GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


MIŠLJENJE

Biračka zrelost naroda

Dva puta su oni pobeđivali fiziku: jednom iz Soluna, a drugi put iz Bodruma

Vreme je majstorsko rešeto,...: prekrilo je zauvek neprimerenu galamu o ulici, trgu i spomeniku. Nije dozvolio da "higijeničar" sa Golog otoka postane predsednik Srbije na početku novog milenijuma. Sve su to zanemarivali oslepljeni vlašću. Srećom, narod je oslušnuo sebe i spasio sve nas od jedinstvene bruke: pobede Brozovog đaka. Nisu razumeli narod, pitaju se zašto nije izašao na izbore: nisu shvatili da nije imalo šta da se izabere, zaboravili su da država postoji zbog naroda, a ne zbog vlasti koja treba da mu dere kožu. Sakrili su se iza praznih reči, izbauljala je njihova halapljivost prema narodnoj imovini.

Glavna karakteristika ove nepovratno odlazeće vlasti je: okrivljivali su sve one koji nisu hteli da učestvuju u satiranju Srbije, klečanju pred onima koji su nas bombardovali, pretvarajući našu državu u zamorče. Ova vlast nije ništa uradila dobro. Nepotrebno je nabrajati. NJihove reči, kada su se okretale da vide ko ih izgovara nisu videle nikoga, stidele su se, nisu imale oslonca.

Muško rodilo zebru

Često su umesto govornika primećivale mahanje lažnim papirima. Čak i kada je muško porodilo zebru, ubeđivali su da je to jedan od uspeha reformskog kursa. Dva puta su pobeđivali fiziku, iz Soluna i Bodruma. Bili su istovremeno na onoliko mesta koliko im je bilo potrebno da nas "usreće" Evropom. Nisu nam dozvoljavali da taj jedinstven podvig proslavimo: pobedu nad fizikom obelodanimo, svetu neprocenjiv doprinos damo.

Obećavali obećano, prevareni varali, Vidovdan sa nebesa u carstvo gnjilosti potopili, Srbe u Hag večito zatvorili, sebe đavolu prodali, istoriju našu na vatru naložili, dolaru se bogu poklonili, na obrazu satanu nastanili.

Najdublja nit Njihovih učitelja: šta nemaju otimaju, šta ne razumeju uništavaju.
Zaboravili da briga o narodu isključuje svako trvenje, sve se pretvara u najkorektniju utakmicu, u kojoj se svi učesnici trude da postignu što više "golova" u korist naroda, po principu: svima od koristi, nikom od štete. Jer, sve veće služi manjem, sve niže dobija sve za postojanje od višeg, a sve skupa od najvišeg. Sve je u veseljeni izvesno, neizvesnost je unela laž, laž donosi ono što ne mora da se desi: nesreću. Ono šta mora da se desi nije nesreća. Sreća je što istina ne zavisi od laži!

Kada je nova vlast u parlamentu donosila zakon sa lažnim glasom, i bila uhvaćena, ne priznaje svoj greh, već neprihvatanje njihovog javnog lopovluka proglašava antireformskim stavom, to znači da reforme ne mogu bez laži i sve ono što iz nje neminovno sledi: ko laže taj i krade, ko krade taj i ubija, ko ubija ide u zatvor, u zatvoru izuči mašinbravarski zanat i postane doživotni diktator svih naroda i narodnosti. Šta se tu promenilo? Ništa! Šta se poboljšalo? Sve je bolje, ako laž može činiti bilo kakav boljitak. Svaka laž rađa veću obmanu od sebe same!

Pobedili fiziku: istovremeno obitavaju na dva mesta. Porodili sebi zebru. Prva zebra čije poreklo nije iz Afrike. Muško rodilo prvi put i to zebru. Nismo tražili, a dobili smo. To nam ni u san nije moglo doći: dobili smo više od snova. Često nije bilo kvoruma, ne može dva dobra zajedno: i zebra i kvorum.

Nemoguće postalo stvarno

Jadna fizika povukla se pred nadmoćnim čedićima i ostalim vesićima. A narod, pučina jedna, ne svata koji boljitak im donosi pobeda nad fizikom, mogu biti istovremeno: i ovde i tamo, i gore i dole, i levo i desno, zaposleni i nezaposleni, siti i gladni, mršavi i debeli, nemogući i mogući, svemogući, i živi i mrtvi.

