[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 1. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Atentatom na Zorana Đinđića žestoko uzdrmani temelji demokratije u Srbiji

Haos i korupcija

Srbija se još nije oporavila od ubistva Zorana Đinđića, krajnje je vreme da Zapad priskoči u pomoć

BERLIN - Kada je Zoran Đinđić stupio na mesto predsednika vlade u januaru 2001. godine on je bio prvi demokratski izabrani srpski premijer od kraja Drugog svetskog rata. Ovaj filozof i političar upućen u ekonomiju važio je za uzor, nosioca nade. Doduše, pričalo se da je imao sumnjive dogovore dok je bio u opoziciji. Ali, Zapad mu je oprostio strateške kompromise sa podzemljem u doba kleptokratskog režima Miloševića, kao što su mu oprostile i demokrate u Srbiji.

On je bio premijer samo dve godine. Sve je vidljivije da ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine i dalje potresa Srbiju. Nakon višenedeljnih unutarpolitičkih borbi između starih kadrova i mladih demokrata u Srbiji je sada raspušten parlament od 250 poslanika - još jedna kriza u krizi.

U vakuumu vlasti nakon krvavog čina ubistva činilo se da je demokratska koalicija uspela da se aktivira na čudesan način. Milioni ljudi su izašli na ulice u spomen na Đinđića, više stotina kriminalaca je preko noći uhapšeno, pravna država i transparentnost su dobili šansu. Ali, vlada koja je, kako se čini, odlaskom Đinđića izgubila i dušu i srce, sve se više suočavala sa pritiscima.

Nezaposlenost, korupcija, štrajkovi i rast cena, sve to teško da je moglo da se zaustavi. Pažnja međunarodne zajednice se posle demokratskih promena u Srbiji brzo usmeravala na Avganistan, Irak i na Bliski istok. Obećana finansijska pomoć je izostala, saradnja sa Haškim tribunalom za ratne zločine je tema oko koje se spore ultranacionalisti i nostalgičari za Miloševićem na jednoj strani i demokratski reformisti na drugoj. To što se predsednik Svetozar Marović nedavno izvinio Hrvatima i Bosancima za bol koji im je naneo bilo koji Srbin nije naišlo na sveopšte odobravanje u zemlji.

U međuvremenu je postalo jasno koliko su politički potresi izazvani martovskim atentatom uzdrmali temelje jedne mlade demokratije. Na svim nivoima zemlja mora da se bori sa zločinima iz svoje prošlosti, sa bedom sadašnjosti i rezignacijom prema budućnosti. Mladi stručnjaci žele da odu u inostranstvo, anahroni konzervativci beleže porast svoje popularnosti.

Srbiji sada predstoje novi parlamentarni izbori, Vlada je paralisana, kako je priznao i sam premijer Živković. Vreme je da Zapad prinese žrtve, jer bez velike finansijske pomoći za demokratiju, Srbija će ostati krizno žarište koje Evropa sebi ne može da priušti.


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

15:30h

Atentatom na Zorana Đinđića žestoko uzdrmani temelji demokratije u Srbiji

15:45h

Sredinom decembra odluka o slanju kontigenta armije BiH

16:05h

Posle pobede HDZ-a i uspeha SRS-a

 


     


FastCounter by LinkExchange