Radniče, zemlje Srbije, pre nego što zamahneš pijukom da rušiš bistu i otkopavaš kosti srpskog velikana Dimitrija Tucovića, za trenutak zastani, pročitaj ovih nekoliko rečenica o njemu, pa razmisli u kakvo te zlodelo uvlače nalogodavci ovog obračuna sa mrtvim genijem srpskog naroda!

Radniče, ti sa malom platom treba da urušiš spomenik onog ko je život dao za veće radničke plate, za slobodnu Srbiju! To tebi ne priliči, već uglednim ličnostima grada i Srbije, koje našeg evropskog rodoljuba hoće da ponize u situaciji kad nema ko da ga brani osim njegovo genijalno i rodoljubivo delo!

Zato, Radniče moj odloži pijuk pa pročitaj sebi i svojim naredbodavcima nekoliko rečenica iz Zbornika Srpske akademije nauka i umetnosti "Aktuelnost misli Dimitrija Tucovića" (Beograd, 1996.):

U pismu ocu, 4. avgusta 1014. Tucović je pisao: "Našim pokolenjima je suđeno da preture preko glave krupne događaje. Idemo da vidimo kako će se oni završiti. Što se mene tiče... neću ni sada, kao što nisam nikada, ni pomišljati da se sklanjam od sudbine koja prati ceo narod."

"Dok mali broj bogataša i gospoštine ima u ovoj državi sva prava i slobode i mnoge privilegije da može raditi šta hoće, dotle radni narod, onaj pravi i istinski narod, celog veka radi i izdržava zemlju, nema prava i slobode, tlači se i steže, oduzimaju mu se prava".

Sloboda

"Postali smo oruđe tuđe, a ne naše narodne politike. Austrougarska nas je 1885. godine bacila na Bugarsku i stvorila nam Slivnicu, a 1913. je bacila Bugarsku na nas i stvorila joj Bregalnicu. Balkan je i dalje ostao razdrobljen i politički neotporan". U svom radu "Hleb i sloboda" Tucović je pisao: "Između političkih zahteva i socijalnim reformama, slobode i hleba, postoji tesna unutrašnja veza. Ali ta veza ne sme biti slučajna ili formalna, ona mora biti određena jednim ciljem koji predstavlja kompas jednog socijalnog pokreta".

"Mi vidimo čitavu hidru iskušenja, koja decu upropašćuju i gone u naručja zločina. Ništa ne pomaže kad država plaća sudije i zida tamnice; dobra škola, bolje vaspitanje, zaštita dece od svih uticaja koji degenerišu i moralno upropašćuju, a tu dolazi na prvo mesto privredni rad, više pomažu od svih policista i policijskih sistema".

"Nije potrebno naročito dokazivati da je uvlačenjem dece i žena u fabrike udareno sekirom po samom korenu narodnog zdravlja, narodne prosvete i narodne budućnosti. Kad se deca za koju je materinska nega, škola i igra upregnu u jaram teškog fizičkog rada, kada im se još od sise oduzme mater, koja mora da ide u fabriku na rad, onda moraju fizički i umno kržljaviti i propadati".

Tako je govorio Dimitrije Tucović, a istraživači o njemu su zapisali:
"Moram izrično da naglasim da čine pogrešku oni koji tvrde da je Dimitrije Tucović nesvesno i u tuđoj službi izgubio svoj život. Naprotiv, on je odbranu Srbije i zaštitu onih stotinu hiljada nejači, žena, dece i staraca, koji su begali pred austro-ugarskom vojskom smatrao kao svoju vojničku i čovečansku dužnost. On je poginuo kao junak, braneći kao građanin Balkana Balkan od tuđinskog porobljavanja. Mogao je on pobeći sa Vrapčevog brda kao što su mnogi pobegli baš iz njegove neposredne blizine. On je stajao na vrh Vrapčevog brda ponosit kao bor po vrh Zlatibora i bio je pogođen zrnom u srce iz neposredne blizine" (dr Živko Topalović).

Smisao

"Jedna grandiozna i intelektualna i moralna snaga, kolosalan izvor akcione energije, jedinstven smisao za praktičnost, zajedno sa klasičnom nesebičnošću i svetačkom skromnošću, udruživale su se u Tucoviću i činile ga neminovnim, nedeljivim i stvarnim vođom." (Luka Pavličević).

