[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 2. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Juče je obeležen Svetski dan borbe protiv AIDS-a

Da li svet gubi
bitku sa sidom?

Prema poslednjim pokazateljima HIV-om se sve češće inficiraju žene. Obolelom često sledi otkaz na poslu, napuste ga prijatelji... Zabeležen je slučaj da su roditelji otkuvavali suđe koje je obolela osoba koristila, zaključavali je u sobu kada im dolaze gosti…

U ovom trenutku u svetu je virusom HIV-a (virusom humane imunodeficijencije) zaraženo najmanje 40 miliona ljudi, od kako je otkriven virus 1983. godine njime je zaraženo najmanje 65 miliona ljudi, a pretpostavlja se da je samo ove godine bilo od pet do šest miliona novoinficiranih. Takođe u toku ove godine najmanje tri miliona ljudi je umrlo od side (krajnjeg stadijuma infekcije virusom HIV-a).

Opasno oružje

LONDON (Tanjug) - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Kofi Anan izjavio je da je sida za neke zemlje "oružje za masovno uništavanje" i da svet gubi bitku u borbi sa epidemijom te bolesti. On je u intervjuu radiju Bi-Bi-Si-ju apelovao na svetske lidere da ulože više napora u sprečavanje širenja ove smrtonosne bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da će, ukoliko globalne mere prevencije ne budu bolje, do 2010. godine biti najamnje još 40 miliona novoinficiranih. Ove brojke, po nekim procenama, u prevodu znače da se svakih pet sekundi u svetu neko inficira HIV-om, svakih 15 sekundi ugasi se jedan život zbog side, odnosno svakog dana 14.000 ljudi postaje HIV pozitivno. Stoga je sasvim razumljiv stav generalnog direktora SZO da proglasi vanrednu situaciju zbog neadekvatnog odgovora u svetu na borbu protiv side.

Kad su brojke o HIV zaraženima ili obolelima u Srbiji u pitanju, kod nas su od početka infekcije od 1984. godine HIV-om zaražene 1.702 osobe, 1.226 je obolelo od side, a 830 umrlo. To su zvanični podaci "Batuta". Naravno mnogo je onih koji i ne znaju da su inficirani ili oboleli, pa da bismo izračunali koliko njih ima epidemiolozi kažu da broj registrovanih pomnožimo sa deset. Pa tako ispada da u Srbiji ima bar 17.000 inficiranih HIV-om.

Samo ove godine "Batut" je registrovao 65 novih slučajeva HIV-a, od čega je već 20 umrlo. Na sreću, od 1987. godine i kod nas oboleli od side dobijaju antiretrovirusnu terapiju (ili popularno koktel terapiju), pa je od te godine, kažu u "Batutu" smanjena stopa smrtnosti.

Docent prof. dr Đorđe Jevtović, direktor Centra za HIV i AIDS, Instituta za infektivne i tropske bolesti, kaže da se, nažalost, kod nas Hiv oktriva tek kada osobe zađu u tešku fazu bolesti, pa je otud i lečenje ove bolesti koju po opasnosti za organizam upoređuju sa malignim bolestima manje efikasno. On kaže da uz na vreme započetu terapiju 75 odsto njih živi preko osam godina. Troškove lečenja snosi Fond za zdravstveno osiguranje, a lečenje jednog pacijenta u proseku košta oko 15.000 američkih dolara.

Kondomi skupi

Kako su kondomi zasad jedino oružje u zaštiti od HIV-a putem seksualnog odnosa, ili jednostavno uzdržavanje od seksa, a mnogi smatraju da su kondomi skupi (recimo paket od tri komada kvalitetnijih kondoma košta od 100 do 150 dinara), Omladina JAZAS-a pokrenuće uskoro inicijativu za oslobađanje ovog proizvoda od poreza za promet. Predrag Radojičić, predsednik Omladine JAZAS-a, kaže da su oni ovu inicijativu planirali i ranije ali su je odložili zbog toga što će uskoro porez na promet biti izmenjen ustvari u porez na dodatnu vrednost. Oslobađanje od ovog porez značilo bi, u principu, 20 odsto jevtiniju cenu kondoma.