Zahvaljujući pobednicima nad fizikom i porodilji zebre, nemoguće postalo moguće.
Dobili smo novu "dimenziju": istovremeno biti na dva mesta. Raduje njihova skromnost: uporno zataškavaju svoj izum. Čudo do čuda, pobeda do pobede, ostaje nejasno kojim činjenjem smo zaslužili tu, dosad, nepojmljivu sreću, ovenčanu ostvarenjima, izvan kosmičkih mogućnosti.

Seirili su nad mudrošću: dobro je jedino dobro ako je urađeno na dobar način.
Pojam sposoban kod njih ima karakter žvakaće gume: rasteže se po potrebi, relativan je, najčešće je sinonim koristoljublju i još opakijem srebroljublju. Poručivali su: "U Srbiji nema ni dve-tri hiljade poštenih ljudi". Ako su merili prema sebi, previše je.

Narod živi verom i stremi nadi, a živeći nadom, stremi ljubavi, tada: Krila duha nose dušu. Krila duše nose telo, saplitanja nema. Krvotok duše dobrota postaje.

U velikim teškoćama kod naroda se budi iskonska žeđ za životom, ne pristaje iako je umoran na prihvatanje laži. Gordoumna vlast nije imala blagog pojma ko je zapravo narod, zaneta zadovoljstvom kratkotrajnog blješta, likujući brutalnim egoizmom, rušila sebe, kidala sve niti sa onima koji su ih doveli na vlast, sa koje se tako jadno strmoglavljuju. Nisu bili spremni da se suoče sa iskušenjima koja vlast donosi. Razvijali su ono najniže u sebi, zanemarujući: zlo rađenje gotovo suđenje. Ugušilo ih je njihovo carstvo gnjilosti!

RATKO JOKANOVIĆ,
BEOGRAD


UBEĐENJE

Bez kralja ne valja

Sačekao sam da se posle izbora za predsednika Republike slegne prašina, pa da se javno oglasim. Evo o čemu je reč!

Često smo mi građani od političara i kandidata za predsednika (Mićunović) optuživani da bojkotom činimo lošu uslugu državi. Potpuno su zaboravili da mnogi, poput mene, monarhisti nisu zainteresovani za izbor predsednika Republike. Kako se oni ljute na nas - tako se ja ljutim na njih! Jer, i ako je bilo predloga za referendumom o uspostavljanju parlamentarne monarhije to je ignorisano.

Molim da se nama monarhistima gore pomenuti izvine, a posebno iz razloga da Srbija do II svetskog rata nije bila Republika, dotadašnja monarhija je bila ukinuta Titovim AVNOJ-em u Jajcu (najvećim srbomrscem). Pre toga je svetla tradicija monarhije vekovima krasila nas Srbe, tradicija kojom bi se mnogu narodi ponosili. Dakle, bez kralja ne valja!

Miodrag Jevtić,
Beograd


PODSEĆANJE

Lažna obećanja bivše vlasti

Bilo ko da ima nameru da uđe u politiku morao bi, po mome mišljenju, da kaže šta misli o svojini na nepokretnostima i da li smatra da ono što je od Drugog svetskog rata do danas oduzeto raznim zakonima a da nije plaćeno treba da se vrati vlasnicima.

Stranke iz DOS-a su obećavale da će prvi zakon kada oni dođu na vlast biti zakon o denacionalizaciji ili povraćaju imovine, znači čak su i precizirali kada će to da bude. Kao što vidimo to nisu uradili tj. prevarili su sve koji su za njih glasali, verujući u takvo obećanje, uključujući i mene.

Više sugrađana mi se obraćalo kao potpredsedniku udruženja za očuvanje graditeljskog nasleđa i ambijenta Beograda sa komentarom da nije trebalo da glasamo za DOS! Zato sada, pre izbora za parlament, moramo da znamo za koga da glasamo tj. ko nas neće prevariti. Bilo bi dobro da se stranke izjasne kada će zakon o povraćaju imovine biti donešen, a u suprotnom da svi koji su to obećali podnesu ostavke ako to ne urade. Sve bivše republike su donele Zakone o denacionalizaciji samo ovde se i dalje radi suprotno - što nije ni u interesu prethodnih vlasnika ni u interesu svih građana Srbije koji će ubuduće morati da plaćaju obeštećenje, umesto da se imovina (zemljište u gradovima itd) u fizičkom obliku vrati gde god je to izvodljivo.

