U navedenom pismu, koje ste objavili pre više od mesec dana, izneo sam svoje uverenje da premijer Živković, uprkos veoma optimističkih izjava da veruje u uspeh izbora i pobedu kandidata DOS-a, ne veruje u to, kao ni u legitimitet svoje vlade. To je bio sasvim logičan zaključak na osnovu njegovih izjava, pored ostalog, da veruje u rezultate agencija za ispitivanje javnog mnjenja i njegove procene da će na izbore izaći "i nešto više od 60 odsto birača", ukoliko se kandiduju i predstavnici DSS i G-17 plus.

Bumerang

Međutim, premijer i neki čelnici partija vladajuće koalicije kao da su postali žrtve svog propagandnog optimizma. Odbili su zahteve za raspisivanje parlamentarnih izbora i rešili da brane neodbranjivo, opstanak Vlade, iz svih kalibara svojih ministara i premijera. Tako su radikalima pružili izvanrednu priliku da sa govornice Skupštine Srbije izvrše odličnu završnu pripremu za pobedu njihovog kandidata i poraz kandidata DOS-a.

Tek kada je obelodanjeno da Vlada pored legitimiteta (većinske podrške birača) nema ni legalitet položili su oružje i raspisali skupštinske izbore. Predsednički izbori su propali, što je očekivala i većina birača i najavljivale agencije za ispitivanje javnog mnjenja, kojim je premijer navodno verovao. Ako u DOS-u mnogi nisu bili sigurni u uspeh predsedničkih izbora, sigurno nisu ni sanjali da će na istim njihov kandidat proći tako neslavno.

Njegov poraz bi bio svakako i još ubedljiviji da mu određen broj birača nije dao svoje glasove, samo zbog straha od pobede kandidata stranke koja je (sa SPS i JUL-om) dovela Srbiju do najveće katastrofe. Zbog toga me je više nego iznenadio g. Lutovac, savetnik premijera i predsedničkog kandidata DOS-a, da pola pristalica g. Mićunovića nije izašlo na izbore zbog indolentnosti ili neshvatanja značaja izbora! Čudi, zabrinjava njegov stav da treba da se otrezne birači koji nisu izašli na izbore.

Kao da mu nije jasno da je takav izbor birača posledica loše politike i nepopularnosti većeg broja funkcionera vladajuće koalicije, koju je profesor Mićunović predstavljao na izborima. I premijeru Živkoviću neko drugi je kriv što DOS i njihov kandidat nisu uspeli na izborima. Jedino je potpredsednik Vlade g. Čović, čudeći se da je toliki broj građana poverovao u dobro poznatu demagogiju radikala, rekao da za takav rezultat izbora "najveću odgovornost snosimo mi".

Potcenjuje narod

Nastojeći da umanje podršku građana DSS i G-17 plus, jer ih vide kao najveću opasnost za opstanak na vlasti, premijer i pomenuti savetnik grubo manipulišu činjenicama, potcenjujući i minimalnu inteligenciju građana, odnosno njihovo pamćenje. Želeći da dokažu da je samo 5 odsto birača podržalo predlog ove dve stranke da bojkotuju izbore oni to "dokazuju" upoređivanjem procenata izlaznosti birača na pretposlednjim i poslednjim predsedničkim izborima, "zaboravljajući" da su pretposlednji izbori bili drugi krug, sa samo dva kandidata!

Petar Simić
Beograd

Poštovana gospodo, želim da vam uputim čestitke na Internet izdanju dnevnih novina "Glas javnosti". Redovno posećujem vašu web stranicu i mislim da je odlično osmišljena i vrlo pregledna. Veoma mi se dopada i to što imate posebnu rubriku o Beogradu kao i izbor iz strane štampe.

Mislim da bi trebalo da proširite rubriku tekstova iz strane štampe koji se tiču Srbije i Crne Gore jer to svakako ukazuje kako se kreira mišljenje stranaca o nama. Mislim da je važno da vidimo kakav je stav medija stranih država o događajima kod nas. Možda biste mogli redovno tematski da obrađujete i naš odnos sa drugim zemljama, kao što ste to učinili po pitanju našeg odnosa sa Nemačkom. Još jedna sugestija bi bila da omogućite komentare čitalaca, ali da budu vezani za određene tekstove poput B92.

Njihova web stranica je sjajno osmišljena i redovno čitam komentare čitalaca na svakodnevne članke. Oni su odraz stava javnosti po pitanju dnevne politike. Na kraju bih želela još jednom da vam čestitam.
S poštovanjem,

Vesna Stojisavljević
Beograd

Molimo Vas da u interesu dobrog informisanja i dobrog glasa Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije objavite odgovor povodom pisma Vašeg uvaženog čitaoca gospodina Radeta Ilića iz Kragujevca koje je objavljeno u našem listu 19. 11.2003. godine.

Direkcija za internu reviziju istražila je problem gospodina Ilića povodom njegovog tvrđenja da mu preporučeno pismo iz Odžaka već 20 dana nije stiglo u Kragujevac.

Nedostaje broj

Ukoliko je postojala želja i dobra namera gospodina Ilića da problem zajednički razmotrimo i utvrdimo činjenično stanje u vezi kašnjenja ili neprispeća preporučene pošiljke iz Odžaka za Kragujevac, morao je da saopšti prijemni broj preporučene pošiljke koju je njegov rođak predao pošti Odžaci 29.10.2003. godine. Neosporno je da je rođak, ako je predao preporučenu pošiljku dobio potvrdu, odnosno dokaz o predaji pošiljke.

