U dnevnom listu "Glas javnosti" od 29. novembra ove godine pod naslovom "Socijalni program sa tajnim aneksom" objavljen je tekst koji je potpisao novinar Z. Mihajlović, a koji obiluje neistinama i tendencioznim zaključcima sa ciljem da se naruši ugled svih akcionara, većinskog akcionara italijanske firme "FIBEST" i direktora Akcionarskog društva za trgovinu "Ateks", Beograd.

1. Konstatacija da je plata 75 evra je paušalna jer se zarada utvrđuje u skladu sa ostvarenim rezultatima poslovanja.
Upoređenja radi, prosečna zarada u periodu januar - oktobar 2002. godine bila je 103 evra, u istom periodu ove godine 104 evra, a u oktobru 124 evra.

2. Vezano za stav da se "akcije otkupljuju po 200 dinara iako se akcijama "Ateksa", do sada, nije trgovalo na berzi, ističemo da izneti podatak nije tačan jer nijedna akcija nije mogla biti otkupljena bez potpisivanja prospekta.

3. Tvrdnje gospodina Saše Lazarevića, predsednika Samostalnog sindikata opštine Čukarica, da se kupac u procesu privatizacije, obavezao i na socijalni program od tri miliona evra, takođe su netačne. Samostalni sindikat "Ateksa" u saradnji sa rukovodstvo sačinio je predlog socijalnog programa koji je prihvaćen od strane Agencije za privatizaciju i niti u jednom materijalu se ne pominje naznačena cifra. Početkom ove godine postignut je sporazum sa Izvršnim odborom sindikata "Ateksa" da se postojeći ugovori o radu aneksiraju, u skladu sa zakonskom regulativom, dok se ne usvoji novi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.

4. Na prvoj Skupštini akcionara održanoj 10. juna ove godine izabrani su Upravni i Nadzorni odbor. Istina je da je za člana Upravnog odbora, i to jednoglasno, imenovan direktor Društva, pr gospođa Persa Minjović koja je, takođe, akcionar, a sve u skladu s članom 60. Zakona o preduzećima.

5. Dezinformacija je, takođe, da su ovlašćeni predstavnici Agencije za privatizaciju koji su kontrolisali sprovođenje odredbi Ugovora svoju pažnju usmerili samo "na farbanje i krečenje" kako to ističe gospodin Lazarević, a da pri tom nije bio prisutan kontroli od strane ovlašćenih predstavnika."FIBEST"je do sada, u osnovna sredstva investirala 1.600.000 evra, a sa 3.060.000 evra izvršila naše dospele obaveze.

6. U vezi tvrdnje novinara da je zaposlenima umanjen broj akcija za 40 izjavljujemo da je ovaj podatak netačan u cilju da se dezinformišu zaposleni.

7. Netačna je i tvrdnja gospodina Lazarevića da je podignut kredit kod "Delta" banke u visini od pet miliona evra te da su zbog vraćanja kredita male zarade. Tačno je da je kredit podignut u visini od 1.100.000 evra, te da je isti vraćen ali ne iz poslovanja "Ateks"-a već iz devizne doznake većinskog vlasnika.

8. Pod podnaslovom u tekstu "Strano i skupo" novinar daje komentar o velikoj vrednosti imovine i pri tome komentariše o "papreno skupoj italijanskoj robi", a da nije upoznat sa vrstom robe i kvalitetom robe, koja se prodaje u našim objektima

9. Pod podnaslovom "pozlaćeni gazda" novinar neozbiljno i krajnje nekorektno iznosi ocenu ko je kupio većinski paket akcija. Ističemo da ne postoji nikakav konzorcijum, već firma "FIBEST" iz San Martina di Lupari, čiji je vlasnik gospodin Diego Bellet. T

Iznenađuje nas da predstavnici sindikata govore neistinu, a imaju mogućnost da u svakom momentu, uz najavu, dođu do pravih informacija i da novinar takve tvrdnje, bez provere objavljuje.

Direkotr Persa Minjović,
Beograd

Krajem meseca avgusta 2003. godine beogradska nadbiskupija (-Stanislav Hočevar) zvanično je, na specijalnoj konferenciji za štampu objavila da je Vatikan u Srbiji uspostavio tako zvani egzarhat za, isto tako, tako zvane "grko-katolike" na području Republike Srbije. Ovo je po prvi put u istoriji da na prostorima Srbije država Vatikan i njen šef postavlja unijatskog egzarha. Većina našeg naroda veoma malo zna o čemu se ovde, ustvari radi.

