[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 9. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, o koncentraciji vlasništva u Srbiji

Akcionari su vlasnici
firme, a ne menadžment

Upravljačka prava mogu da se prenesu, ali ne na direktora, niti mu se može dati ovlašćenje da ih on prenese na treća lica

BEOGRAD - Poprište dramatičnih preokreta u privredi Srbije nije više samo Agencija za privatizaciju, već i Beogradska berza gde se svakodnevno održavaju aukcije na kojima se prodaju i kupuju paketi uspešnih kompanija, a u pojedinim slučajevima reč je o bukvalnom preuzimanju kompletnog preduzeća za nekoliko sati. Tako je nedavno 92,7 odsto kapitala "Potisja" iz Kanjiže za nekoliko sati kupio austrijski "Tondah". Ima, doduše, i primera da se konkurenti nadmeću neprekidno po dva dana i jednu noć da bi dobili simboličan paket od 3,08 odsto, kao što je bilo kod "Duvan prometa" iz Kragujevca, pri čemu je jedan trgovac duvana dodatnim pazarom hteo da objedini kontrolni paket, a drugi da stvori početne pozicije.

Dovoljno razloga za razgovor sa Gordanom Dostanić, direktorom Beogradske berze, i pitanje da li je na delu brza koncentracija vlasništva u Srbiji.
- Ovo što se u poslednje dve godine odvija u sekundarnoj prodaji akcija na Berzi jeste u stvari privatizacija, s obzirom na to što na jednoj ili nekoliko aukcija dolazi do promene vlasničke strukture preduzeća i to koncentracijom vlasništva u upravljački paket preko 50 odsto. I u razvijenim zapadnim ekonomijama dolazi do preuzimanja firmi, ali proces sukcesivnog sticanja akcija na organizovanom tržištu nije ni lak ni kratkotrajan. Današnja zbivanja na tržištu kapitala Srbije svode se na želju akcionara, koji su u procesu privatizacije dobili ili kupili akcije, da ih što pre prodaju i to bez dovoljno jasnih i logičnih razloga, sem da svoju imovinu pretvore u keš oblik.

Takvu odluku često podstiče i činjenica da su naši akcionari nedovoljno zainteresovani da ovladaju novim oblikom imovine i pravima i obavezama koje iz toga proističu, kao i činjenicom da su im ta prava često zamagljena preko raznih radnji. Na primer, pravo na upravljanje zamagljuje se davanjem ovlašćenja za glasanje na Skupštini nepoznatoj osobi koja glasa u ime akcionara i bez konsultacija, pa često i bez znanja akcionara, da se Skupština održava. Zatim, pravo na dividendu u našim uslovima takođe nije motiv za akcionare, jer je deli mali broj preduzeća, a i tamo gde postoji, raspoređena na veliki broj akcija (i akcionara) ne predstavlja značajniju sumu. Ako svemu dodamo pritisak koji se vrši na akcionare da svakako prodaju akcije, ili pak da ih trenutno nikako ne prodaju dok menadžment ne nađe kupca, eto motiva da naši građani "pobegnu" od akcija.

Vlasništvo mora biti uknjiženo

Može li direktor firme u svojstvu vlasnika da iznese i proda akcije koje su mu deponovane?
- Treba imati u vidu da su sve trgovačke i ostale promene akcionarskog društva validne samo ako postoje u Privremenom registru Agencije za privatizaciju. Zakon o privatizaciji je praktično dematerijalizovao akcije iz privatizacije. Ovo praktično znači da posedovanje potvrde bez vlasništva uknjiženog u Privremenom registru ništa ne znači. To što je akcionar deponovao potvrdu u neku kasu kod direktora ne znači mnogo sa stanovišta novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti koji je sve hartije dematerijalizovao, a samo društvima koja su svoje hartije (a ne potvrde) štampala, dakle izdala u materijalizovanom obliku, naložio da izvrše njihovu dematerijalizaciju u roku od dve godine.

Mnogo se priča o zaštiti malih akcionara.
- Berza nema ingerencije u pogledu zaštite korporativnih prava akcionara. Njena ingerencija je u obezbeđenju što boljih pravila koja osiguravaju ravnopravnost učesnicima na tržištu i brzo prepoznavanje i sprečavanje manipulacija tržištem. Ali mi nemamo mehanizam, niti je to naša ingerencija, da nateramo menadžment firme da potpišu prospekt i omoguće trgovanje njihovim akcijama. Direktor može da odbije to da uradi i to spada u domen zloupotreba službenog položaja kroz sprečavanje raspolaganja sopstvenom imovinom, a to je polje delovanja drugih institucija.