Da ne nabrajamo visoke ocene Tucovićeve ličnosti i doprinosa napretku Srbije, pomenimo još dva podatka: u Prvom balkanskom ratu 1912. Tucović se borio kod Bujanovca, Kumanova, Prilepa i Bitolja, pa je za svoje držanje u tim borbama dobio priznanje-predložen je za zlatnu medalju, ali je on odbio da primi ovo odlikovanje, zbog čega je 1913. pozvan na raport kod komandanta divizije generala Ilije Gojkovića; u Drugom balkanskom ratu Tucović je bio odlikovan posle pobede nad Bugarima, ali je i ovo odlikovanje odbio, koje je trebalo da primi na Ovčem polju, jer nije odlikovan nijedan od vojnika koje je on predložio."

Radniče, Srbine, sa pijukom ili beton-rušilicom, odbij naređenje da izvršiš zločinački zadatak, da ponižavaš srpsku istoriju, da gaziš čojstvo i junaštvo velikog bojovnika za slobodu, hleb i ljudska prava! Ustupi taj pijuk i bušilicu gradonačelnici i njenim saradnicima i traži časniji način da zarađuješ hleb za svoju porodicu.

Četvrta šetnja kostiju Tucovića, kako najavljuju - "bista u Manježu, kovčeg na Novom groblju"! Grobari Srbije, ostavite oslobodioca Srbije da mirno počiva herojskim snom o boljem životu svog naroda.

DRAGO T. PANTIĆ,
BEOGRAD

Pozdrav, čitam u vašem listu da FENS je (Federracija nevladinih organizacija) "zatražila" (kako piše u tekstu) od "svih demokratskih partija" (da li to znači da postoje: nedemokratske partije u Srbiji?) da ne ulaze u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom.

Pre svega, nisam član SRS-a, niti sam desničar po političkom ubeđenju. Moje ubeđenje je da treba reći i postupiti kako je najbolje, po svesti i savesti. Izgleda da FENS ne govori niti po svojoj svesti niti savesti, već sledi već proverenu liniju služenja tuđim interesima (molim vas, objavite već jednom makar za neke od tih "FENS" ova odakle im finansijska sredstva). Ove u USA koja se diči svojim demokratskim vrednostima nisu zabranjene čak ni krajnje levičarske partije, a kamoli krajnja desnica. Dakle, s kojim pravom FENS sugeriše partijama (znači njihovom rukovodstvu, a ne narodu koji treba i da bira to rukovodstvo) ko će ući i s kim u koaliciju?

Neka se FENS pošteno, ako uopšte i može, obrati narodu preko bilo kojih medija - a to može i koliko se vidi do sada, prilično bezuspešno, a ne da "mešetari" iza leđa narodu "tražeći" od partija ovo ili ono. Izgleda da FENSU najviše smeta to što, kako reče vaša čitateljka, naš narod, ipak, nije dovoljno glup koliko bi mnogi želeli.

MIODRAG BJELIĆ,
NJUJORK, SAD

Alo, ima li koga na ovoj adresi? Ili se samo tako zovete? Zar ste samo zbog ove kuknjave onoliko bubali, bili prvaci u svemu što se može, bili đaci generacija?

E, moji Beli mantili, jadno je to što radite, pretite, "radikalizujete", para vrti gde burgija neće, kako za rudare, metalce, građevinare, tako da sav trud da budete iznad - džaba! Svima navedenima je malo para koje neredovno primaju, za razliku od Vas, ali se Vas to ne tiče, za početak, samo "Dobar dan!" "koštaće "tričavih" 50 dinara (ili EU), a o ostalim brižnim uslugama, ne smemo ni sanjati! Tako ćete, blago Vama i nama imati manje posla, a platice će da kaplju! Plus "nepovratna" pomoć po banji, šestočasovno radno vreme, retka dežurstva u mesec-dva i slične muke! Prvenstveno mislim na zaposlene u domovima zdravlja, ne potcenjujem ih, sami to čine, a pri tom dozvoljavaju da uz njih, mnoge povlastice koristi i mnogobrojno nemedicinsko osoblje!

Najteže mi pada što nigde ne čuh da neki Beli mantil reče nešto o lošim, nehitijenskim uslovima rada, o svom doprinosu širenju raznih bolesti. Konkretno, ko je ikada video lekara koji steriliše stetoskop kojim prislanjajući na telo osluškuje pluća, srce, može preneti neko kožno oboljenje, zbog koga će neko dugo da se leči? Kome je rađen EKG na čistom ležaju, sa sterilisanim elektrodama, sem u KC? Neću sve medic. grane da analiziram, potrajalo bi. Mnogi ni ruke ne peru.