Saglasno Zakonu o PTT uslugama, rođak, kao pošiljalac preporučene pošiljke imao je pravo na reklamacioni postupak. Ako bi se u ovom postupku utvrdilo da pošiljka zaista nije uručena primaocu Iliću u Kragujevcu, pošiljalac bi imao pravo na nadoknadu štete u skladu sa zakonom, a zbog neizvršenja usluge PTT-a. Sa aspekta poštansko-saobraćajnih tokova sve pošiljke predate u pošti Odžaci do 13 sati su narednog radnog dana na dostavi u svim gradovima Srbije, uključujući i Kragujevac. Znači pošiljke iz Odžaka do primaoca putuju maksimalno dva radna dana.

Gospodin Ilić nekorektno i netačno iznosi svoja zapažanja o Cenovniku poštanskih usluga u unutrašnjem poštanskom saobraćaju. Nadamo se da je većini građana i korisnika naših usluga poznato da je cena osnovne i najmasovnije usluge pismo do 20 grama - 16,00 dinara, a da je nivo cena poštanskih usluga u našoj zemlji tri do pet puta niži od nivoa cena većine drugih evropskih zemalja.

Što se tiče prenosa knjiga, koje gospodin Ilić navodi, cena za prenos knjige težine od jedan do dva kilograma je 47,00 dinara i jedinstvena je za celo područje Srbije. Cena je ista bez obzira da li se knjiga šalje iz Beograda za Beograd ili iz Subotice za Vranje. Ove cene sadrže i porez koji se uredno plaća državi. Naglašavamo da prenos knjiga putem poštanskih pošiljaka nema ništa zajedničko sa distribucijom i prodajom knjiga kao robe putem otkupnih pošiljaka.

Pošta, a ne novine

Napominjemo da je inspektor za poštanski saobraćaj neposredno proverio u pošti Odžaci eventualni prijem preporučenih pošiljki i na osnovu izjave upravnice pošte i šalterskog radnika i nije mogao da identifikuje prijem bez navođenja prijemnog broja pošiljke (što nedostaje u pismu gospodina Radeta Ilića jer bez pomenutog broja ne može se utvrditi gde se pismo nalazi i da li je kao preporučeno uopšte poslato). Adresa gde se ovakva pisma mogu tražiti je pošta Srbije, a ne dnevne novine.

S poštovanjem,

Sektor za informisanje PTT Srbije
Beograd

U jednom članku, "Deveta rupa na svirali", podsećajući na neverovatnu mržnju sa kojom gonimo jedni druge, do besvesti, do apsolutne neshvatljivosti, a povodom svedočenja Babića u Hagu, tekst sam zaključio gornjom rečenicom, jer je to svedočenje govorilo o nama i našem padu, više i jače, nego što su svi neprijatelji i sve mržnje mogle da smisle.

Ponekad ste objavljivali, kao i nedavno, članke o neverovatnoj naivnosti ljudi, koji su pretendovali da budu vođe, koji su tvrdili da imaju viziju, moral i hrabrost, da povedu zbunjeni i uplašeni narod, koji su se prsili na TV stanicama, glumili predsednike država, izigravali pregovarače, arbitre života i smrti, vojskovođe koje su već odavno ušle u istoriju, ovenčane slavom, činilo se da im život ne znači ništa, da im je sve nevažno osim njihovog naroda, slave i žrtve za domovinu, ali kad je postalo stani-pani, munjevito se okrenula ta harizma, taj bes i rs, kod mnogih, pa se okrenulo politikantstvu, kalkulacijama, obećanjima i trgovini: čašću, životima onih koji su im verovali, svim i svačim samo da se krivica prevali na drugog i da se spase sopstveni bedni život, koji ne vredi u suštini ni pišljiva boba.

Danas je objavljena optužnica protiv svedoka za jednokratnu upotrebu, državnika Milana Babića. Da li je i on šokiran i iznenađen? Pa obećali su mu! pa nagodio se!

I umesto da se drži ideje sa kojom je krenuo, ako je i znao zašta je krenuo, ako je to bila ideja da se spase narod, da stoji iza toga, zajedno sa ostalima, da dokaže da to nije bilo kriminalno udruženje, već bar koliko i borba Albanaca za slobodu, kako horski trubi Zapad, jer je vrlo dobro znao šta je bila srpska alternativa pod ustaškim hordama, nagodio se, pljunuo na žrtve boraca koji su pali braneći kućni prag i porodicu, ponadao se novom identitetu i vlastitoj sreći na opštoj nesreći.

Na žalost i on je prevaren i obmanut, ali prvenstveno od svoje pohlepe i straha, od želje da po svaku cenu spase tragične ostatke svoga besmisla, da živi i preživi, po svaku cenu, a drugi, a stotine hiljada izbeglica i nesrećne sirotinje po kampovima nalik na pakao? To Babiće nikada i nije bila briga, bar tako se misli dok se živi u uverenju da je nesreća rezervisana samo za neke druge. No život, u ovom slučaju Zapad, je suroviji nego što bilo koji naivni svedok može i da zamisli.

Dragan Vidaković
Beograd

Poštovana redakcijo javljam Vam se povodom vesti o cenama koje primenjuje carina. Poslala sam paket od 6.5 kg iz Amerike svom unuku za rođendan. Sastav paketa je bio uglavnom robica za njega i par igrački. Pitam se da li je moguće ocariniti robu na 3.000 i još 1.000 dinara carina?

Dali je uopšte moguće danas išta poslati da to ne ocarinite i ko za to odgovara? Prosto sam se šokirala jer ja sam ovamo platila 73 dolara za sve troškove i navela sastav paketića. Smatram da je to čista pljačka i dal ima ko da mi odgovori za ovo?

Ljiljana Eremija
Amerika