BEOGRAD - U reformi srednjeg stručnog i obrazovanja uopšte, od svih bivših jugoslovenskih republika najdalje je otišla Slovenija, koja je imala i najbolje političke i materijalne uslove, dosta toga je urađeno i u Srbiji i Crnoj Gori, a u Makedoniji, BiH i Republici Srpskoj sve je još na nivou pilot programa.

U Hrvatskoj, za razliku od Slovenaca, nije postojala politička volja da se planovi tamošnjih prosvetnih vlasti sprovedu u delo. Ovakav zaključak nametnuo se posle prikaza stanja u obrazovanju negdašnjih "bratskih republika" na međunarodnoj konferenciji posvećenoj upravo iskustvima u reformama srednjeg stručnog obrazovanja. Razgovori o ovoj temi počeli su 17. novembra, a završavaju se posle tri dana rada, 19. novembra.

- Kod nas je sve počelo 1992. i u narednih 10 godina smo imali povoljne političke uslove, stabilnost u zemlji i Vladi, jak sindikat i pri tome, obrazovanje je bilo prioritet svih političkih partija - rekao je Boštjan Zgonc iz Ministarstva za školstvo, nauku i sport Slovenije, uz napomenu da je, uprkos velikog napretka u reformi, na kraju ipak stigla kritika međunarodnih eksperata da su napravili suviše centralizovan i krut sistem.

Olga Lui iz Hrvatske Privredne komore požalila se da u Hrvatskoj nisu uspeli da se izbore za promene, bez obzira koji ministar bio na vlasti, pa su tako propali i njihovi pokušaji da se osnovno obrazovanje produži za godinu dana. Sada tamo čekaju nove izbore i nadaju se da će u Saboru tada biti političke volje da se reforme najzad sprovedu u delo.

I Alija Pirić iz Federalnog Ministarstva obrazovanja i nauke BiH žalio se da u državi iz koje dolazi postoji samo deklarativna rešenost za reforme i da u praksi sve funkcioniše kao "raštimovani orkestar", jer se umesto jednog centralizovanog školskog sistema sada pojavljuje čak 12 sistema (10 kantona, plus Brško i Republička Srpska).

U Republici Srpskoj među prioritetima je i smanjenje broja zanimanja sa 250 na 100 i područja rada sa 15 na deset. U Makedoniji planiraju promene u obrazovanju tek sledeće godine, a do tada se tek u nekoliko srednjih stručnih škola sprovode pilot- programi.

Po rečima Željka Raičevića iz podgoričkog Centra za stručno obrazovanje, u Crnoj Gori je još prošle godine usvojen set reformskih zakona za sve nivoe obrazovanja kojim se uvodi devetogodišnje osnovno obrazovanje, opisno ocenjivanje, polazak u školu sa šest godina i srednje stručno obrazovanje primereno zahtevima tržišta rada.

O. Nikolić