Svedoci smo, slobodno mogu reći, još jednog silovanja Srbije. Pitam se, šta smo mi to Bogu zgrešili, pa nam ovako vraća? Definitivno smo suočeni sa nečim što slobodno možemo nazvati političkim silovanjem nedužnih birača, da krajem godine pošto poto svojim glasovima omoguće, tamo nekima da ih naredne četiri godine tobože zastupaju u republičkom parlamentu.

Opet su krenule političke horde po zemlji Srbiji da ubeđuju Srbe ni krive ni dužne, kako su oni "pravi" i Bogom dani da nam donesu prosperitet, da nas uvedu u Evropu, da će sve zakone poništiti što su njihovi prethodnici doneli, da će ponovo fabrike vratiti radnicima, da će Srbiji vratiti kralja, da će Srbija postati "pod njima" samostalna, da će preko noći rešiti sve probleme na Kosovu...

Sve je već dosta davno viđeno i očigledno se nije primilo, ne može se na korovu kalemiti pšenica, probali smo od devedesetih naovamo, pa su nam njive urasle u korov. Sad opet taj isti "tim stručnjaka" kreće u pohode Srbiji da pokuša da je ubedi, kako onda nisu bili dobro shvaćeni, ali sada imaju novu metodologiju koja garantuje uspeh. Sve bi to bilo u redu, da u međuvremenu, a prošlo je dobrih 14 godina, tadašnji srpski "pokusni kunići" nisu ostarili ili izumrli, a da ovi "novi" vide mnogo dalje od nosa-ušiju i da se hrane zdravijom i kvalitetnijom hranom, a ne bunikama.

Dolaze sa listama, koalicionim partnerima, samostalno, utopljenim malim strankama u veće, na čijim listama se nalaze lideri koji su "preživeli" potop. Strašno, kao u nekom horor filmu, opet će opsednuti trgove, tople sale, seoska domaćinstva, voziće im traktore, sedati u freze, juriti drumovima u skupocenim automobilima, kako ne bi zakasnili na miting, jer "oni" znaju da cene vreme "svojih" birača. Ponovo su na sceni politički metuzalemi, opet nam obećavaju veliku Srbiju, ali bez vojničkih čizama i uniformi, hleba po bagatelnoj ceni, nova radna mesta, besplatno školstvo, a naše je samo da izađemo i glasamo.

Pitam se za koga, kada su nosioci većine listi u zatvoru ili optuženi za ratne zločine, ili na međunarodnim poternicama, pa zar da nam takvi vode zemlju!!!??? Ne bih smeo pred decom da se pojavim i kažem im da je njihov otac glasao za njihovu "izvesnu budućnost" i to za lice sa poternice, kaubojština, nema šta!!

Nadam se da će Srbija i ovoga puta izbeći sudbinu žrtve nad političkim dželatima, koji su upravo krenuli u još jedan silovit pohod.

Radomir Milošević
Zaječar

Poštovana gospođo Mitrović, iznenađen sam načinom koji ste odabrali da mi se obratite. Mogli ste se najnormalnije obratiti pismom ili me, na primer, pozvati telefonom. Inače, zbog javnosti, do koje Vam je očigledno stalo: dobio sam Vaše pismo dan pre objavljivanja u "Glasu javnosti". Čim sam ga pročitao, odmah sam Vas nazvao, da Vam izjavim saučešće, i od Vas čujem šta se sve dešavalo posle tragedije koja Vas je pogodila.

Javio sam Vam se, jer mislim da imam i dušu i obraz, ali o tome bi trebalo drugi da sude. Želim da vas uverim da nisam, niti ću biti, bilo čiji "paravan". Saznao sam da je Vašoj deci ponuđena stipendija za školovanje za ono za šta se odluče da završe, što im nikako ne može nadoknaditi oca, ali im može pomoći da izađu na svoj životni put. Proveriću da li se to i realizuje. Osim toga, EPS će se založiti da se ta teška nesreća što pre u potpunosti rasvetli, kako bismo mogli preduzeti dalje mere, pre svega prema odgovornima.
Uz saučešće i s poštovanjem

Ljubomir Gerić, generalni direktor EPS-a
Beograd

U listu "Glas javnosti" od 21. decembra 2001. godine objavljen je tekst pod naslovom "Štetočinstvo Zorana Jevđovića" i 22. decembra 2001. godine tekst pod naslovom "Astronomski honorari za odabrane" u kojim se pominje i moje ime u kontekstu sumnjičenja za učešće u nezakonitim radnjama koje su navedene u krivičnoj prijavi Saveznog deviznog inspektorata posle kontrole spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja Novinske agencije Tanjug.

