[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 25. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nova organizacija lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji

Imaš opštinu, nemaš prava?

I do sada su bili neki oblici organizovanja, ali Srbi nisu mogli da posećuju svoje domove, nisu mogli da obrađuju svoje njive, kaže Borivoje Vignjević, potpredsednik opštine Lipljan

Šef misije Unmika Hari Holkeri je prošle nedelje saopštio da sve opštine na Kosovu i Metohiji funkcionišu i da je misija UN predala dužnosti u opštinama i povukla se sa izvršnih funkcija, ali da i dalje, s obzirom na mandat Saveta Evrope, nadgleda i pomaže konsolidaciju lokalnih institucija.

Ono što je Savet Evrope kao osnovni cilj postavio u ovoj decentralizaciji jeste reforma lokalne samouprave i javne administracije na Kosovu i Metohiji. To konkretno znači da lokalne institucije treba što više da se približe građanima, kako bi oni mogli, na jednostavan i brz način, da ostvare svoja prava i potrebe. To podrazumeva da i sami građani učestvuju u donošenju odluka, preko organa lokalne samouprave, koje su u interesu svih građana u toj sredini. Kako se ovim dokumentom precizira, izbori za organe lokalne samouprave treba da se održe 2006. godine, kada bi bili izabrani predstavnici za organe podopština, opština i gradova.

U suštini, stvari na papiru tako stoje, a kako će se sve to primeniti još je teško reći, jer u zaista teškoj bezbednosnoj kosmetskoj stvarnosti, i dalje su ugrožena osnovna ljudska prava Srba i drugog nealbanskog stanovništva. Ova pitanja su došla na red kada u Pokrajini nije rešeno pitanje slobode kretanja, kada je u mnogim sredinama nemoguće govoriti srpskim jezikom. Predstavnici međunarodne administracije ističu da će i povratak proteranog stanovništva biti lakši, jer će znati kako i gde mogu da ostvaruju svoja osnovna ljudska i građanska prava.

Glomazne opštine

Jasno je da je na Kosovu i Metohiji na malom prostoru smešten veliki broj stanovnika, koji se naglo povećao posle juna 1999. godine. Zato je postalo očigledno da je broj opština ostao mali u odnosu na broj građana. U tako glomaznim opštinama sa velikim brojem stanovnika nemoguće je sarađivati sa građanima na adekvatan način i izaći im u susret radi rešavanja osnovnih životnih potreba. Najbolji primer za to je Priština, koja ima, prema slobodnoj proceni, više od pola miliona stanovnika, u odnosu na period pre juna 1999. godine kada je imala 250.000 stanovnika.

Zato je Savet Evrope u svojim dokumentima predvideo takozvane podopštine, koje bi bile deo lokalne opštine. Preporučuje se da na Kosovu i Metohiji bude 180 podopština. U proseku, jedna opština bi imala oko 5.000 stanovnika. U seoskim sredinama i manje nastanjenim delovima, neke podopštine bi mogle da imaju i po 1.500 do 2.000 stanovnika.

Situacija u gradovima je drugačija. Tu se prosek kreće za podopštine 15.000 do 20.000 građana. Ovim dokumentom predviđa se da Priština, Kosovska Mitrovica, Peć, Gnjilane, Uroševac, Prizren i Đakovica dobiju status gradova, s tim što će u svom sastavu imati podopštine: Priština 12, kao najveća, a ostale po dve do tri.

Predsednik SNV za severno Kosovo Milan Ivanović smatra da se ne radi o suštinskom dokumentu koji bi promenio stvari nabolje, već se radi o kozmetičkim promenama. Oni predlažu neki tip opština i podopština, koje bi, prevedeno na naš jezik, značilo mesna zajednica.

Bojim se, kaže Ivanović, da bi ova decentralizacija ukinula recimo opštinu Štrpce, koja ima manje od 5.000 stanovnika. Još u nekim ranijim dogovorima oko severnog dela Kosovske Mitrovice koji je bio dogovor predsednika Koordinacionog centra Nebojše Čovića i tadašnjeg šefa Civilne misije UN Mihaela Štajnera, osim što su ukinuti čuvari mostova, i povučeni punktovi Kfora, nije se bitno promenilo.

Mi nismo tražili takvu administrativnu upravu, koja je na štetu Srba. Mi jesmo za decentralizaciju, ali takvu gde će se stvoriti entiteti, srpski ili albanski, koji će moći da, u okviru lokalnih organa vlasti, rade u interesu svojih građana. Međutim, nekako se poklapa 2006. godina kada su predviđeni izbori za lokalnu samoupravu, ali i rešavanje statusa Kosova i Metohije.

Borivoje Vignjević, potpredsednik opštine u dosadašnjoj Unmikovoj lokalnoj upravi u Lipljanu, kaže da još nisu razmatrali ovaj novi dokument, ali je izvesno da Srbi teško žive.

U praksi teško

I do sada su bili neki oblici organizovanja, ali Srbi nisu mogli da posećuju svoje domove, nisu mogli da obrađuju svoje njive. Vignjević naglašava da su sa Unmik administracijom više puta pokušavali dogovor o ovim pitanjima, ali je uvek ostajalo na tome. Inače, u lipljanskoj opštini živi oko 10.000 Srba. Lipljan je višenacionalan, ali u opštini ima i čisto srpskih sela. Recimo, Donja Gušterica ima 1.600 stanovnika, Dobrotin 1.400, pa je još neizvesno kako će se ova sela uklopiti u novu organizaciju lokalne samouprave.

Do sada je, naglašava Vignjević, bilo teško izvaditi bilo koji dokument za Srbe. Uvek se to uslovljavalo nekim potezom, išlo se čak do takvih apsurda da ako, recimo, hoćeš da izvadiš dokument da nemaš nekretninu na teritoriji opštine, i ako je to tačno, oni uslovljavaju izdavanjem tog dokumenta plaćanjem poreza i za nekog daljeg rođaka ako ga nije platio. Ukoliko je namera iskrena i procedura objektivna, to bi i za Srbe bilo dobro, ali dosadašnja praksa u ove više od četiri godine, pokazuje sasvim nešto drugo.

G. R. PRLINČEVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Nova organizacija lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji

17:35h

Drugi pišu - Ekonomist, broj 183,24. novembar 2003. godine

 


     


FastCounter by LinkExchange