene i zemlje koje nisu svesne takve realnosti, imaju nerealna očekivanja i trošenja, završavaju kao Argentina, poruka je Kori Udovički u ovo predizborno vreme.

Dr Diana Dragutinović je javnu potrošnju kvantifikovala na 45 odsto društvenog proizvoda, što nije gornji vrh među zemljama u tranziciji, jer veću imaju, na primer, Poljska, Mađarska, Češka i Hrvatska. Po njenim rečima, država ne može da utiče barem na šezdestak odsto te potrošnje, niti da je smanjuje, ali kod onoga što može- subvencija i smanjenja materijalnih rashoda- nije učinjeno ništa. Ipak, po fiskalnom deficitu, sa učešćem od 3 do 3,5 odsto u društvenom proizvodu, negde smo u sredini među zemljama u tranziciji, a njegovo finansiranje, najvećim delom sredstvima iz privatizacije, donacija i stranim kreditima, ocenila je kao dobro. Dobacivanje iz klupe glasilo je šta će biti kada ti izvori presuše.

Loš recept

Gotovo da nema stranke koja se pred izbore ne zalaže za evropsku Srbiju, ekonomski rast, veću zaposlenost i potrošnju, privatizaciju, raskid sa prošlošću i socijalnu pravdu, ali nije pitanje šta, već kako i kada to ostvariti. Recept svakako nisu kadrovske čistke posle promene vlasti i krizni štabovi po preduzećima, već je to raskid sa mehanizmima iz prošlosti, poštovanje zakona, jačanje institucija i ujednačavanje procedura za sve. U tako uređenom ambijentu, uz vladavinu prava i zaštitu svojine i ugovora za ljude koji imaju novac, najpre stanovništvo, zatim dijaspora i potom stranci odlučiće da dođu i da zarađuju u Srbiji, smatra dr Danijel Cvjetićanin.

Dr Boško Raičević je upozorio na opasnost od velikog tumbanja u javnim finansijama, imajući u vidu predizborne najave ukidanja nekih poreza, u prilikama kada imamo preko stotinu milijardi poreskog duga povlašćenih obveznika i kada svakog meseca 1,7 miliona ljudi očekuje iz budžeta isplate plata i penzija.

Njegova preporuka novoj vladi je - oprezno. Konkretno, kod poreza na finansijske transakcije ovaj ekspert preporučuje da ga valja zadržati dok se ne nađe drugi stabilan izvor poreskih prihoda, a kod poreza na fond plata upozorava da bi njegovo ukidanje, bez zamene nekim drugim izvornim prihodima lokalnih zajednica, lokalne samouprave bile stavljene u položaj da direktno zavise od finansijskih transfera iz Republike i od volje ili nevolje njenih izvršnih organa. Ono što konačno mora da se uradi u poreskoj reformi jeste uvođenje dva izostala poreska oblika, poreza na dodatu vrednost i poreza na sintetički dohodak građana, upozorava Raičević.

Ukupan spoljnotrgovinski deficit u protekle tri godine dostigao je iznos ukupnog spoljnog duga Srbije i Crne Gore, i to nikoga nije zabrinulo, konstatovao je dr Radovan Kovačević, ističući da nije više moguće da se izvoz održava na godišnjem nivou od oko 2,3 milijarde dolara. Kada se isključe valutni uticaji njegova ovogodišnja dinarska vrednost je praktično na lanjskom nivou i to je izgleda gornja granica sadašnjih mogućnosti domaće privrede. Dobro je što sada kurs dinara fleksibilnije pliva i ubuduće treba držati ravnotežni nivo efektivnog deviznog kursa, ali pošto očito nema robnih potencijala koji bi povukli rast izvoza, opasno je da se sve nade polažu samo u taj jedan instrument. Ako tako ostane i ne napravimo ozbiljnu strategiju izvoza, stićiće visoke otplate spoljnog duga u narednim godinama, topiće se devizne rezerve, a podsticanje izvoza jedino kursom doneće sve negativne posledice koje smo već iskusili osmadesetih godina, upozorava dr Kovačević.

Trošenje rezervi?

Polazeći od pretpostavke da će u narednoj godini inflacija iznositi 7 odsto, uključujući i jednokratne uticaje kakav bi moglo doneti uvođenje poreza na dodatu vrednost i zbog toga rast cena od 2,5 do 3,5 odsto, mr Milojko Arsić, viceguverner NBS, je naveo osnovne obrise monetarne politike u narednoj godini- blagi nastavak remonetizacije, sličnu politiku kursa koja se sprovodi zadnjih godinu dana, usmerenu na srednjoročno održivu platno bilansnu poziciju zemlje i rast neto deviznih rezervi NBS od 150 miliona dolara. Imajući u vidu ovakav relativno skromni rast deviznih rezervi, ukoliko se zna da je u ovoj godini od građana otkupljeno 800 do 900 miliona dolara, što će se verovatno ponoviti i naredne godine, dr Kovačević se zapitao znači li to da se ustvari predviđa trošenje deviznih rezervi.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:24h

Savetovanje ekonomista o ekonomskoj politici za 2004.

17:32h

"Jat Airways" u 2004. povećava broj letova i uvodi nove linije

17:41h

Dva projekta

17:50h

Premijer Zoran Živković obećao za narednu godinu: Manji porezi i doprinosi

17:59h

Aleksandar Vlahović kritičarima privatizacije: Privatizacija boli kao istina

18:07h

Koka-kola najavila: Razvoj proizvodnje u SCG

 


     


FastCounter by LinkExchange