Kako bi ljudi bar na vreme proverili HIV status već gotovo deset godina kod nas se organizuje besplatno testiranje na HIV. Međutim, iz godine u godinu u nekim ustanovama je sve manji odziv, što može da se objasni i time da je upravo sve više ustanova u kojima se ovi testovi mogu uraditi. Pritom, epidemiolozi su listom protiv brzih testova koji se mogu kupiti u apotekama jer su nepouzdani. Konkretno u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja uoči jučerašnjeg Svetskog dana za borbu protiv side organizovano je besplatno testiranje na HIV. Odziv je bio lošiji nego godinu dana ranije.

- U našem zavodu testiralo se 588 osoba, za stotinu manje nego godinu dana ranije, od kojih su dve osobe bile HIV pozitivne. U pitanju su dva muškarca od kojih je jedan homoseksualac (32), a drugi biseksualac (27) - navodi za "Glas" prim. dr Verica Lela Ilić, rukovodilac savetovališta za HIV i AIDS u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja.

Ona napominje da se HIV-om sve češće inficiraju žene (odnos na početku bio šest muškaraca - jedna žena, sada dva muškarca - jedna žena), kao i da je heteroseksulani put prenosa postao dominantan.

Ove godine se prvi put desilo da je heteroseksualni put prenosa zastupljen sa 40 odsto, pri čemu je intravenski put sve ređi (20 odsto), što ukazuje na opasnost da buduće majke HIV prenesu na svoj plod. Ovakav odnos polova je i u svetu i zbog toga će sledeće godine svetska kampanja biti pod nazivom "Žene, devojke i AIDS" - kaže dr Ilić.

Kad je studentska populacija u pitanju, odziv na testiranje u Studentskoj poliklinici je sve veći. Za samo pola meseca, prema rečima dr Dragana Ilića, u ovoj ustanovi testirano je 350 osoba, od kojih, zasad nijedan nije HIV pozitivan, ali je, nažalost, od ukupnog broja testiranih od početka godine, od njih 700, šestoro zaraženo HIV-om. Od početka infekcije kod nas virusom humane imunodeficijencije zaraženo je 60 studenata.

Inače, ovi prvi simptomi zaraženosti mogu se javiti nekoliko nedelja ili meseci od infekcije (najčešće tri do šest meseci). Ti prvi simptomi podsećaju na gripozno stanje ili mononukleozu, a posle ovog stanja iscrpljenosti i akutne faze novi znaci ili simptomi mogu da se ne pojave godinama.

Poreklo virusa

Od kako je pronađen virus HIV-a dugo su se stručnjaci bavili pitanjem porekla ovog virusa. Bilo je tu raznih teza od toga da je to genetski inženjering, odnosno da je veštački napravljen virus koji je "pušten" u Afriku, do toga da je to mutirani virus. Međutim, većina stručnjaka danas demantuje ove teze, pa tako i dr Verica Ilić, navodeći rezultate istraživanja stručnjaka sa Atlanta univerziteta koji su ispitujući serume iz 1959. godine ustanovili da su čak tada ljudi bili zaraženi HIV-om (HIV identifikovan 1983.).
- U Zairu, odnosno belgijskom Kongu 1959. godine bio je građanski rat i tamo su se desile migracije, razne polne bolesti, silovanja. Tada se u biloškom lancu desila jedna pojava - "preskok barijere", što nije nova stvar (španska groznica) i što u prevodu znači da neka bakterija ili virus preskoči sa jedne na drugu životinjsku vrstu koja ne može da odreaguje na taj virus. To se desilo i sa virusom SIV-a, virus HIV-a kod majmuna, koji je prelaskom na čoveka uslovio nastanak AIDS-a. I onda jednostavno za 40 godina ljudski organizam nije stvorio imunološki odbrambeni mehanizam i tako je došlo do epidemije. Inače virus opstaje na zemljinoj kugli kod majmuna poslednjih 600 do 1.000 godina - kaže dr Verica Ilić.

