GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


U P O Z O R E NJ E

Opasan put u Kandahar

Zar nije logičnije da se naši mladići bore protiv terorizma na domaćem terenu - Kosovu i Metohiji

Odlazak naših mladića (vojnika ili policajaca - dobrovoljaca) u Avganistan radi učešća u mirovnim operacijama predstavlja riskantnu i teško razumljivu nameru naše vlasti. Ona ima više implikacija i sve su nepovoljne kako na kratki tako i na duži rok. Nije lako izračunati sve reperkusije takve namere, pravne, sociološke, međunarodne... računi će stizati naknadno sa kamatom.

Najpre treba konstatovati da naša zemlja nema posebnog interesa da šalje naše mladiće daleko od svoje domovine da se bore (i ginu) za interese nekih drugih režima u svetu. Unutrašnji sukobi u tim zemljama nastali su nezavisno od nas, oni tamo decenijama tinjaju sa eruptivnim izlivom mržnje i povremenog masovnog međusobnog uništavanja. Terorizam je spoljna manifestacija tih sukoba i (bar delimično) iznuđeni revolt plitkog sloja bogatih i ortodoksnih vernika na spoljne pritiske, kako bi se njihov razvoj doveo u funkciju velikih i moćnih sila.

Na Putu svile

To mešanje spoljnih sila komplikovalo je i znatno usporilo njihovu autogenu emancipaciju i kod njih izazvalo averziju prema svemu što se ne samo zadaje (nameće) nego i daje (poklanja). Otpor civilizacijskim novitetima nastalim van njihovog ambijenta i njihove kulture ima širu podršku naroda, a terorizam je samo jedan od oblika tog otpora. Vremenom on postaje svetski fenomen i poprima različite oblike, posebno u višenacionalnim zajednicama.

Šta treba da rade naši mladići i kako da se ponašaju na sredokraći Puta svile, pustinjskog peska i kamila, verskih kanona i bajki, kako da se odnose prema fosilima različite istorijske dubine i žiteljima drugog sistema referencija! Na toj teritoriji egzistiraju jedni pored drugih skoro svi istorijski tipovi i oblici društvenih odnosa nejednake moći i otvorenosti, odnosno rezistentnosti, prema planetarnim civilizacijskim izazovima. Kako će se osećati pod komandom drugih, donedavno neprijateljskih starešina i vojnika, kako će se odnositi prema raznim frakcijama samoniklih domorodačkih oružanih grupa, od kojih svaka, u manjoj ili većoj meri, ima neprijateljski odnos prema njima.

Možda na meti

Imidž o našim vojnicima kao okrutnim ubicama i učesnicima "udruženog zločinačkog poduhvata" širili su naši, na brzinu i radi trenutnih potreba novi ratni saveznici. Naši mladići ne idu u tampon zone već razdvojenih protivničkih snaga kao na Sinaju 1956. godine, oni će biti akteri razdvajanja terorista od marionetskog režima i snaga velikih sila čiju naklonost teško mogu očekivati.

Oni neće znati ko su teroristi dok se na njih ne zapuca, njima će neko drugi odrediti mesto i vreme upotrebe, odnos prema stranama u sukobu i "mete" u koje će sasipati olovo. Nije isključeno da naši mladići u toku angažovanja, i ne znajući, pređu na drugu stranu u sukobu jer su u međuvremenu teroristi postali "borci za slobodu" a oslobodioci "teroristi". Tako su se ponašale velike sile poslednjih 40 godina na tom prostoru - menjale saveznike i protivnike prema trenutnim interesima.

Naša javnost treba da zna zašto naši mladići idu u daleku zemlju da se bore protiv terorizma kada je naša zemlja izložena teroru istog predznaka. Zar nije logičnije da se mi borimo protiv terorizma na svojoj teritoriji i na taj način damo najbolji doprinos uništenju terorizma! Odlaskom u druge krajeve sveta da se bore protiv terorista koji na našim prostorima čine iste ili slične zločine naši mladići postaju moderni kondotjeri u službi stranih sila, novi krstaši.

