[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 5. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Da li igre na sreću mogu da nam poprave standard i promene život?

Kada nema hleba, ima igara

Ne zna se kada će biti usvojen zakon o igrama na sreću. Mnogi više veruju igrama na sreću nego obećanjima političara

U vremenu pukog preživljavanja velikog dela stanovništva, kada su mnogima džepovi prazni, ljudi počinju da maštaju i sanjaju o velikom bogatstvu koje iznenada stiže. Zato se često hvataju čitanja horoskopa, u nadi da će im zvezde kazati kada će doći bolji dani. Mediji su prepuni nagradnih igara u kojima se kao premije nude luksuzna kola, kućni aparati, atraktivna putovanja, pa čak i stanovi... Pa, zašto ne oprobati sreću, jer treba samo iseći kupon, napisati ime i adresu i poslati koverat.

Zabava ili strast

Setimo se sankcija, ratnog okruženja pa i samog rata, koji je izazvao siromaštvo onih koji su imali srednji standard i koji su preko noći postajali puki siromasi. Pa i sada, kada mnogi u procesu tranzicije ostanu preko noći na ulici, ne znajući kako, često u poodmaklim godinama. da uđu neki novi posao, počinju da razmišljaju, a mašta može svašta. Kako su se stvari kretale u tom pravcu, tako su počele da niču razne igre na sreću. Televizija se u to još odavno uključila emisijama koje su prenosile lutrijska izvlačenja brojeva Lotoa, Tombole, Fontoa, Binga…

Evo meni 'leba
Jedan od pasioniranih kladioničara kaže da je u vreme dok još nije bilo kladionica nosio džakove kako bi zaradio za kockanje. Danas on a i njegovi prijatelji, sa kojima viteški gubi, kako objašnjava, kladionicu smatraju bankom sa kojom imaju poverilačko-dužnički odnos, jer ulažu novac da bi jednoga dana dobili bogatstvo. Kada su otvorene kladionice, jedan prosvetni radnik je, kako nam je rekao, uzviknuo "Evo meni leba". On tvrdi da na klađenju zarađuje više nego što je njegova plata u srednjoj školi. Ozbiljna poslovna žena srednjih godina, koju smo zatekli u jednoj od beogradskih kladionica, kaže da solidno zarađuje, zahvaljujući svom šestom čulu, koje veruje da poseduje, iako, priznaje, ne zna ništa o fudbalu.

Još pamtimo kada su subotom u vreme izvlačenja Bingo brojeva, ulice bile znatno praznije, jer su se mnogi nadali da su baš njihovi brojevi oni pravi. To doduše, nije samo specifičnost našeg prostora, igre na sreću su popularne svuda u svetu, ali za svet to ne mora da znači i spas od siromaštva, već dodatak na standard.

U Srbiji danas postoje tri aktivne lutrijske organizacije, Lutrija Srbije, Narodna Lutrija i Lutrija Beograda, oko šest kazina, oko 1.000 legalnih i preko pet stotina nelegalnih kladionica i nekoliko hiljada automata. Najviše ljudi igra Loto, i podaci kazuju da je prosečna uplata po kolu 100.000 evra. Druga po veličini je igra Bingo, koja ima prosečnu uplatu oko dva miliona dinara.

Sportska prognoza je ustuknula pred pojavom kladionica. One su počele da niču kao pečurke posle kiše. Mnogi građani, naročito mlađi, često i žene, uplaćuju tikete u kladionicama. Zabeleženi su i slučajevi da su kladionice, mimo trke za sportskim rezultatima, organizovale i klađenja na izborne rezultate.

Retki su oni koji bar jednom u životu nisu osetili strast kockanja ili igre na sreću. Da li su to mali ili veći ulozi, ponekad i nije važno. Nekima igre na sreću postaju kao zanimanje. Jednostavno, stalno igraju na određene uloge, pa nekad se sreća osmehne, i može da se preživi do sledeće prilike. A kad sreća okrene leđa, ipak će morati da se prihvate nekog posla.

