Uskoro će parlamentarni izbori. Ja ne marim za njih. Nikada u životu nisam čula da se legalno i na javnom mestu toliko svađaju, polivaju vodom, pljuju i tuku o trošku naroda kao u srpskoj Skupštini. Zato su im zabranili da unose oružje, jer bi pola njih izginulo u međusobnom obračunu. Ne marim ni zato što znam da će iz mog grada po treći put biti izabran Predrag Mijailović i da će blagovremeno nanjušiti koja će stranka pobediti, te će se učlaniti u nju. A, ako baš hoćemo da budemo iskreni, on se nije ni sa kim svađao, nije nikoga tukao i polivao vodom.

U zemlju da propadnem

Bio je stalno prisutan, mada ga je mikroskopom trebalo tražiti po sali. Kažem da me Parlament ne brine, ali brine me Vlada, premijer i ostala izvršna vlast koja vlada državom od kad je počelo višestranačje. E, kad oni počnu da se izvinjavaju za genocid koji su izvršili Srbi nad Albancima, Muslimanima, Hrvatima, Slovencima, Egipćanima, Turcima, Mađarima a u zadnje vreme i nad Crnogorcima, onda srce počne ubrzano da mi lupa i odmah počenm da šetom (uglavnom u noć) po okolini moga grada i tražim masovne grobnice i hladnjače u koje su moji sugrađani strpali naše bratske narode iz bivše mi domovine. Naišla sam na nekoliko uzvišenja koja su zatrpana đubretom i počela da čeprkam i kopam.

Kopala sam sve dok me nisu "popanule pene bele i krvave", ali osim najlon kesa, duvankesa, hartija, plastičnih boca, buradi i ostalog smeća, ni na jednu koščicu nisam naišla. Đetinja je plitka pa za hladnjačama nisam tragala. Posle toga sam poslala telegram Nemačkoj ambasadi u Beogradu i izvinula se za genocid koji su Kragjevčani izvršili nad njihovim civilima za vreme Drugog svetskog rata.

Zbog toga se ovom prilikom izvinjavam Maroviću što ne mogu da se pridružim njemu i izvinem se Muslimanima (za sve vreme rata u Bosni u kući mi je stanovao Musliman), a trebalo je da sledim slugansku i izdajničku politiku bivše i sadašnje vlasti. Zato se dobrovoljno prijavljujem da idem u Avganistan i branim Amerikance od terorista.

Dok smo te gledali Maroviću kako junački zboriš na televiziji i izvinjavaš se za genocid koji su Srbi izvršili sagnuli smo glavu do crne zemlje da je više nikada ne možemo podići sa nje, a nekima su grunule suze iz očiju, naročito onima čija su deca ostala u Bosni u grobnicama sa čijih je krstova kiša oprala imena. Sećam se kako ih je vojna policija jurila po Užicu i slala na gubilište trgujući njihovim glavama kao jabukama.

Do sada ste druže Maroviću trgovali glavama po receptu komunista a sada Karle del Ponte, eksponenti američke politike i albanskog lobija pa ste joj dali satisfakciju za sve što čini i pravo da svaki put kad uzjaše na metlu odnese po neku glavu u Hag. Kako radite vi naše uzdanice i perjanice, nadam se da ću i ja uskoro doći u Hag da se malo odmorim od svakodnevnih stresova i umiranja na rate i polečim o trošku američke administracije.

Da sam bila pored tebe junačino iz Duklje, bih te bogami popljuvala. Zato valjda ne marim za parlamentarne izbore jer Srbijom vladaju Crnogorci koji imaju dvojno državljanstvo a Crnom Gorom Dukljani, ali ako išta ostane od mog naroda ti ćeš se morati seliti u Bosnu pa neka te tamo biraju za predstavnika.

