[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 6. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Crveni uragan nad Beogradom 1944 - 1945. (13)

Grešni profesor Velibor Jonić

Članovi Narodnog pozorišta redovono dobijali novac

Svoju optužnicu narodni tužilac je obrazložio sasvim uverljivo, ponavlja reporter.
Optužena Živana-Žanka Stokić bila je članica Narodnog pozorišta za sve vreme rata, gde je kao i ostali članovi Narodnog pozorišta, primala redovno svoje mesečne prinadležnosti. U takvoj situaciji ona je mogla mirne savesti da sačeka kraj okupacije. Njena situacija bila je utoliko lakša što su okupacione vlasti i njeni domaći pomagači odmah s repertoara skinule sve nacionalne komade u kojima je ona imala glavne uloge.

Ali, umesto da bude srećna što u vreme najcrnjeg ropstva našeg naroda neće morati da glumi, naprotiv, optužena je ušla u novostvorena pozorišta"Veseljaci" i "Centrala za humor." Pomoću ovih pozorišta stvorenih od okupatora, vođi Nemačke hteli su da svojom propagandom duhovno porobe i moralno razoružaju naš narod. A da bi se naš narod potpuno pokorio i okanuo bune i privikao na okupatorsku parolu "rad, red i mir" i tako dobio iluziju slobode, potrebno je bilo da se za taj izdajnički posao angažuju ljudi od vrednosti, od nekog autoriteta, a ne samo po zlu poznati Ljotićevi agenti.

Zato je Nemcima bilo potrebno da angažuju za svoje priredbe na Beogradskom radiju Žanku Stokić, poznatu našu komičarku i prvakinju Narodnog pozorišta. Nije bilo dovoljno da igra samo za Beograd, u "Veseljacima" i "Centrali humora"da protutnji kroz celu Srbiju i unese "novi srpski duh". Žanka Stokić se nije ovome protivila. Ona je htela da bere za sebe aplauze i novac i za vreme okupacije na Nemačkom beogradskom radiju. Ona nije vodila računa da svojim radom pomaže nemačku propagandu, ona se smejala i nasmejavala druge kada je naša Narodnooslobodilačka vojska vodila najkrvavije borbe s tim istim okupatorom i njegovim slugama..."

Priznanje

Posle reči narodnog tužioca, javlja izveštač iz suda, saslušana je optužena Živana-Žanka Stokić. U svojoj odbrani pred sudom optužena priznaje da je za vreme okupacije dobrovoljno stupila u novostvorena pozorišta "Veseljaci" i "Centrala za humor", jer je, kaže, bila bolesna, pa joj je novac bio potreban za lečenje. U Beogradsku radio-stanicu morala je da stupi, jer je to od nje tražio glavni nemački radioaranžer, kulturbundovac Nuser..."

Reporter ovako zapisuje dijalog između tužioca i optužene, ali nije sigurno da je razgovor prenet verodostojno:
- Da li ste bili svesni da pomažete Nemce? - pita optuženu sudija dr Milan Prelić.
- Nisam bila svesna - kratko odgovara optužena.

- Znate li da su Vujković i drugi puštali radio da zagluše jauke onih koji su u ćelijama i zatvorima mučeni, ali da se na radiju i tada čuo vaš glas?
- Nije mi poznato.

- Koliko puta vam se desilo da zbog žalosti za obešenim i streljanim niste mogli da odigrate svoju ulogu?
Na ovo pitanje optužena nije mogla da odgovori.

Za vreme saslušanja pred sudom optužena je plakala. Nekada kada se ona smejala, smejala se i publika koja je slušala. Ovoga puta Žanka je plakala, a publika se smejala njenim suzama.

Posle saslušanja optužene, narodni tužilac je dao završnu reč. Svoje izlaganje koje je često bilo prekidano odobravanjem prisutnih, narodni tužilac završio je rečima:
- Ulogu koju je za račun Nemaca pod okupacijom odigrao među književnicima Velmar Janković, među novinarima Stanislav Krakov, na Univerzitetu Velibor Jonić, odigrala je među pozorišnim umetnicima Žanka Stokić.

Pošto je pretres završen, sud se povukao na većanje. Posle dužeg većanja sud je, u ime srpskog naroda, izrekao i saopštio presudu kojom je Živka-Žanka Stokić oglašena krivom i kažnjena po članu 4. Odluke Predsedništva ASNOS-a sa osam godina gubitka srpske nacionalne časti.

Sud je utvrdio da su navodi narodnog tužioca dokazani i priznanjem optužene i ostalim dokaznim materijalom..."

Na kraju izveštaja kaže se i ovo:
"Ovom presudom nekada popularna glumica Žanka Stokić gubi pravo učešća u javnom životu. Svojim radom za vreme okupacije ona je to i zaslužila."

Sve je, dakle, činjeno u ime naroda, za njegovu sreću i dobro; i nikada se više nije upotrebljavao pridev narodni nego tih prvih posleratnih godina: narodni tužilac, narodni sudija, narodna pravda, narodna OZNA, narodno dobro, narodni neprijatelj...

Skrivanje

Poznata je tragična sudbina glumice Žanke Stokić u godinama koje su došle. Bolovala je od šećerne bolesti i morala je svakodnevno da upotrebljava lekove koji su bili vrlo skupi, ali je to nije moglo amnestirati od za njenu profesiju, teške osude.

Beograd je, dakle, oslobođen 20. oktobra 1944. godine, ali je "lov na ljud", "kvislinge", saradnike okupatora, takozvane "veliko čišćenje" (Kardeljev izraz) trajalo godinama.

Represivni Nedićev aparat, čuvari reda, poretka i mira u Beogradu, prema nekim saznanjima, činilo je oko tri hiljade žandarma, pisara, daktilografa, činovnika i agenata. Oni su se pred oslobodiocima razbežali - neki su krenuli u bekstvo na Zapad sa Nemcima - međutim najveći broj je ostao u Beogradu i povukao se u njegovo podzemlje, skrivajući se po njegovim "mišjim rupama".

Piše: Mr Ljubomir Tešić
Sutra: Prevara OZNE


vesti po rubrikama

^feljton

15:26h

Crveni uragan nad Beogradom 1944 - 1945. (13)

15:37h

Karl Marks i Satana (5)

 


     


FastCounter by LinkExchange