[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 8. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Crveni uragan nad Beogradom 1944 - 1945. (15)

Lažne optužbe

Potresno svedočanstvo akademika Medakovića

Na inicijativu i uz zalaganje i organizaciju Vladimira Velmara Jankovića, zamenika ministra prosvete, Velibora Jonića, godine 1942. pisan je pri Ministarstvu i Univerzitetu Plan srpskog preporoda. Zbog ovog Plana veliki broj autora tekstova proglašeni su za kolaboracioniste i ratne zločince. O tome danas akademik Medaković kaže:

"Čitao sam tekstove tih planova o srpskom preporodu. Ama baš nikakve veze to nema sa fašizacijom srpskog naroda i izdajom. Bila formirana komisija od deset ljudi, od znanja i ugleda, da piše ove planove. Komisiju je vodio prof. dr Nikola Popović, rektor Univerziteta, vrlo ugledna ličnost, u nauci od velikog znanja i autoriteta. Zna se da je idejni tvorac ovog spisa bio Vladimir Velmar Janković.

U komisiji bio i prof. dr Nikola Grujić, pa prof. dr Branko Popović, zatim veliki naučnik i znalac srpske etnografske prošlosti Veselin Čajkanović. Njihov zadatak je bio da naprave jedan drugi program Beogradskog univerziteta. Program nacionalnog usmerenja. Oni su radili, ali program u celini nije bio dovršen, pa ni zvanično odobren i primenjen. Ali su njegovi tvorci proglašeni za ratne zločince koji su, navodno, radili na "fašizaciji srpskog naroda", što nema blage veze..."

Lov na ljude

Iz svoje biografije vezane za to vreme akademik Dejan Medaković navodi i ovaj detalj:
"Ja sam još jedini živi svedok Muzeja Kneza Pavla. Svi su već pomrli. Tako sam kao asistent postavljen da radim u ovoj ustanovi 1. marta 1942. godine i dobro se sećam tog potresnog "lova na ljude" po Beogradu i Srbiji, ali ne bih želeo sada da otvaram te rane. O tome detaljno govorim u Efemerisu, u trećoj knjizi; tragičnom vremenu za srpski narod, o sudbinama i atmosferi prvih godina posle oslobođenja.

Tragična vremena

U sećanju mi je, ponavljam, trajno ostalo streljanje 1995 žandarma, pisara, daktilografa i drugog osoblja organa koji su čuvali javni red i mir za vreme vlade Milana Nedića. LJude su na prevaru pohvatali i bez suđenja i bilo kakvog obrazloženja, noću, postreljali i pokopali u zajedničke grobnice za koje se, pouzdano, nikada nije saznalo...Ponavljam da je petorica bekstvom uspela da prežive, a dvojica su mi o svome bekstvu i masovnoj egzekuciji pričala. Kada je Beograd oslobađan, ali i pre toga, veliki broj Nedićevog represivnog aparata priključio se partizanskim jedinicama, na glave stavili "titovke" sa petokrakama, ali ih to nije spaslo nasilne smrti.

Svi su proglašeni za "narodne neprijatelje", "izdajnike" i "ratne zločince" i nestali su u "velikom čišćenju". Oni su, pred samo oslobođenje, u Beogradu, formirali antifašistički komitet i uhvatili vezu sa Prvom armijom. Bilo je to pet dana pred ulazak partizana i Rusa u Beograd, ali im to nije pomoglo", kaže na kraju akademik Medaković, jedan od nezaobilaznih i ključnih ličnosti tog, po srpski narod, tragičnog vremena.

Kroz akciju "Zaštita omladine" iz Beograda krene za Kraljevo jedna grupa mladih. Ta akcija se zvala još i "Nacionalna služba". Parola je bila ova: Neka mladi ljudi rade, neka se sklone od Nemaca, da uzalud ne ginu ili da ih Nemci ne odvode na prisilni rad u Nemačku...

Jedan za sto

... Ja ne ulazim u političke kvalifikacije ovog poduhvata. Samo se sećam kao dečak da su omladinci bili svrstani u radne jedinice. Radnu jedinicu iz Beograda za Kraljevo odveo je inženjer Zoran Marković. I on je, kao i njegov brat slikar, bio miljenik naše kuće. Odlazeći iz Beograda, poverio se mome ocu i mojoj majci. Kao i Milorad, i Zoran je bio izuzetno pažljiv i lepo vaspitan mladić. Rekao je mome ocu šta rade kod Kraljeva i kako krije i čuva omladinu da ne strada od Nemaca u vreme kada je streljano sto Srba za jednog ubijenog njihovog vojnika.

Ova omladinska radna brigada toliko je uradila kod Kraljeva na regulaciji vodotokova, da su jedan kanal, iz poštovanja, nazvali Zoranov kanal. Ne znam da li i danas nosi to ime.

Međutim, čim su partizani oslobodili Kraljevo 1944.godine, odmah su, u prvim akcijama, uhapsili inženjera Zorana Markovića, i bez suđenjai presude, streljali ga, uz kvalifikaciju: ratni zločinac, izdajnik inarodni neprijatelj.

Piše: Mr Ljubomir Tešić
Sutra: Prva žrtva


vesti po rubrikama

^feljton

17:12h

Crveni uragan nad Beogradom 1944 - 1945. (15)

17:30h

Karl Marks i Satana (7)

 


     


FastCounter by LinkExchange