Boravkom na uzavrelom području i u kontaktima sa ljudima raznih nacija i regiona naši mladići su u opasnosti da se inficiraju različitim bolestima i da dolaskom u zemlju stvore probleme slične onima koje su stvarali legionari svojim povratkom u zemlju (zarazne bolesti, traume, sindromi, legionarske navike, kriminal, droga). Nisu isključenini sukobi unutar zajedničkih sastava vojnika raznih nacionalnosti i pristrasnosti u njihovom saniranju zbog njihovog diskriminatorskog statusa u odnosu na američke vojnike i starešine.

Ako je u pitanju pokušaj sticanja naklonosti i povoljnijeg imidža kod vlasti jedne velesile gubi se iz vida da to može biti pogubno za naše odnose ne samo sa jednom zemljom nego i sa svim arapskim zemljama, upravo zbog činjenice da terorizam kod njih ima široku narodnu podršku. Time bi naša zemlja postala još veća meta internacionalnih terorista. Bez ikakve potrebe proizvodimo nove neprijatelje a ne stičemo nove prijatelje.

Najzad treba ukazati na demografske posledice odliva i olakog raspolaganja sa našim ljudskim potencijalom. Naše majke (žene) ne rađaju sada više dece - jedno, ređe dvoje ili nijedno. Gubici u ratovim od 1991-1999. godine, zatim saobraćajne nesreće u kojima najviše stradaju mladi ljudi, odlazak mladih ljudi u inostranstvo i smanjen natalitet dovode do velikih demografskih poremećaja. Možda nije umesno istraživati koliko danas košta rađanje, podizanje i odrastanje mladog čoveka (da ne govorimo o ceni njegovog školovanja) u odnosu na pre 100 godina. Ali treba reći da se danas za dete daje i ono što roditelji nemaju, kako bi njihov potomak živeo u nekom boljem vremenu.

Treba se nadati da će naši mladići zrelije razmišljati o posledicama svog eventualnog odlaska na put odakle se mnogi vraćaju u najlon džakovima.

Dr Miloš Bukvić
Beograd


R A Z M I Š LJ A NJ E

Preglasavanje ili
šteta kolateralna

Malo vremena je ostalo do izbornog ućutkivanja, a još samo malo više do stvarnog izbora za predsednika Srbije. Naš eventualni predsednik treba već sada da zna, a uostalom i svi birači, da se već sada ne poštuje Zakon o izboru predsednika Republike kao i Zakon o izboru narodnih poslanika, s obzirom da su ova dva zakona u pravnoj sprezi.

Da podsetimo, u članu jedan prvog zakona navodi se da "Izbor, odnosno opoziv predsednika Republike Srbije u daljem tekstu: predsednika Republike, obavlja se na osnovu shodne primene odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika, ako ovim zakonom nije drugačije određeno." U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o izboru predsednika Republike član 2 u stavu jedan kaže se: "Organi za sprovođenjepostupka izbora ili opoziva predsednika Republike su: Republička izborna komisija, birački odbori i izborne komisije jedinica lokalne samouprave."

E pa u vezi sa ovim poslednjim, u Zakonu o izboru narodnih poslanika u članu 29 stav 4 kaže se da "NIJEDNA POLITIČKA STRANKA, STRANAČKA KOALICIJA ILI DRUGA POLITIČKA ORGANIZACIJA ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora". Znači i pojedinačno i zbirno. Birače kao i sve članove proširenih sastava organa za sprovođenje postupka izbora, ne mora da interesuje kako će se sprovesti provera ove zakonske odredbe, koja s druge strane mora biti ispoštovana.

Primera radi dovoljno je samo izjašnjavanjem, proveriti da li u svakom organu ima više članova koji nisu članovi nijedne političke stranke, stranačke koalicije (DOS ako još postoji) ili druge političke organizacije.Time se neće narušavati privatnost tih građana, a poštovaće se Zakon. Međutim, već na prvoj sednici Izborne komisije uzorne opštine Stari grad, njeni članovi su se spotakli pa su sa pet glasova "za", šest "PROTIV" i par uzdržanih odlučili da se nikakav postupak provere PRIMENE ZAKONA ne sprovodi.