Da li znate za neki slučaj u kojem su reagovale nadležne institucije?
- Ne znam. Prema pismima i žalbama koje nama upućuju, znam samo da se neki akcionari bore kao lavovi da dođu do prospekta. Činjenica je da nigde nije propisana sankcija ako direktor ne da prospekt kao i ako ga, u skladu sa promenama u poslovanju ili strukturi vlasništva, ne inovira. U slučaju neinoviranja prospekta prema godišnjem bilansu, berza može da odbije organizovanje aukcija za trgovanje akcijama, ali menadžmentu preduzeća to može biti i namera. Tačno je i to da se izdavanjem prospekta daje mogućnost da većina akcionara odluči da proda svoje akcije i omogući brzo i lako preuzimanje firme. Pojedini direktori, u želji da to spreče i sa opravdanjem da je to sa stanovišta preduzeća loše, pribegavaju sprečavanju trgovanja neizdavanjem prospekta.

Međutim, zaboravlja se da su akcionari a ne menadžment vlasnici firme i da, u skladu sa statusom vlasnika, imaju pravo da odluče i šta će sa njihovom imovinom, odnosno firmom, biti. Za odluku o prodaji akcija, naročito ako se radi o udruživanju u velike pakete ponude, akcionari moraju imati odgovornost zato što preuzimanje firme može biti veoma potresno za zaposlene. U strukturi sadašnjih akcionara imate različite grupe koje nemaju isti interes. Prvo, tu je država koja ima obavezu da akcije proda u određenom vremenskom periodu i koja nema upravljačka prava. Zatim, tu je grupa spoljnih akcionara, koji neće osetiti (ili barem ne direktno) posledice prodaje akcije, bile one pozitivne ili negative. Na kraju, najveća je grupa internih akcionara, a to su zaposleni firme, koji imaju potpuno različit interes kao akcionari od države i spoljnih akcionara, s obzirom na to što su za firmu, sem kao akcionari, vezani i egzistencijalno.

Zašto se često manipuliše akcionarskim ovlašćenjima?
- Tačno je da veliki broj akcionara i ne zna da je održana Skupština akcionara, kao ni ko je u njihovo ime glasao. Prirodno bi bilo i u skladu sa prirodom ovog ovlašćenja, da se ono daje jednokratno i sa instrukcijom. Mi smo u raznim prilikama do sada savetovali da se akcionari samozaštite formiranjem udruženja akcionara. Normalno bi bilo da se udruženja formiraju na bazi interesa akcionarske grupe u udruženju i da se u okviru udruženja daju i ovlašćenja za zastupanje u Skupštini. Iz ovoga proizilazi da je normalno da ima više udruženja akcionara istog akcionarskog društva. Nije, međutim, normalno da se formiraju udruženja radi prodaje akcija.

Mogu li se ovlašćenja po osnovu upravljačke funkcije prenositi na direktora?
- Mogu na drugog akcionara s tim što to ne može biti član upravnog, nadzornog odbora i generalni direktor. Članovi uprave mogu da glasaju u Skupštini akcionara samo u svoje ime na osnovu akcija koje imaju u vlasništvu.

Može li se dati ovlašćenje direktoru s tim da on to pravo prenese na treća lica?
- Ne može.

Da li je protivzakonito, kao što je slučaj sa C marketom, da akcionari koji imaju 52 odsto kapitala firme potpišu ugovor sa generalnim direktorom kojim mu deponuju akcije i pritom se odriču svojih upravljačkih i vlasničkih prava do 2006. godine. Istovremeno, obavezuju se da do tada neće dovoditi u pitanje mandat rukovodećih organa?
- To je apsurdno jer ispada da je direktor u isto vreme i Skupština akcionara i Upravni odbor, kao i da sam sebi donosi odluku, sprovodi je i kontroliše njeno sprovođenje. Pitanje je i kojih to prava se odriču akcionari. Upravljačka prava mogu da prenesu ali, rekli smo, ne na direktora. Što se tiče prava raspolaganja akcijama, pitanje je zašto bi se neko toga odrekao, jer ako neću da ih prodam zašto bi neko morao da štiti "mene od samog sebe".

Ako ih dajem na čuvanje direktoru tri godine, znači da postoji neki poseban odnos između nas. Recimo, ili mi je dao novčanu pozajmicu, što je tretman zaloge hartije i za to postoji procedura, ili mu prosto dajem potvrde o akcijama kao zakletvu da ih neću prodati, a to sa svoje strane upućuje da me je direktor nečim na to obavezao.

Zorica Mihajlović


vesti po rubrikama

^intervju

15:20h

Čedomir Jovanović otvoreno o sukobima, Mićunovićevoj kampanji, DS-u

15:54h

Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, o koncentraciji vlasništva u Srbiji

 


     


FastCounter by LinkExchange