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, kako sam posredno saznao, obavestilo je Novinsku agenciju Tanjug i devizni inspektorat da je krivična prijava Saveznog deviznog inspektora podneta protiv Nedeljka Babića i Javorke Joković odbačena. Smatram da su ovim aktom stvoreni uslovi da, u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju, objavite ovaj tekst.

Zapisnik o kontroli deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja Tanjuga stigao je u JP NA Tanjug 14.12.1998. godine. Na moju adresu, bilo na poslu ili kod kuće, zapisnik koji me sumnjiči za teške nezakonitosti Inspektorat nikad nije dostavio. Tadašnje rukovodstvo i službe Tanjuga takođe me nisu obavestile o prispeću zapisnika. Tek trećeg ili četvrtog januara 1999. godine, pozvao me je tadašnji v.d. direktora Dušan Đorđević na razgovor. Tada mi je pokazao zapisnik i ukazao na neke delove u kojima sam označen kao jedan od odgovornih.

Na moj zahtev da dobijem kopiju zapisnika, odgovorio mi je da mu je rečeno iz vlade da ja nemam pravo da dobijem zapisnik tako da ga neću ni dobiti. V.d. direktora Đorđević mi je tada saopštio da ima nalog sa "najvišeg nivoa" da niko od pomenutih u zapisniku ne sme ostati na mestu koje zauzima i da zbog toga mora da me smeni sa mesta pomoćnika direktora i rasporedi na mesto rukovodioca Marketinga, što je i učinio rešenjem br. 11-58 od 13.01.1999. godine. Nadzorni odbor, čiji je predsednik tada bio Dragiša Pešić, tadašnji savezni ministar finansija u čijoj je nadležnosti bila i devizna inspekcija, podržao je ovakav postupak v.d. direktora i naložio da se, na osnovu zapisnika, protiv svih pomenutih pokrene postupak pred nadležnim sudovima.

Svi moji pokušaji da dođem do primerka navedenog zapisnika bili su bezuspešni, dok nisam stupio u telefonski kontakt sa izvesnim gospodinom Lazovićem u deviznom inspektoratu koji je potvrdio gospodinu Mićiću, tadašnjem zameniku direktora, da imam pravo na primerak zapisnika. Tako sam tek 4.02.1999. godine došao do zapisnika koji je tadašnji sekretar Marketinga dobila od Mićićeve sekretarice i predala mi.

Analizom zapisnika utvrdio sam da inspektori nisu naveli ni jedan dokaz koji bi činio izvesnom sumnju da sam učestvovao u radnjama koje nisu zakonite. Inspektori, ni u jednom slučaju gde me sumnjiče za nezakonitost, nisu utvrdili moje učešće u donošenju odluka ili potpise na spornim dokumentima. Proizvoljnost njihove sumnje najbolje ilustruje njihova ocena da sam jedan od odgovornih za prodaju potraživanja iz inostranstva njujorškoj agenciji Jugobanke 31.12.1992. godine koja se desila pet meseci pre mog dolaska u Tanjug u kojem sam zasnovao radni odnos tek 1.06.1993. godine. I ostali navodi o mojoj su odgovornosti za nezakonitosti u ovom zapisniku su bez dokaznog osnova.

Ni na jednom dokumentu kojim je bila izvršena radnja za koju su inspektori ocenili da je nezakonita, nije nađen moj potpis, niti je utvrđeno moje eventualno učešće u donošenju poslovnih odluka za koje su me inspektori osumnjičili kao suodgovornog. U roku od dva dana, prema pouci iz zapisnika da se primedbe na zapisnik mogu staviti u "roku od 15 dana od dana prijem", 6.02.199. godine podneo sam Saveznom deviznom inspektoratu primedbe u kojima sam potpuno osporio inspektorove ocene o mojoj odgovornosti za nezakonitosti.

Kopije primedbi na zapisnik Saveznog deviznog inspektorata dostavio sam 6.02.1999. godine ministru finansija i rukovodstvu Tanjuga.