Kažem da ne brinem za parlamentarne izbore pošto nemam državu a parlament jaše na grbači osiromašenog naroda, ali brinem za lokalne izbore. To je užas šta nam stranke naprave od grada: počnu da lepe plakate, da kreče okrečene fasade, da precrtavaju protivnike i to naročito za vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora. Moj grad je i sada ispisan i okrečen parolama: "Glasajte za Šešelja", a čovek u Hagu. Ja ću lično glasati za Solanu i Hašima Tačija a možda i za pokojnog Tita, jer kad može da bude parlamentarac iz Haga može i pokojnik. Uostalom Srbija je pokojna zemlja na čijim grobljima opelo drže srpski izabranici i vlast.

Zakon o zaštiti građana

Kad su u pitanju bilo koji izbori i kad vam zakrče creva odmah vas napadnu da su protesti političke prirode kao da politika nije dovela do gladi i propasti privrede. I zato dragi čitaoci bar na lokalnim izborima ne glasajte za stranke ukoliko uopšte stignete da glasate pre nego što ovi na vlasti izvrše genocid nad srpskim narodom i izvinu se Albancima.

Glasajte za one čiji su preci rođeni u gradovima pre Drugog svetskog rata, jer njima preti izumiranje pa je potrebno doneti zakon o zaštiti ovih ljudi, pošto oni nisu ništa gori od pasa lutalica. Ja ako doživim lokalne izbore prikupljaću potpise za privatnika koji hrani pet porodica (rekla sam hrani, a ne eksploatiše što je srpska svakodnevnica), iako se država upinje da ih porezima spreči u tome.

Vojka Milutinović
Užice

Nedavno je voditelj prenosa bokserskih mečeva na SOS kanalu, najavio nove koncepcije ovih prenosa, prilikom završetka prenosa treće reprize meča Holifil-Toni. Sledeće čitave skoro dve sedmice nije bilo uopšte prenosa boksa, a na mesto boksa, ubačeni su, po već "tradicionalnoj" praksi, neki drugi, valjda po kriterijumu urednika, neki važniji, katkad "elitniji" sportovi, za koje sigurno nema u širem spektatorijumu toliko velikog interesovanja kao za boks.

Boks je u nas, posle úú svetskog rata, doživeo izuzetnu ekspanziju i postao veoma popularan sport. Međutim, pored ovog posleratnog perioda u kojem su zablistali, ne samo na nacionalnoj sceni, već i široj evropskoj, mnogi asovi ringa. Pre II svetskog rata, od poznatijih boksera, ima ko pamti, nekoliko izuzetnih, kao Luka Popović, Džepine i dr. Vizuelni mediji su posebno doprineli popularizaciji ovog sporta širom sveta. Dovoljno je videti ko sedi u prvim redovima gledališta oko ringa, u arenama svetskih metropola.

Međutim, naš tzv. "jedini sportski kanal na Balkanu", deluje, svojom izuzetno lošom organizacijom prenosa i prezentacije bokserskih mečeva, vrlo destruktivno na popularnost boksa. Termini, koji se zakazuju preko štampe se vrlo retko puštaju. U jednom polugođu za koje sam vodio evidenciju, čak 17 (sedamnaest) puta termin nije ispoštovan.

Neosporno, da TV uredništvo ima pravo na promenu termina, ali to se radi samo u izuzetnim slučajevima, i na drugim kanalima je vrlo retko. Ovakvo ponašanje TV kanala SOS, ukazuje na krajnje nepoštovanje gledališta i na vrlo neodgovoran odnos prema gledaocima, na koncu njihovim obavezama i vremenu koje odvoje za sport koji vole. Vrlo su česte reprize, na primer: Holifild-Toni, čak četiri ili pet puta, što ukazuje na vrlo neukusno tretiranje gledaoca, omalovažavajući njegov interes za zakazani meč.

Najava nove koncepcije bi dobrodošla ukoliko se zaista realizuje, posle dosadašnjeg haotičnog programiranja. Uostalom, i profesionalna etika nalaže korektniji odnos TV prema gledalištu.

Mirko Šegović
Mramorak

Poštovani uredniče lista "Glas", duži period se nisam oglašavala u "Glasu čitalaca", pa se nadam da ćete ovog puta štampati tekst i da neće završiti u košu.