Automat klubovi su poslednjih godina napravili pravu pometnju. Veliki broj kafića ima instalirane poker aparate, koji kod nas nisu uvek primereni propisima. Često ugledamo mlade dečake koji strasno ganjaju raznorazne igre, opijajući se slavomfuspeha na tom bojnom polju. Jasno je da ovi aparati moraju da budu tako podešeni da nema laži - nema prevare, ali je to veoma teško ustanoviti. Saznali smo da se kod nas poker aparati uvoze iz raznih zemalja i da su, uglavnom, sumnjivog porekla, pa postoji pretpostavka da vlasnici mogu da ih štimuju.

Zakonski okviri

Zakon o igrama na sreću čeka na usvajanje u Republičkoj skupštini, koja trenutno ne funkcioniše. Kada će biti usvojen, niko ne zna…Prema sadašnjem stanju stvari, država od poreza ubira samo jedan mali deo, koji ide humanitarnim, invalidskim, socijalnim i drugim organizacijama i amaterskom sportu.

Bekstvo od stvarnosti

Ratko Božović, sociolog - kulturolog, kaže da je "život hazardna igra, pa zašto onda ne bi bila prisutna i jedna prava hazardna igra".
Čovek praznih džepova i bačen veoma nisko, sanja san o sreći, kao da mu je samo to preostalo. U tom suludom plesu, kao da mu se čarobna loptica podsmeva, jer se kolo sreće okreće mimo svake logike. U toj igri logike gubi i onaj ko možda dobija, kaže profesor Božović.
Život pokazuje da društvenu krizu prati poremećaj stalnih vrednosti. Kriza je sve izmestila i poremetila. Ponešto je i podstakla, a to su igre na sreću, koje zapljuskuje nagon za iracionalnim. Teško je zato uspostaviti uzročnu vezu izmeću društvene krize i hazardskih igara, ali ta veza se može uspostaviti u našem društvu, prosto zato što ljudi u stvarnosti ne mogu da se potvrde u onom smislu šta jesu, i koje su njihove mogućnosti. Onda se traži alternativa, ma koliko ona bila na sporednom koloseku. U situaciji kada je čovek izgubio vezu sa racionalnošću, u igrama na sreću mogu prepoznati usud, ono što je metafizičko u čoveku. Zato čovek beži u taj iracionalan svet i po cenu toga da bude prevaren. Oni koji stoje iza scene najviše dobijaju, zaključuje Ratko Božović.

Potraživanja države su takva da je lutrijsko preduzeće koje organizuje igru na sreću dužno da 15 odsto rashoda uplaćuje za korisnika kojeg odrede resorne vladine službe, a još petnaest posto na konto poreza. Od ostatka uplata 50 odsto ide dobitniku, pa onda i on od tog ostatka daje 20 odsto na porez. Tako država dva puta ubire porez od jednog lutrijskog kola, što mnogi smatraju nefer igrom.

U poslednje vreme posebno su popularni različiti kvizovi. Iz dana u dan, iz večeri u veče gledamo nasmejane voditelje koji sa takmičarima u studiju nude od najskromnijih do većih svota novca. Prema nekim istraživanjima najpopularniji je kviz Milioner (48 odsto), sledi Leteći start (19 odsto), zatim Sam protiv svih (10 odsto) i tako redom.

Pored sreće, učestvovanje u kvizu podrazumeva neko opšte znanje, ili obaveštenost. Većina pasivnih posmatrača pored malih ekrana, u ovim kviz emisijama glasno proverava svoje znanje. Pitanja su nekad zaista laka, ali ima i kvizova koji prevazilaze opštu kulturu i znanje. Možda će njihova popularnost i gledanost porasti, naročito sada u vreme predizborne kampanje, kada će se danonoćno smenjivati predstavnici partija, koalicija, nudeći bolji i lepši život. Neki će se ipak odlučiti za igru na sreću, jer u nju više veruju.

Guljšen Reufi - Prlinčević


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

"Glas" istražuje: Da li igre na sreću mogu da nam poprave standard i promene život?

17:45h

Sofija Škorić, član Kongresa srpskog ujedinjenja, o planovima srpskih iseljenika

   


     


FastCounter by LinkExchange