[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 9. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Poreklo Arbanasa (14)

Biskup piše o

stradanju Srba

Šta piše Masarek za Albance koji su primili islam

Po gradovima Srbije su Turci i muhamedanski Arbanasi, a u selima se retko vide pravoslavni jer su se razbežali po Nemačkoj, Sofiji, Vlaškoj i drugde. On 1767. godine nastavlja i kaže da je svaki zakutak prepun "prokletih poturčenih Arbanasa, razbojnika i ubica". Da bi 1772. konstatovao da, bez obzira na to što pravoslavni stradaju, i što ih je mnogo istrebljeno "još ih je uvek mnogo". Masovne kolonizacije Arbanasa na srpske teritorije uslediće kasnije.

Važni izveštaji

Početkom 18. veka situacija se ozbiljnije menja, a izveštaji dobijaju dramatične tonove, naročito početkom druge polovine ovog stoleća. Ovi izveštaji biskupa otkrivaju i jednu važnu okolnost, koja će za čitav problem kolonizacije Albanaca i iseljavanja Srba biti skoro do naših dana, a sigurno sve do 1912. godine, od bitnog značaja. To je islamizacija u službi kolonizacije. Islam je bio odlučan činilac za opseg i trajnost albanske kolonizacije u Staroj Srbiji. Islamizacija je ne samo albanski element doveden i utvrđen u srpskim zemljama nego je i slovenski elemenat odnarođen, albanizovan.

Kako su se Albanci naseljavali na Kosovu i Metohiji, Srbi su oterani sa svoje zemlje i kako je umesto homogenog srpskog stanovništva, nastajali kompaktni albanski krajevi. Kolonizacija Peštera, kao centralne strategijske zone na "bosanskom putu", koju je turska vlast silom izvela, imala je smisla samo ako bude propraćena islamizacijom. Tako se ovde i stvorilo jezgro islamizacije, a do izvesne mere i albanizacije Novopazarskog sandžaka.

Matija Masarek za Albance koji primaju islam kaže: "da je to plod njihove izopačene i ohole prirode". Za njihovo dalje ponašanje Masarek piše 1760. da je to ponašanje razbojničko: otimaju jaganjce, škopce, kokoši, med i maslo, seno za konje, tako da ionako siromašni narod ostaje bez ičega. Šume su pune razbojnika tako su njega i njegovu pratnju napalo 15 albanskih "kesedžija", kačak, drumskih razbojnika. Dalje iznosi kako albanski došljaci u Srbiji ne slušaju naredbe Hristovog jevanđelja.

Umesto da su ponizni, skromni i strpljivi, oni, uvređeni, odmah iz inata primaju islam, te potiskuju pravoslavne i katoličke iz njihovih sela i zauzimaju njihova imanja. Nadbiskup Masarek je nesrećan zbog ovih silnih krađa, otimačina i ubistava. Njemu se srce steže kada ugleda po šumaricama i gajevima silne grobove pravoslavnih i drugih koje su oni pobili. Isti sud o ovim događajima ima i patrijarh pećki Vasilije Brkić, koji u memoaru za grofa Orlova, od 29. marta 1771. godine, gde veli da se od muslimanskih Albanaca pribojavaju čak i sami Turci, jer je"albanskaja poroda žestoka, dosaditelna, grabitelna, nespokojna, krovprolivatelna i visokoumna". U prizrenskoj oblasti je, po Vasiliju, za vreme austrijsko-turskih ratova, hrišćana skoro nestalo "a potom su se naselili Albanci i postali Turci i napunili mesta i sela, poseli zemlju i mnogo se obogatili".

Albanci su primajući islam dobijali garanciju daljeg opstanka i mogućnost za napredovanje. Islamizacija je zahvatila prvo feudalce, pa gradsko i, najzad seosko stanovništvo. Turska vlast se naročito starala da ubrza taj proces, dajući posebne, naročito finansijske olakšice, tako da je cela srednja Albanija bila primila islam već u 16. veku. Islamizirano stanovništvo je menjalo svoj socijalni status i ekonomski položaj, oslobađalo se raznih dažbina i tereta, od potlačene raje postojalo u svakom pogledu povlašćeni sloj kome su se otvarali svi putevi ka vlasti u sistemu turske feudalne države. Funkcija islamske države i Otomanskog carstva, sastojala se u rasprostiranju, i pobedi "prave vere" s ciljem da svi podanici ovakve države, prime islam.

Poturčivanje

Islamizirani Albanci postali su najsnažnije i najsurovije oruđe za islamizaciju i pokoravanje hrišćanske raje. Na Balkanu se sprovodilo nasilno poturčivanje, sa različitim dejstvom: sa stvarnim islamiziranjem pojedinih delova naroda, grupa ili pojedinaca, ali po ceni velikih ljudskih žrtava, imovini ili zemlji. Da bi izbeglo nasilno poturčivanje, hrišćansko stanovništvo je često moralo da napušta svoju zemlju, svoj kraj, da se otiskuje u bližu ili dalju seobu. Pri tome je, opet, pored svega ostalog igrao važnu ulogu i verski momenat, pa i nacionalna svest.

Vreme prvih snažnijih talasa islamizacije pada u deceniji posle austrijsko-turskih ratova, tj. posle velikih seoba Srba 1690. i 1737. godine, što znači da je islamizaciji i albanizaciji srpskog naroda veoma pogodovala opšta pometanja i nesigurnost koja je od tada pa kroz sledeća dva stoleća trajala na celom području Stare Srbije i Makedonije. Pravoslavnih je nasilno islamizirano posle neuspelih pokušaja pokreta za oslobođenje 1630-1656. godine.

Piše: Mr. Pavle Dželetović
Sutra: Naseljavanje od 16. veka


vesti po rubrikama

^feljton

15:38h

RasrbljIvanje Crnogoraca (27)

16:04h

Poreklo Arbanasa (14)

 


     


FastCounter by LinkExchange