[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 9. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U Srbiji se smanjuje broj porodilišta, da li je to neki ozbiljan znak?

Kol'ko para tol'ko dece

Sve smo starije društvo, na tri rođene bebe dođu četiri umrle osobe, brak sve manje popularna institucija…

BEOGRAD - U Srbiji, prema nekim grubim podacima, na tri rođene bebe dođu četiri umrle osobe. Tačnije, u 2000. godini u Srbiji, bez Kosova i Metohije, umrle su 104.042 osobe, a rođene 73.764 bebe. Godinu dana kasnije ovaj odnos, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je 99.008 prema 78.435, a prošle godine 103.785 prema 78.101. Prateći ovakve podatke mnogobrojni analitičari upozoravali su da, ukoliko ovakav tempo u Srbiji bude nastavljen, ne tako daleko u budućnosti Srba neće biti.

Ovakva stravična upozorenja, doduše i ne iznenađuju mnogo kad se imaju u vidu i podaci o tome koliko smo "stara" nacija, odnosno koliko je u proseku staro naše stanovništvo, kao i koliko je i kod nas sve manje brak popularna institucija koja je, bar nekad, bila "okvir" za rađanje dece. Prema nekim istraživanjima prosečna starost našeg stanovništva je 40 godina, a u nekim krajevima i 50. Kad je institucija braka u pitanju, za razliku od svetskih zemalja gde je sve manje oženjenih i udatih svojevrstan trend, kod nas na ovakvo opredeljenje utiču pre svega društvene prilike.

Sve više nezaposlenih, stambeno neobezbeđenih (i po nekoliko generacija u jednom stanu), male zarade, po mišljenju sociologa, razlog su što je kod nas situacija takva da je za poslednjih deset godina broj oženjenih i udatih smanjen za pet odsto, tako da sada oni čine oko 60 odsto populacije. U prevodu, svaka četvrta osoba je oženjena ili udata a svaka deseta žena, između 35. i 40. godine je neudata.

O nesrazmeri broja pripadnika muškog i ženskog pola neki drugi put, ali napomenućemo samo da se kod nas na četiri devojčice rađa jedan dečak. Slični su podaci i sa odnosom udovaca, pa tako na jednog udovca dolaze tri do četiri udovice.

Postelje

Kako je u Srbiji iz godine u godinu sve manje porođaja, iz nekih krugova je puštena informacija da u Ministarstvu zdravlja postoji inicijativa za smanjenjem broja porodilišta u Srbiji. Međutim, u Ministarstvu zdravlja to poriču.
- Sigurno neće biti inicijative za smanjenjem broja porodilišta, jer porodilišta moraju biti svima dostupna, ali će pošto su kapaciteti porodilišta preglomazni, a malo porođaja, u ovim ustanovama biti restrukturirani posteljski kreveti. Ovo je planirano u projektu restrukturiranja posteljnog fonda u svim bolnicama u Srbiji jer su neke ustanove prebukirane dok druge zvrje prazne - kaže dr Mihajlović, napominjući da će to biti obavljeno tek po završetku ozbiljne analize.

Ipak, kako smatraju u Ministarstvu za socijalna pitanja, država ima strategiju za rešenje problema "bele kuge".
- Ova strategija regulisana je u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je Skupština usvojila 2. aprila 2002. Po ovom Zakonu regulisano je pravo za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, zatim naknadu za odsustvo sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta. Tu su i roditeljski dodatak, dečji dodatak, kao i naknada troškova boravka u predškolskim ustanovama, za decu bez roditeljskog staranja, decu ometenu u razvoju, kao i regresiranje troškova boravka u ovim ustanovama dece iz materijalno ugroženih porodica - objašnjava Biljana Stanković, savetnik u Ministarstvu za socijalna pitanja.

Dečji dodatak (čiji je trenutno iznos 1.038 dinara ili 1.350 dinara za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece ometene u razvoju) je, po njenim rečima, mera socijalne politike, a roditeljski dodatak služi upravo podsticanju rađanja kod nas.

- Roditeljski dodatak je jednokratna materijalna podrška porodici, koja se daje prilikom rađanja drugog, trećeg i četvrtog deteta. Zakonom nije naglašeno stimulisanje jednog rađanja već upravo više rađanja i iznos ovog roditeljskog dodatka usklađuje se sa troškovima života. Tako je po Zakonu predviđeno da je iznos roditeljskog dodatka za drugo dete 50.000 dinara, za treće 90.000, a za četvrto 120.000 dinara. To je doduše bilo pre godinu dana, a sada su već cifre drugačije 57.948 dinara za drugo, 104.304 za treće i 139.071 dinar za četvrto dete. Jedino ograničenje za dobijanje ovog dodatka jeste da članovi porodice ne plaćaju porez na poresku osnovicu veću od 12 miliona dinara - kaže Stanković, napominjući da se dodaci primaju redovno i da je oktobar već isplaćen.

To je ono što je država obezbedila porodici posle drugog porođaja, pre kog u svakom slučaju ima i prvi koji i te kako košta, pogovotovo uz sve ostale troškove života, koji se, i po zvaničnim podacima, jedva pokrivaju prosečnom platom. Da ne računamo koliko samo opremanje jedne bebe košta, za prosečnu srpsku porodicu i od samih troškova porođaja već se zavrti u glavi. Iako u Ministarstvu zdravlja naglašavaju da sada sredstva u svim porodilištima ima i da porodilje ništa ne plaćaju, u praksi je situacija dosta drugačija.

- Da li ima zloupotreba mi ne možemo da znamo bez prijava, a niko neće da prijavi. Mada je za porođaj sve obezbeđeno ustanovili smo, recimo, da u nekim zdravstvenim ustanovama traže da pacijenti donesu, na primer, konac. U "Narodnom frontu" su čak na vrata prijemne ambulante zalepili saopštenje o tome i mislim da je to neprimereno, pogotovu što se stalno govori da treba da vodimo računa o natalitetu - kaže dr Dana Mihajlović.

Iako korupcije ima u svim segmentima društva, u zdravstvu je, smatraju mnogi, nju najteže iskoreniti jer se pacijenti uzdržavaju od prijava protiv lekara i drugog osoblja brinući se za dalji tok svog lečenja. Tako je teško dokazati da babice pri porođaju, bar kad je Beograd u pitanju, za ovu uslugu uzimaju u proseku 50 evra, a neke "jače" i 100. Lekar za porođaj uzima od 100 do 150 evra (u nekim krajevima to je i više od prosečne plate). Doduše, retko koji to otvoreno traži, ali ako ga unapred ne "časte" razlika u odnosu prema pacijentima je drastična.

U unutrašnjosti je ovo "čašćavanje" nešto manje pa tako lekar, koji i vodi trudnoću, na porođaj dolazi ako priložite sedamdesetak evra i viski. A gde je tu još i svaki pregled pre porođaja, za koji ukoliko pacijentkinje nemaju "petnaestak" evra čekaju na red i danima. Ima još jedna "pogodnost" za pacijentkinje koje žele da se porode bez bolova - cena porođaja uz epiduralnu injekciju u našim bolnicama naplaćuje se 30.000 dinara.

To su cifre koje porodilja mora da izdvoji u startu, ne računajući pelene, kolica, odeću, lekove, preglede, kontrole, vrtić, školu, fakultet… Pa, ko voli nek, izvoli!

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:01h

U Srbiji se smanjuje broj porodilišta, da li je to neki ozbiljan znak?

16:13h

Sindikat pravosuđa Srbije upozorava: Za sudove opet nema para

16:28h

O odnosu države i obrazovanja u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji

 


     


FastCounter by LinkExchange