[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 13. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Do sada zasejano pšenicom 400.000 od planiranih 650.000 hektara

Državu opet setva ne interesuje

BEOGRAD - Pšenica je do sada zasejana na oko 65 odsto planiranih površina, ili na oko 400.000 od 650.000 hektara. Ova setva je samo malo uspešnija od prošlogodišnje kada je do 1. novembra, odnosno u optimalnom roku, posejano svega pola od 610.000 hektara, a ostalo je zasejano do 1. decembra, pa je bar donekle ublažena ovogodišnja teška situacija u obezbeđenju dovoljnih količina žita za domaću pekarsku industriju i snabdevanje stanovništva hlebom.

Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da je ovaj Odbor predlagao da se površine povećaju na 700.000 hektara iz više razloga, a pre svega zbog malih prinosa i potrebe da se obezbedi dovoljno pšenice za domaće tržište, a glava ne bi bolela ni od viška koji može da se izveze, jer je pšenica skupa i na inostranom tržištu i može se čuvati i prodavati čak dve godine. Država, međutim, ni ove godine nije imala ni sluha za kampanju, niti para za stimulacije kako bi podstakla seljake i kombinate da povećaju površine pod pšenicom.

Ne vrede ni pare

Poljoprivredni kombinat "Dragan Marković" u Obrenovcu, koji je nedavno na aukciji kupio konzorcijum "Nicović-Karić", do sada je posejao samo 170 od planiranih 900 hektara. Direktor Dragan Milivojević kaže da su novi vlasnici obezbedili novac i mehanizaciju, ali je zemljište vlažno jer je uglavnom pored reke Save i ne može da se obradi. Ovaj kombinat, inače, zbog nedostatka para prošle godine nije obradio 2.000 hektara zemlje.

Prostran ističe da je sreća u nesreći da će narednih dana biti lepo vreme i da će moći da se seje pšenica, kao i da seljaci imaju sluha ako ga nema država. Uostalom seljaci su, osim ako ne žele da zalivade tih 200.000 hektara, prinuđeni da seju pšenicu, jer bi prelazak na bilo koju drugu kulturu daleko više koštao- za repu su, na primer, ulaganja 25 puta veća, a za suncokret dva i po puta. Pšenicom se mora zasejati bar "kritičnih" 600.000 hektara, makar i van optimalnog roka, kaže Prostran i dodaje da je pšenica kultura koja bi najmanje trebalo da istrpi posledice suše. U maju kada su nekoliko poslednjih godina padavine drastično smanjene, pšenica završava vegetaciju.

Nema boljeg dokaza da je država ove godine morala da nađe načina da poveća površine pod pšenicom od cene. Ona tako skače da je u utorak na Produktnoj berzi u Novom Sadu bila 13,50, juče ujutro 13,80 sa izgledom da do kraja dana dostigne 14 dinara. Prostran ističe da ni ove godine nije sve zasejano deklarisanim semenom, jer ga domaća industrija proizvodi samo za polovinu potreba, a ostatak se uzima sa "tavana" što bitno smanjuje prinose.

Dragan Satarić, direktor Poljoprivrednog kombinata "Bečej", kaže da je do juče zasejano 2.740 hektara i da će se još oko 500 hektara zasejati ječmom i drugim strnim žitima. "Setva je obavljena uz izuzetno velike napore da se obezbedi repromaterijal i novac. "Poljoprivreda je na ivici snage obavila setvu i ne možemo da razumemo državu koja je odvojila tako mali agrarni budžet i uporno zanemaruje ovu važnu granu privrede", kategoričan je Satarić.

S. Jovičić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:16h

Do sada zasejano pšenicom 400.000 od planiranih 650.000 hektara

17:25h

Danas ministarska konferencija o slobodnoj trgovini u Rimu

17:33h

Gas neće poskupeti

17:42h

Somborski i šabački pekari podigli cene

17:50h

Pšenica juče u Novom Sadu blizu 14 dinara

17:59h

Skup Instituta G17 o problemima finansijskog tržišta

18:06h

Restrukturiranje preduzeća u energetskom sektoru uslov za EU

23:35h

Poslednji voz za legalizaciju

 


     


FastCounter by LinkExchange