Od 2000. godine do danas imate bar desetak mojih tekstova u kojima sam sve predvidela i ukazala unapred na redosled događaja ove naše sumorne političke scene. Tekst Dragomira Đorovića od 27. 11. je dosta uvredljiv za glasače u Srbiji jer po njemu na izbore izlaze tupi, normalno tupi i prosečni.

Njegova teorija je potpuno netačna, jer na glasanje poslednjih nekoliko godina ne izlazi niko više od 50 odsto, a ovoga puta je izašlo svega 38 odsto, što znači da nas kojekakvi lideri iz DS, G 17 plus, radikala i svih ostalih nisu ubedili da bilo kome ukažemo poverenje. Ne izlazimo na izbore jer smo pametniji kao narod od svih ponuđenih veličina.

Znamo da je, a i pamtimo sve afere vezane za DS, znamo ko je tražio bombardovanje, znamo ko je otpuštao radnike, znamo ko je 8.500 bankara ostavio bez posla, znamo ko je po celoj Srbiji otpuštao radnu snagu, znamo ko rasprodaje krvavu imovinu stečenu srpskog naroda, takođe znamo ko kupuje za jeftine pare srpsku privredu, znamo, znamo, znamo... još hiljadu stvari koje su urađene za ove tri godine.

U svakom tekstu koji sam napisala u Vašem cenjenom listu pitala sam srpsku vladu i srpske političare koje su to reforme koje su sproveli i sprovode (osim danka u krvi - poreskog sistema).

Da Vas podsetim, pisala sam i o Čedinom konju i Čedinoj zebri, pisala sam i o malverzacijama i krađama funkcionera i republike i grada i opštine. Zar mislite da ćete skidanjem sa liste Jovanovića, Vesića i Anđelkovića umiriti birače. Onda bi vaša lista morala biti daleko veća bezmalo ceo vrh DS-a. Po mom dubokom ubeđenju, mislim da srpski narod ne želi da bude najjeftinija radna snaga u Evropi i da njen cvet mladosti ide u Avganistan i Irak rad vaših velikih apetita.

I sada za izbore će jedva preći cenzus jer nas ima mnogo manje tupih i prosečnih nego što to ankete pokazuju.
Samo se uzdam u Boga da će glavni krivci trogodišnje stagnacije (DS i G 17 plus) platiti narodu za sva njihova nedela. I ovog puta će izaći samo stranačko opredeljeni jer narodu koji ne pripada ni jednoj stranci niste za ove tri godine ponudili apsolutno ništa što bi dovelo do nekog pozitivnog pomaka.
S poštovanjem,

Dana Mitković
Beograd

Javljam se iz Vankuvera, Kanada. Ovde je po zakonu diskriminacija i kažnjivo je pitati radnika za godine ili po tom kriterijumu odlučivati o prijemu, a uslovljavanje poznavanja dodatnih jezika osim zvaničnog engleskog i francuskog jedino u situacijama gde je to opravdano. Ko se ne drži toga, može posle prijave na vorkers compensation board da bude kanjen 15.000. Možda bi moglo nešto da se napiše na tu temu, kakvo je stanje zakona u SCG i da li je moguće zakone reformisati u pravcu zapadnih.

Recimo, određivanje minimalne satnice koja mora da se ispoštuje, prava radnika, osiguranje u slučaju gubitka posla. Ako se obećavao zapad, onda treba i ići u tom pravcu. Ovde, na primer, ako čovek ima 940 radnih sati i ostane bez posla, ima 55 odsto plate u roku od nekih 6 meseci kako bi našao drugi posao. Naravno, doprinos se za to izdvaja, a ti su fondovi često neiskorišćeni do kraja, jer vlada voli da ih drži kao rezervu za slučaj masovnih poremećaja tržišta i otpuštanja. Bez regulisane minimalne satnice privatnici se jednostavno obezvređivati do maksimuma cenu rada.

Života Mihajlović
Kanada