Krštenje krštenih

Jednostavno rečeno, reč je o otvorenoj i bez trunke stida, politici Vatikana da na prostorima srpskih, predanjsko pravoslavnih zemalja, i u ova smutna i po mnogo čemu neizvesna vremena, radi na podržavanju bivših vernika pravoslavne Crkve i njihovih potomaka, koje su, isto tako u nekim prošlim i nesigurnim vremenima preverili - preveli u rimokatolicizam i poslušnost rimskom papi. Radi se o krštavanju već krštenih, preveravanju verujućih i njihovom odvajanju od Crkve pravoslavne. Pravo ime u crkvenoj terminologiji za ovakve postupke jeste prozelitizam na široka vrata i stvaranje jedne čudne, i za sam Vatikan i njihove, nazovi misionare, kategorije vernika koji se zovu unijati (-prisajedinjeni papi i Rimu) kojih posebno ima dosta na graničnim područjima istočne i zapadne Evrope u poslednjih nekoliko stotina godina.

Unijati su direktno potčinjeni papi. Vatikan za ovu vrstu vernika obično koristi druge, manje izazovne nazive da bi samo prikrili od neobaveštenih svoje prave namere. Zovu ih grko-katolici bizantiskog odreda.

Ovim činom koji je izveden avgusta 2003. godine papa Vojtila je ustvari obnovio egzarhat koji je na prostorima Bačke u Srbiji postojao, u ratno vreme, u toku Drugog svetskog rata 1941-1945, kada je Bačka bila pod mađarskom okupacijom ("Politika", 13. septembar 2003. Živica Tucić). U ovom trenutku Vatikan je procenio da su se na ovim prostorima stekli povoljni uslovi za obnovu egzarhata iz ratnih godina Drugog svetskog rata, za postavljanje biskupa, odnosno egzarha Đure Džudžara (1954) u Ruski Krstur i nesmetan rad ove, i za rimokatolike, čudne crkvene, ili paracrkvene organizacije!

Papin ambasador u Beogradu, Evgenije Sbarbaro, biskup, koji je već više godina akreditovan u Srbiji, dao je nedavno za dnevni list "Politika" povodom ovih dešavanja i zvaničnu izjavu. U izjavi se konstatuje, na već za rimokatolicizam i njegov odnos prema pravoslavnom Istoku, prepoznatljiv stil lažne pacifikacije otvorenog i agresivnog prozelitizma. On to čini bez pardona i bilo kakvih, a najmanje hrišćanskih obzira.

On u izajvi razgovara sam sa sobom i svojim pretpostavljenim, ne vodeći računa ni gde se nalazi ni kome se obraća. Nije, međutim, mogao da zaobiđe sledeće činjenice vezane za postavljanje prvog unijatskog egzarha u Srbiji, kako je to ustvari izvedeno: "Nije bilo, kaže on, konsultacija sa vlastima (-Vlada Republike Srbije), ali je (-samo) dan pre nego što je egzarhat uspostavljen saopšteno da će to biti učinjeno".

Isti postupak Vatikana primenjen je i kada je u pitanju Srpska pravosalvna Crkva: "Nije bilo konsultacija ni sa Srpskom pravoslavnom Crkvom, ali sam ja (-samo) četiri dana pre nego što je 28. avgusta istovremeno u Vatikanu i Beogradu objavljena vest..., lično bio kod patrijarha Pavla da ga obavestim o tome i on mi je zahvalio na vesti koju sam mu preneo" ("Politika", novinarka Mirjana Kuburović, članak je propraćen Sbarbarovom slikom u boji).

Dakle, o takvim potezima u Srbiji Vatikan sprovodi politiku saopštavanja i svršenog čina, bez pravog uvažavanja, niti srpske države, a još manje Srpske crkve? Treba povodom ovog postupka Vatikana i njegovog šefa podsetiti, da je na isti postupak Vatikana u Rusiji prošle godine (-uspostava četiri biskupije) reagovala i Vlada Ruske federacije (predsednik Vladimir Putin) i Moskovska patrijaršija (patrijarh Aleksej Drugi).

U Srbiji se nažalost tako nešto nije dogodilo: nije se oglasila Vlada Republike Srbije, niti pak Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne Crkve. Zato je papin ambasador u Srbiji, Egenije Sbarbaro i mogao u Beogradu da izjavi, kako mu je stari srpski patrijarh Pavle "zahvalio" na vesti koju mu je preneo!?

