[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 8. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Karl Marks i Satana (7)

Đavolov prijatelj

Stara krtica i prijatelj Robin Gudfel

Pročitao sam nedavno u Izabranim delima Marksovim jednu karakterističnu frazu. Pre nego što sam je uneo u treće izdanje ove knjižice, ja sam na svoj zahtev u Institutu marksizma lenjinizma u Moskvi zatražio njenu proveru i potvrdu. Evo te fraze u prevodu: "Među znancima koji unose zabunu među pripadnicima srednjih klasa, aristokratije i proroka nazadovanja, mi očevidno raspoznajemo našeg hrabrog prijatelja Robina Gudfela, staru krticu, značajnog pionira čije podzemne aktivnosti mogu tako brzo da poseju seme revolucije".

Čitaoci ovih redaka se nisu verovatno nikada zapitali o identitetu tog Robina Gudfela, hrabrog Marksovog prijatelja, značajnog pionira revolucije. U redu, u rečniku Odžford Companion to English Literature Robin Gudfel je nazvan evil or malicious spirit -"zao i opak duh", drugačije rečeno - đavo. U svom Snu letnje noći Šekspir ga naziva"the knavish spirit" - "duh prevara".

I tako, prema Marksu samom, koji se smatra ocem komunizma, đavo je njegov lični prijatelj i tvorac komunističke revolucije.

Sve militantne pristalice Satanine imaju privatni život ispunjen mukama. To je takođe i Marksov slučaj. Arnold Kuncli u svojoj knjizi Karl Mardž - A psychogram, priča o njegovom životu koji je doveo do samoubistva dveju njegovih kćeri i jednoga zeta. Troje dece je umrlo od posledica loše ishrane.

Njegova ćerka Laura, supruga socijaliste Lafarga, morala je takođe da isprati na groblje troje svoje dece, nakon čega je izvršila samoubistvo, zajedno sa svojim mužem. Druga njegova ćerka Eleonora odlučila je da sa svojim mužem postupi isto, ona je umrla, ali je on u poslednjem momentu odustao od svoje namere. A porodice Sataninih sledbenika su uklete. Marks nije osećao nikakvu potrebu ni obavezu da radi kako bi zaradio hleb svojoj porodici - on je to mogao lako činiti, a bio je nadaren za jezike, ali je više voleo da živi od onog što mu je pružao Engles.

On je imao jedno vanbračno dete sa svojom kućnom pomoćnicom, čije je očinstvo kasnije pripisao Engelsu. Ovaj je tu komediju prihvatio. Pio je previše. David Rjazanov, direktor Instituta Karla Marksa u Moskvi, aludira na to u svojoj knjizi Karl Marks kao mislilac, čovek i borac.

Pošto smo upravo kazali nešto i o Engelsu, mogli bismo dodati da je on odgajen u jednoj pobožnoj porodici. U mladosti je čak bio napisao nekoliko dobrih pesama hrišćanskog duha. Mi ne znamo u kojim je uslovima on izgubio svoju veru, ali evo njegovih prvih utisaka nakon susreta s Marksom: - "Ko kreće u lov s divljom odlučnošću? - Neznani čovek iz Triera - Marksovo rodno mesto - jedan upadljivi džin, monstrum. On ne korača, ne trči, on se vrti na svojim petama pun pomame i besa, kao da želi da dostigne ogromni šator nebeski i da ga baci na zemlju. Pesnice su mu stisnute, preteće, i on ne prestaje da riče, kao da ga je deset hiljada đavola zgrabilo za kose".

Engels je počeo da sumnja u svoju veru pošto je pročitao knjigu liberalnog teologa Brauna Bauera. Njegovo je srce bilo pozornica jedne velike borbe. On je tada pisao: - "Ja se svakoga dana molim, pa čak i danima otkad sam obuzet sumnjom, ali ipak nikako ne mogu da se vratim nazad. Dok pišem suze mi naviru na oči. Zapravo Engels nije pronašao put povratka reči Božjoj i započeo je da sledi onoga koga je nazivao "čudovištem kojim vladaju hiljade đavola". To je iskustvo jednog kontra-obraćenja.

Od kakvog je "štofa" bio načinjen taj Bruno Bauer, liberalni teolog koji je odigrao odlučujuću ulogu u razaranju hrišćanske vere u duši Engelsovoj i koji je, u ravnoj meri, bio uspeo da Marksu ulije poverenje na njegovom novom putu - putu antihrišćanstva? Da li on i sam ima posla s đavolima? Čujmo šta sam o njemu kaže u jednom svom pismu Arnoldu Rugeu, zajedničkom prijatelju sve trojice, pisanom 6. decembra 1841.

"Upravo držim seriju predavanja ovde, na Univerzitetu, i prisustvuje mnogo sveta. Sam sebe ne prepoznajem kad izričem svetogrđa s uzvišenja moje katedre! To je tako silovito da ti mladi - koje ipak niko ne bi trebalo da skandalizuje - osećaju kako im se podiže kosa na glavi. Dok ih izričem, ne mogu da se uzdržim i da ne mislim s koliko pobožnosti, kod kuće, pišem jednu apologiju Svetog pisma i Otkrovenja. U svakom slučaju, to je baš neki opaki đavo koji me ščepa dok se penjem na katedru, a ja sam tako slab da nisam sposoban da postupim drugačije već mu se pokoravam... Moj duh svetogrđa mi neće dati predaha, kao da dobijam odobrenje da propovedam otvoreno kao profesor neki ateistički sistem.

Piše: Ričard Vurmbrant
Sutra: Engels i Bog


vesti po rubrikama

^feljton

17:12h

Crveni uragan nad Beogradom 1944 - 1945. (15)

17:30h

Karl Marks i Satana (7)

 


     


FastCounter by LinkExchange