Niko od navedenih nije odgovorio ni na primedbe koje sam stavio na Zapisnik ni na pismo. Zbog izbegavanja Savezne devizne inspekcije da postupi po sopstvenoj pravnoj pouci o mogućnosti stavljanja primedbi na zapisnik i da ga ispravi, doživeo sam moralnu degradaciju, uvredu i težak duševni bol. U dnevnom listu "Blic" objavljena je sumnja da sam jedan od odgovornih za protivpravno korišćenje sredstava pod naslovom "Sumnjivo trošenje državnih dolara".

U Nedeljnom telegrafu 17. marta 1999. godine pod naslovom "Reporter iz Dejtona kao direktor Tanjuga ojadio državu za skoro dva miliona dolara", na bazi zapisnika devizne inspekcije, moje ime se navodi u kontekstu sumnji za kriminalne radnje, što je imalo užasne posledice ne samo na mene, već na oseća moje ostarele majke, sina, supruge, brata, sestara i prijatelja. Neki prijatelji su počeli da me izbegavaju i okreću mi leđa zbog čega smo porodica i ja preživeli stres.

Slični tekstovi su se pojavili u listu "ID" od 28.02.2001. godine, i pod naslovom "Ko obrće Tanjugove pare" i "Glasu javnosti" u tekstovima pod naslovom "Štetočinstvo Zorana Jevđovića" 21.12.2001. godine, pod naslovom "Astronomski honorari za odabrane" 22.12.1999. godine. Tako su svojim proizvoljnim sumnjičenjima i onemogućavanjem odbrane, tadašnje rukovodstvo Tanjuga i Savezni devizni inspektorat meni i mojoj porodici naneli uvredu i težak duševni bol.

Odgovor na moje primedbe na zapisnik nije stizao pa sam 18.06.1999. godine, uputio zahtev za odgovor. Savezni devizni inspektorat odgovorio mi je 23.06.1999. Ovaj odgovor ne sadrži objašnjenje zašto meni, kao osumnjičenom nije dostavljen primerak zapisnika, ali se iz konteksta može zaključiti da taj inspektorat smatra da je dostavljen preduzeću izvršio svoju zakonsku obavezu.

Smatrao sam da je time što mi nije dostavio primerak zapisnika, Savezni devizni inspektorat povredio moje pravo da mogu da se branim i da dostavljanjem preduzeću nije izvršio svoju zakonsku obavezu. Uputio sam zahtev Saveznoj upravnoj inspekciji 8.07.1999. godine za primenu prava nadzora na stavu Saveznog deviznog inspektorata. I ovaj inspektorat mi je 14.07.1999. godine odgovorio da smatra da sam dostavljanjem zapisnika preduzeću i ja isti dobio.

Posle skoro pet godina, raznih oblika šikaniranja, tužilaštvo je svojim rešenjem skinulo sumnju koju su mi inspektori nametnuli, ali čudi odbijanje tužilaštva da mi, u skladu sa zakonskim propisima i međunarodnim konvencijama za zaštitu ljudskih prava, na pisani i usmeni zahtev uruči primerak svog akta ili da me obavesti o ovoj za mene bitnoj činjenici.

Nedeljko Babić
Beograd

Žao mi je, ali moram da se javno požalim i uputim prekor rukovodstvu GSP "Beograd" na ime održavanja vozila tj. higijene i tehničke ispravnosti istih.

Velika je razlika u unutrašnjosti vozila po pitanju čistoće i svega ostalog u javnom gradskom prevozu između ovih naših autobusa i tramvaja u odnosu na one koje nam je poklonila vlada Japana! Čuo sam i verujem da je poklonodavac zapretio povlačenjem svih 100 autobusa ukoliko isti ne budu adekvatno održavani!?

Žalosna je činjenica da nas kao narod neko podseća na higijenu i tehničku ispravnost vozila!? a što je osnovna obaveza našeg radnog čoveka, odnosno rukovodstva GSP-a. Čuo sam i za ostavku generalnog direktora Stožnića, a u vezi njegove ostavke mogu reći da su gradska vozila (osim "japanaca") svakim danom sve prljavija. Ovim ne želim da ikoga branim, ali činjenice govore same za sebe.

Aleksandar Radojičić
Beograd