Vera za zemlju

Šta reći na ovakve akcije, a s druge strane ne akcije? Po pitanju unijata na prostorima Bačke, politika rimskih papa je nepromenjena od 1777. godine (- tih godina je austrijanska monarhija pod caricom Marijom Terezijom u Beču vršila naseljavanje pravoslavnog naroda u Bačkoj i dodeljivala im zemlju, čija je cena bila napuštanje pravoslavlja i primanje rimokatolicizma). Taj stav se ponekad menja utoliko ukoliko je u smutnim vremenima, a ona su na našim prostorima česta pojava, on pojačan, bezobziran, ne uvažava elementarna ljudska prava i slobode, menja samo oblike i načine delovanja imajući uvek ispred sebe isti cilj - sve podvesti sub Petro (pod Petra), misli se na Svetog Apostola Petra, koji svakako nije imao ni državu, ni poklisare te države.

Današnje ponašanje rimokatolicizma prema Crkvi na Istoku podseća na ono koje je bilo tako upadljivo pre oko jedne stotine godina. Naime, ondašnji papa Lav 13. u svojoj vaseljenskoj brizi izdao je poznatu Okružnu poslanicu (1894) kojom je posebno pozvao slovenske narode i crkve u jedinstvo (jedino jedinstvo) sa Rimom. Već sledeće 1895. godine a povodom te papine enciklike oglasila se Carigradska patrijaršija (-patrijarh Antim sa dvanaest mitropolita) jednom Poslanicom* (avgust 1895).

U opširnoj Poslanici Carigrad ozbiljno upozorava pravoslavni svet o opasnosti od ponuđene unije sa papom. Sem toga decidno se navode svi razlozi zbog kojih jedinstvo u veri sa papistima nije moguće: filiokve, azima (9), čistilište (12), krštavanje oblivanjem (8), učenje o neporočnom začeću Bogorodice (13), papska tako zvana nepogrešivost i prvenstvo u hrišćanskom svetu (14, 19), i mnoge druge novine i zablude u veri koje su uvedene na Zapadu.

Zanimljiva je, međutim, pored ostalog, konstatacija u Poslanici neprimerenog rimokatoličkog prozelitizma, sličnog onom koji se upravo poslednjih godina događa na teritoriji istočno-evropskih zemalja koje su nedavno izašle ispod jarma komunizma i realnog socijalizma.

Vatikan se pre stotinu godina, a tako je i danas, više ne bavi pregovorima i razgovorima sa pravosalvnom Crkvom, već, kako se kaže u patrijaraškoj Poslanici, "... papska crkva odnedavno je napustila put razgovora i pregovaranja, i na opšte čuđenje, nepojmljivo otpočela sablažnjavati svest prostodušnijih hrišćana svojim varljivim poslanicama, kao i slanjem na Istok, u odelu i s kapom na glavi, kao što je propisano i za pravoslavne sveštenike...".

Ovde se misli na unijateske sveštenike koji s polja, po odevanju i izgledu u potpunosti izgledaju kao pravoslavni sveštenici koje obični pravoslavni vernici ne razlikuju. "A upotrebljavaju, kaže se dalje u Poslanici, i mnoga druga različita sredstva radi postizanja svog prozelitskog cilja" (3).

Tako je bilo nekada, ali, nažalost, tako je i danas. Oni koji su nekada (9. vek) proterali Svetu Braću Kirila i Metodija i njihove učenike, slovenske ravnoapostole i prosvetitelje, u 20. veku (1980. god.) su ih proglasili (-papa Jovan Pavle Drugi) za pokrovitelje Evrope, zajedno sa Svetim Venediktom iz Nursije (+547), uprkos činjenice da su vekovima uništavali svaki trag pravoslavlja na prostorima gde je zaživelo hrišćansko-misionarsko delo Sv. Kirila i Metodija.

"Srećni dani"

"I ovo je, konstatuje se dalje u Poslanici, sve učinjeno zvaničnom saradnjom rimskih episkopa i na način koji najmanje služi na čast svetinji episkopskog dostojanstva. I pored toga slovenske pravoslavne crkve, kaže se dalje, čuvaju i čuvaće do kraja veka pravoslavnu veru. Uzalud papska Okružnica obećava slovenskim crkvama srećne dane i veličinu". Na kraju Poslanice sledi ozbiljno upozorenje koje za danas pravoslavne i danas važi i ima snagu: "Pazimo i čuvajmo se od mnogih apsotola koji, dolazeći u obliku ovaca, pokušavaju da varaju i mame prostodušnije srcem među nama, raznim sumnjivim obećanjima... i obraćaju na unuju..." (25).

Napomena:
Poslanica je prevedena na srpski jezik i objavljena u Beogradu 1896. godine. Prevodilac po imenu nije poznat. Ceo tekst videti u, Sedam stubova premudrosti - Istorija vaseljenski sabora, Beograd 1998, 247-265.

Protojerej Ratomir V. Popović,
Beograd