GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


NEZNANJE

Hvala, nismo mušterije

Narod je na proteklim izborima pokazao političarima da, ipak, nije obična gomila

Moram da priznam da me gospodin Mićunović prvi put "oborio s nogu" svojom komičnom izjavom da "sve kafane imaju šefa sale", a mi, eto, nemamo ni predsednika Republike...

Kad se samo setim istorije i grčkih država, koje su imale svoje "savete staraca", prosto mi je neverovatno da je Mićun naseo ovim nadobudnim mladim ljudima, koji su pokušali da na svoj način vode Srbiju (naravno, bez saveta staraca!), tj. da je što bolje rasprodaju na tenderima i sebi obezbede bezbrižan život na njima dragim dalekim tropskim ostrvima, a Mićuna da upotrebe kao probni balon za nastupajuće parlamentarne izbore. Šta da se radi, nisu svi starci obavezno i mudri!

Oćutali po Milošu

Naravno, neiskusni i mladi, puni sebe i svojih "prvobračnih zasluga" ovi novi vlastodršci nisu hteli da se sete Miloša i anegdote iz vremena njegove vladavine o trpljenju naroda. Ko šiša istoriju! E, pa vratio im narod na proteklim predsedničkim izborima, jeste da košta, ali neka (koštalo bi, kako god okreneš). Nadam se da smo "oćutali, po Milošu" zadnji krug.

Ali da se vratimo malo na naše poslovođe i "šefove sale" i njihovo ponašanje u kampanji ali i posle nje.
Prosto je neverovatno koliko je naš kandidat za šefa sale, gore pomenuti nesuđeni nam predsednik (iz izbornog slogana), imao nerealna očekivanja kada su bili u pitanju ovi izbori! Čovek, koji nije uspeo da sačuva ni mesto predsednika DS-a, samouvereno se, pre izbora, proglasio "našim" predsednikom! No, to mu nije bilo dosta. U već započetoj izbornoj kampanji za parlament, već se proglašava "prvim", kao da hoće da kaže "nezamenjivim" demokratom. E, moj Mićune, nisam sigurna da takvim izjavama pomažeš Demokratskoj stranci. Uostalom, ne pomažu joj ni ostali "saveznici" koji se šlepaju na njihovu listu, nisu baš omiljeni u narodu!

Gospodin koji je na traktoru stigao pred Skupštinu, sa sloganom "da se selo pita", mora da odavno nije bio u nekom srpskom selu, jer da je bio, znao bi da tamo gotovo da nema nikoga. Nedavno sam, idući od Valjeva za Leliće, zaobilaznim putem, prošla kroz šesnaest sela. Ono što sam usput videla je prava slika srpskog sela i tuga velika za sve nas. Prolazeći pustim seoskim sokacima, nisam ni iz jednog odžaka videla dim, a da ne govorimo o tome da nigde kuče da zalaje... Pa, ako su seljaci za dotičnog šefa sale i glasali - rezultat je ispao takav prema realnim mogućnostima sela...

Toma Nikolić je sebe proglasio pobednikom, jer je dobio najviše glasova na farsičnim predsedničkim izborima, što je, naravno daleko od svake pobede. Ne kažem da nije imao šanse, bože sačuvaj, jer poznate inadžije, Srbi bi ga izabrali za predsednika iz čistog inata da su izašli na izbore, jer im se smučio DOS.

Međutim, gospodin Nikolić je napravio jednu ozbiljnu političku grešku na samom početku kampanje za parlamentarne izbore. Iako mi, Zemunci, znamo kako je SRS došla do Magistrata, iako je sud dosudio (konačno!) da se radikali isele iz ovog lepog zemunskog zdanja, on je izjavio "pobednici se ne iseljavaju!" i rešio da silom zadrži Magistrat. Ako je to zakon i red koji će radikali sprovoditi u Srbiji, onda je jadna Srbija koja bi glasala za njih i dobila takvu vlast.

Očito je da se gospodin Nikolić ne seća šta je penzionerima, kada su se obratili njegovom "šefu sale" sada smeštenom u haški apartman, pitanjem: šta je sa obećanjima penzionerima, ovaj odgovorio (parafraziram): zar ste ozbiljno poverovali u to, pa to je bila predizborna propaganda!?! Ako je i od radikala, mnogo je! nadam se da su to penzioneri, ali i ostali birači, dobro zapamtili.

Ne bilo mu na ljutnju, gospodin Velja Ilić, koji je u konkurenciji za šefa sale, ali i sada u predizbornoj kampanji obećao mnogo narodu Srbije, što sasvim sigurno ne bi mogao da ispuni, pa da su ga i izabrali za šefa sale, a i u ovoj parlamentarnoj trci u kojoj je zajahao mrtvog konja, mnogo me podseća na dobro uhranjenog seoskog đilkoša koji se bezuspešno udvara najbogatijoj udavači...

Bar nešto lepo

Mnogo od samostalnih poslovođa pokušavaju da nas šarmiraju čudnim trikovima, jedan debeljko, koji bi rado video Srbiju kao Beogradski pašaluk udružio se sa "bošnjacima", a pokušava da ubedi i mađarsku nacionalnu manjinu da im je prijatelj. Mađari su, bar dosada, bili pametni, uz dužno poštovanje, imali su svoje mesto i značaj u Srbiji. Za one što se klanjaju Izetbegovićevoj seni ne znam. Ne znam ni kako su postali "bošnjaci", ali nismo svi sveznalice, šta ćemo!