Što se lečenja tiče, svi zaraženi i oboleli u Srbiji upućeni su zasad na jedinu ustanovu koja se bavi lečenjem - Institut za infektivne i tropske bolesti, gde im se rade analize na oštećenost imuniteta. U ovom Institutu postoji i klinički psiholog koji im je zaista neophodan, jer je suočavanje sa bolešću zaista teško. Zaraženi dobijaju želju za osvetom, besni su, padaju u depresiju, javlja im se želja za samoubistvom…

Nažalost, ovaj sudar sa stvarnošću nimalo im ne olakšava ni porodica koja ih se odrekne. Zatim sledi otkaz na poslu, napuste ih prijatelji, a oni koji ih se ne odreknu počinju ređe da se viđaju sa njima i taj odnos je jednostavno drugačiji. Pisalo se svojevremeno kod nas o jednom slučaju osobe zaražene HIV-om čiji su roditelji otkuvavali suđe koje je ova osoba koristila, zaključavali su je u sobu ukoliko im neko dolazi u goste, a neretko se u medijima može čuti kako su se u nekoj školi pobunili roditelji čija deca idu u razred sa nekim detetom koje je zaraženo HIV-om.

I to je sve rezultat neobaveštenosti našeg naroda, uglavnog starijeg, koji misli da se HIV dobija u tramvaju. Zato je većina kampanja posvećena upravo edukaciji. Dešava se čak da i u zdravstvenim ustanovama odbijaju da im pruže uslugu, što je opet svojevrstan skandal, ali zaraženi nemaju izbora jer zakonom nisu zaštićeni.

Dr Verica Ilić navodi da kod nas nijedan zdravstveni lekar nije zaražen HIV-om na radnom mestu od početka infekcije, ali je među njima bilo pet onih koji su ovaj virus stekli svojim rizičnim ponašanjem (seksualni put prenosa i čak jedan narkoman). Pa tako onda zaraženi počnu da se navikavaju, a možete ih i u apoteci primetiti kako, navikli na svakodnevna odbijanja i bežanja, svojom hemijskom potpisuju recepte. I tako unedogled. Upravo zbog toga su poslednje dve svetske kampanje posvećene upravo borbi protiv stigmatizacije (žigosanja) i diskriminacije osoba sa HIV/AIDS-om.

- Naša zemlja je potpisnica konvencije iz 2001. godine o legislativi, zakonskom regulisanju stigmatizacije, ali 40 odsto potpisnika, među njima i naša zemlja, nije uradila ništa na tu temu i to sve zbog toga što nedostaje klauzula koja reguliše kolika bi bila kazna onog ko krši nečija prava, odnosno diskriminiše - kaže dr Verica Ilić.

Omladina JAZAS-a otvorila je bar kontakt telefon za pružanje pravne pomoći ljudima sa HIV-om, ali ipak kod nas ne postoje specijalizovani zakoni koji se bave ovom problematikom.
- U većini evropskih zemalja zakonom je regulisana kazna za lekara koji recimo gubi licencu za rad ukoliko odbije da pruži pomoć zaraženom, zatim postoje kazne i za poslodavca koji da otkaz i tako redom. Nadamo se da će bar uskoro doći na red kod nas i Zakon o nediskriminaciji kojim bi osobe zaražene HIV-om bile zaštićene - komentariše za "Glas" Predrag Stojičić, predsednik Omladine JAZAS-a.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Juče obeležen Svetski dan borbe protiv AIDS-a

 


     


FastCounter by LinkExchange