Pri tome su predlagači u kuloarima etiketirani i ocenjeni kao "staljinisti", iako su se rodili mnogo posle Staljina. Strašno je što se nove junoše, samoprozvani borci za Evropu, preglasavaju oko primene zakona, i na prvom koraku sapliću o osnove evropskog poimanja pravne države. Prema našim saznanjima (izvori bliski RiK i drugim izbornim komisijama) neke stranke su već podnele podneske vezano za ovu (ne) primenu Zakona.

RIK i Ustavni sud Srbije, imaju užasno malo vremena da brzo daju pravno tumačenje opisanih odredbi, jer neki savesni, organizovanoj državi naklonjeni a informisani, vredni i pametni članovi izbornih komisija žele, da se već sada sve uradi po zakonu, bez obzira na buduće izborne rezultate.

Zoran Ristić
Beograd


P O G L E D

Ako može bez terorista, molim

Poštovana redakcijo. Neposredni povod za ovo javljanje je tragičan događaj koji je odneo živote više od dvadeset italijanskih vojnika i policajaca u Iraku.

Pošto smo svedoci da se situacija u Iraku i dalje zaoštrava pretpostavljamo da je situacija ista i u Avganistanu, a naša država se sprema da pošalje 1.000 vojnika i policajaca. Izuzimajući plate (koje su sigurno višestruko niže nego njihovih američkih kolega plate metalaca u Smederevu su 28 puta niže nego u istoj kompaniji u Americi) koji je interes naše države da šalje vojnike i šta će dobiti za uzvrat. Ako je to samo želja naših ministara da se još više dodvore Amerikancima, pa da posle ti isti Amerikanci poklone Kosovo (kao što su poklonili Bosnu) istim tim mudžahedinima ili talibanima protiv kojih će se naši momci boriti i da nam natovare probleme sa teroristima za narednih 100 godina, onda tu nešto nije u redu kao što mnoge stvari u našoj zemlji nisu u redu.

Takođe čujem da predsednik Marović sprema novo izvinjenje što je sasvim lep državnički potez samo ne znam da li će dobiti bar uzvratno izvinjenje ili će opet biti izigran kao što ga je izigrao Mesić (niko se ne izvini Srbima za 700.000 žena, ljudi i dece pobijeno u Jasenovcu, za 300.000 Srba prognanih iz Krajine itd. a Marović se samo izvinjava. Srdačan pozdrav

Pavla Krstić
Beograd


P R O T E S T

Cene da boli glava

Zakupnina parkinga u nekim delovima grada je čist bezobrazluk

U zakonu piše da su trotoari, putevi, ulice i parkovi "javno dobro", te da su tako isto toliko vaši koliko i moji. I onda se pojavi "Parking servis", uzurpira to javno dobro i počne da dere građanstvo koje ima prava na svoj prostor i svoje mesto pod suncem. Ovo čini kao da mu je Beograd ostao u nasleđe od sopstvenog dede.

Dobro, u redu, neka regulativa mora da postoji. Svugde u velikim gradovima sveta postoje "park-o-metri" da bi se oni koji dolaze kolima u centralne delove grada što kraće tamo zadržavali, a time i upućivali na javni prevoz.

No, od onog što sada čini "Parking servis" muti se u glavi. Cene "zakupnina" parking prostora u nekim delovima grada (i to čak i za one nesretnike koji tu stanuju) su takve da se sasvim ozbiljno pitam da li će neko od čelnika tog "servisa" biti pozvan na neuropsihijatrijsko ispitivanje.

Svaka nerazumna vlast sama sebi kopa svoj grob. Ova vlast to toliko intenzivno radi da je dubina tog groba već dovoljna. Samo je potrebno malo jača košava i... to vam je to.

Čak se i titoistički rasrbljeni, raspravoslavljeni i rasćiriličen drug Orlić dozvao sebi i otkazao toj nerazumnoj vlasti poslušnost. Ne, neće on kupiti ikonu, pozvati sveštenika u kuću, početi da slavi slavu svojih predaka, otići da klekne na stratišta Sremskog fronta, ili na Ravnu Goru. To neće. Ali, ipak, pokazao je neke dobre znake.

Milutin Živković
Beograd