Ali da završim bar sa nečim lepim. Gospodin Čović me osvojio izjavom "da nije udavača, pa da se nudi". Poći će čovek sam na izbore, pa "kom opanci, kom obojci". Iskreno se nadam da će njegova stranka preći potreban cenzus, jer mi se čini da je gospodin Čović jedini stvarno nešto uradio za ove tri godine za srpski narod, razlikujući se tako od onih koji već putuju na Sejšele.

SLAĐANA STANOJEVIĆ,
NOVINAR, BEOGRAD


MOLBA

Čudna predavanja o motivaciji

Ne dozvolite narušavanje ugleda BK Univerziteta rektore, gospodine Madžar!

Nadamo se da nije sporno da ste dužni kao rektor BK Univerziteta da čuvate i unapređujete akademski nivo visokoobrazovne ustanove na čijem ste čelu.

Polazeći od integriteta Vaše ličnosti, moglo bi se zaključiti da nisu sporne ni Vaše namere u vezi sa prethodnom konstatacijom. nažalost, neki događaji, za koje u odnosu na funkciju treba da znate, svojom banalnošću bacaju senku na napore profesora i studenata da se održi nivo BK Univerziteta i tako loše prihvate predstojeće reforme.

Povodom ovih reformi Vi ste izabrali, ili Vam je neko dodelio izvesnog gospodina Čanka, kao Vašeg savetnika za reformu univerziteta.

Ovaj gospodin se predstavlja često i kao savetnik predsednika BK Univerziteta B. Karića za pomenute reforme. U vezi sa ovim gospodinom i reformama koje treba da sprovede, čudne su najmanje tri stvari: prvo, ovaj "reformator" je po obrazovanju lekar, što nema nikakve veze sa naučnim oblastima koje se izučavaju na BK Univerzitetu; drugo, u službi univerziteta, vezano za nastavni program, može po Zakonu o univerzitetu da bude samo neko ko ispunjava zakonske kriterijume o izboru u nastavno zvanje i treće, način reforme propisuje zakon koji će, kao i do sada, profesori i studenti znati da sprovedu i bez samozvanih reformatora.

Još veće čuđenje izaziva pomenuti gospodin svojim javnim nastupima u formi predavanja na BK Univerzitetu sa očitom namerom da "reformiše" akademski nivo i da ga banalizuje do krajnjih granica.

Njegova predavanja o motivaciji puna su hvalisanja i isprazne sopstvene promocije njegove ličnosti kao svetskog brenda, a da ničim ne objašnjava u čemu je ta veličina. O naučnom pristupu motivaciji, o kojoj su napisane mnoge knjige, u njegovim predavanjima nema ni reči. Njegova usta su puna ženskih guza, kojima pokušava da izvede neke komparacije i postane interesantan. Ključni deo izlaganja svodi se na pitanje upućeno studentkinjama (koje mu po godinama mogu biti deca) "da li bi otišle u krevet sa nekim ko bi rekao da će probati da ih zadovolji?" Priznaćete, banalno do krajnjih granica.

Interesantno, gospodin Čanak o kome je reč, brat je političara Čanka (što je vrlo prepozantljivo i po vokabularu), kome po svoj prilici gospodin Karić vraća dug za njegovo javno zalaganje za pravednu stvar Kompanije. Setimo se odbrane Mobtela i Astra banke i javnog nastupa političara Čanka na TV. Očito da se radi o dilu krupnog kapitala i političara, u ovom slučaju i po cenu stečenog ugleda Univerziteta, kome su doprineli, pre svega, profesori i studenti.

IVANKA PERIĆ, STUDENT,
BEOGRAD


PREDLOG

Podaci o kandidatima

Vanredni izbori za Skupštinu Srbije predstavljaju i vanredni napor za građane naše Republike. Potrebno je da ponovo izaberu poslanike koji će, kao i obično, zastupati interese svojih stranaka, pre svega, a veoma malo ili nimalo voditi računa o potrebama i zahtevima svojih birača.

Čitaoci "Glasa" svakako bi lakše odlučili za koga će glasati (i za koga neće) ako bi im uredništvo pomoglo štampanjem osnovnih podataka o kandidatima za poslanike. Sem mesta rođenja i godina života, bilo bi važno znati i školsku spremu, zanimanje i dosadašnje političko angažovanje (koje su sve stranke promenili - od SKJ pa do najnovijih) kandidata za Narodnu skupštinu.

Razume se, teško je prikupiti i u "Glasu" objaviti biografske podatke za svakog od 250 kandidata na listi svih stranaka koje učestvuju u izbornoj trci 28. decembra, a za to nema ni potrebe. Dovoljno je ako čitaoci mogu da pročitaju sasvim kratak životopis bar nekolicine prvih sa spiska. Iz tih podataka moći će da steknu sliku ne samo o "svojim" budućim mogućim zastupnicima, već i o stranci koja ih preporučuje biračima.

VOJISLAV M. STANOJEVIĆ,
BEOGRAD


APEL

Tražim moga tatu

Ja sam jedna četrnaestogodišnjakinja koja je zadnji put svog tatu videla negde oko 1991. Živim u Hrvatskoj. Moja najveća želja je videti tatu kojeg se sećam samo sa slika. Zove se Nenad Stajić. Tada je živeo u Mostaru i bio oženjen Amrom, mojom mamom.

Rođen je 02. 03, mislim oko 1966. Svaka pomoć je potrebna, molim vas da ovo zato i negde objavite. Javite na mob. 0038598 1972475. Unapred hvala

NINA STAJIĆ,
HRVATSKA