Očigledno je da građani Srbije ne bi mogli da podnesu bilo kakva lažna obećanja jer vreme sve druge vodi u Evropu osim nas, što u ekonomskom smislu predstavlja korak unazad.

Ne radi se samo o dolasku stranih investitora, koji sigurno zasad neće doći, niti će kupovati "tuđu" imovinu, već sami građani Srbije moraju da povrate svoju imovinu da bi mogli sa njom da raspolažu, na njoj grade i započnu bilo kakav posao u vezi svojih nepokretnosti.

Dokle ćemo da čekamo vreme kada ćemo moći da se obratimo Evropskom sudu jer smo u svojoj zemlji bili na svim sudovima odbijeni (kada je u pitanju vraćanje konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine)? Zbog čega parlament Srbije i Crne Gore još uvek nije ratifikovao Evropsku konvenciju o pravima čoveka, i koji su razlozi da o tome ovde niko ne govori. Poslanici toga parlamenta, koji još uvek postoji, treba odmah da ratifikuju tu konvenciju bez obzira na to što su nam političari obećali da ćemo, posle ko zna koliko godina, možda ući u Evropu ako ispunimo sve zahteve koje pred nas postavlja Evropa i ostali svet.

U svakom slučaju, želeo bih da u svojoj zemlji pred svojim sudom mogu da ostvarim svoja prava, a ne da se žalim Evropskom sudu, samo zato što ovde nema zakona o povraćaju imovine.

Koliko političari ne vide budućnost te smo videli iz ponašanja dosadašnje vlasti i to ne bi više smelo da se ponovi jer građani Srbije više nemaju vremena za greške budućih političara i nove vlasti. Jedna od očiglednih grešaka jeste i cena struje i razlika zbog potrošnje zbog čega su građani onemogućeni da se po zimi greju na struju koja se uvozi po četiri puta nižoj ceni od cene u crvenoj tarifi. Novoj vlasti treba verovati samo ako rade ono što su obećali, u suprotnom, treba ih odmah smeniti. S poštovanjem.

PETAR I. ŠIJAN,
BEOGRAD


NEDOUMICA

Da li biznis otvara vrata

Poruka je bila jasna: Ne dirajte mene, iza mene je vlast!

Da li je Bogoljub Karić pogodan za razgovore s Albancima? Samo ako Karić ima u tome lične interese, to je odgovor Đorđa Katića, profesora u penziji, na vaše pitanje u listu Glas od 16. novembra. Bogoljub Karić sa svojom rodbinskom družinom preko noći postao je multimilijarder, kada mu je Slobodan Milošević poklonio tri velelepna zdanja Zavoda za ekonomske ekspertize.

U svojoj novoj kancelariji obesio je tada o zid zajedničku fotografiju sa Miloševićem. Ja sam to javno kvalifikovao kao upozorenje: "Ne dirajte u mene, iza mene je vlast". KIZ Centar, koji je radio pod mojim rukovodstvom, štampao je tri časopisa za Zavod od kojih je dva nastavio da štampa i za Kariće. Kako Karići štampu duže vremena nisu plaćali, posle nekorisnog upozoravanja podneo sam tužbu Opštinskom sudu u Novom Beogradu.

Proces se razvlačio i računao sam da je to posledica njegovog uticaja na vlast, pa kada mi je ponudio da plati pola duga, uzeo sam to što daje, a drugu polovinu nastavio je da obrće u svom poslovanju za njihove interese. To se dešavalo u ono vreme kada je iz Jugobanke u vrećama se izvlačila naša dinarska štednja, pa se ona zamenjivala sa tri dinara jedna DM, pa je to posle poraslo na 6 dinara, da bi kasnije dinari se istopili, a devize, bez kamata, i dan danas ostale negde zagubljene. Da li bi nam Karići i o tome nešto mogli kazati? Ovo vam je deo istine o liku Bogoljuba Karića, koja upozorava na opreznost, jer on može i sa Albanijom naći "neka rešenja".

PROF. ĐORĐE KATIĆ,
BEOGRAD