Zagušljive čekaonice, medicinsko osoblje u oblacima duvanskog dima! Ali, kada dođu "torbari", prodavci svakakvih tričarija, pauza, da medicinske sestre, doktorke i ostale sirotice odabiraju jeftine predmete!
Pa,hajd, nazdravlje!

D. RADOŠEVIĆ,
NOVI SAD

Poštovani građani - birači, pokrenite se iz apatije, da ne možeš ništa da učiniš, jer drugi odlučuju. Te ožiljke nosimo u sebi još iz prethodnog sistema. Da može drugačije sami smo dokazali 5. oktobra 2000. godine. Uspravili smo se izašli na ulice odlučili da promenimo sistem i uspeli. Dakle od nas, svakog pojedinca, svojevoljno smo krenuli ka boljem.

Iskoristimo prostor koji smo osvojili 5. oktobra i krenuli ka demokratskim normama ponašanja, koji nam omogućuju da biramo i menjamo. Samo se prisetite odakle smo krenuli, tek smo prve korake napravili ka tome dugom putu. Neuki da se tim stazama krećemo, već smo počeli posrtati, dugačka lista razloga, jer smo se pojedinačno opustili, misleći da će to neko drugi za nas da uradi. Predstojeći izbori nam daju svakom pojedinačnu priliku i obavezu da osvojeni prostor zadržimo i usmerimo ka cilju koji mi želimo za bolje sutra svakog pojedinca i sviju i dece naše.

Briga

Razmislimo šta nas pojedinačno muči, sa kojim se svakodnevnim problemima suočavamo , kao pojedinca a i šire okoline u kojoj živite, upoznajte vašeg delegata. Tražite od njega da, u slučaju izbora, boriti i brinuti da zajedno sa vama te probleme rešava, u protivnom opoziv. Da vam položi račun o svom imovinskom stanju pre izbora, a i nakon završenog mandata. Nastojte prisustvovati na više predizbornih skupova, pošto imamo veći broj izbornih lista, saslušajte i preslušajte kandidate, šta nude, šta obećavaju.

Neka pitanja opštepoznatih problema koji nas svakodnevno opterećuju postavljajte kandidatima i tražite odgovore kakva rešenja predlažu, kao na primer,:

1. Kada će se doneti novi Ustav i promeniti iz prethodnog sistema mnogobrojna normativna i zakonska regulativa;

2. Dokle će pod formom tranzicije u privredi da rukovode društvenim preduzećima, sa i bez AD, direktori iz prethodnog sistema;

3. Da li će se i koje mere preduzeti protiv direktora u slučajevima kada akcije firme padaju iz meseca u mesec, ako se pojavljuju na tržištu, ili ako naočigled radnika nema svoj program rada;

4. Ima pitanja i za novopečene privatne poslodavce, mnogi to bolje znaju od mene, i verovatno svakodnevno osećaju na sopstvenoj koži. Pitanje osnovice za penziono osiguranje i niz drugih pitanja, koja normativno treba da se regulišu;

Biranje

Osnovna poluga demokratskog sistema, i najjače sredstvo koje je nama pojedincu zagarantovano, je pravo da svojom voljom biramo i da budemo birani. Biranjem moramo biti svesni da preuzimamo i odgovornost za svoju budućnost i budućnost šire zajednice. Nakon izbora nemamo koga drugog da optužujemo, što se naša pitanja ne rešavaju . Ako tu činjenicu shvatimo, napravili smo korak napred, shvatićemo sopstvenu vrednost. Iskoristi tu mogućnost, konsultuj se sa komšijom, kolegom/com da izaberemo najuglednije, po struci i moralu, sa što realnijim programima, imajući u vidu prostor i trenutak u kojem se nalazimo i težnjama ka evropskim vrednostima. Hteli mi to ili ne, sami sebi ne možemo biti dovoljni, savremene komunikacije počev od autoputa, do TV slike i interneta, svakog trenutka smo u Evropi u drugim kontinentima, pa što pre shvatimo neophodnost uzajamne saradnje, daćemo doprinos našem napretku.

Kao pojedinac i nacija, ne smemo biti kratkog pamćenja, šta smo u proteklih zadnjih decenija doživeli i preživeli. Lista je dugačka, ostavljam svakom pojedincu da sam o svemu razmisli i odluči za koga će glasati. Sam si odlučio, shodno odluci ubiraćeš i plodove, ili po narodnoj - kako zas0eješ, tako ćeš i žnjeti. Neka nam i sreća malo pritekne u pomoć.

RADOMIR LUKIĆ,
BEOGRAD