[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 6. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Psihički odnos optuženih prema zločinima suština haških optužnica

Hag ne prašta komandantima

I u našem zakonodavstvu postoje elementi krivičnog dela komandne odgovornosti, što ostavlja teoretsku mogućnost za suđenje četvorici generala u SCG

BEOGRAD - Pravnički gledano, nema apsolutno nikakve dileme da četvorici vojnih i policijskih generala mora da sudi Haški tribunal. Postoji i politički pristup problemu naših vlasti koje ističu da bi Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u Hagu mogao da ustupi postupke protiv četvorice generala domaćem pravosuđu - izjavio je za "Glas" advokat Slobodan Šoškić.

Poznati krivičar objašnjava da pristup domaćih vlasti ide u pravcu stvaranja što bolje pozicije za optužene, čiji motiv je i jačanje političke pozicije na unutrašnjem planu. Ali, naglašava Šoškić, iz Haga se čuju jasni signali da generali moraju pred Tribunal.

Goran Svilanović, ministar inostranih poslova SCG, najavio je za ovu nedelju sastanak Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom na kome će i sam predložiti da se od Tribunala zatraži da slučaj generala prebaci u nadležnost domaćeg pravosuđa. Postavlja se pitanje da li naše krivično zakonodavstvo uopšte sadrži institut komandne odgovornosti, što je suština haških optužnica. Prema izvorima "Glasa" dobro upućenim u rad haškog suda i tužilaštva, netačno je tumačenje da elementi ovog krivičnog dela nisu prisutni u ovde važećim zakonima. Krivična dela nisu definisana kao komandna odgovornost, ali sadrže sve njene elemente kao što su izdavanje naredbi, saznanje da se zločini preduzimaju, a ništa se tom prilikom ne čini da se spreče, niti se reaguje na posledice istih za koje se ne kažnjava.

- U našem zakonodavstvu poznat je institut nevinosti a to je psihički odnos učinioca krivičnog dela prema samom zločinu, svest da se preduzima određena radnja i volja i želja da se ona izvrši, kao i svest o posledicama ovog čina. Dakle, imamo umišljajno krivično delo, koje se vrši svesno, sa svešću o posledicama, sa voljom i željom da se izvrši. Blaži stepen je nehatno delovanje pri kojem učinilac ne želi da izvrši zločin, ne iskazuje volju, a sa druge strane se nada da će neke okolnosti uticati da do krivičnog dela ne dođe. Međutim, on ipak pristaje.

Haške optužnice bile bi najbliže nesvesnom nehatu. Recimo, neko nije bio svestan da se zločini vrše, iako je bio na određenom položaju, niti je znao da su izvršeni. Međutim, on je morao po funkciji i položaju na kojem se nalazi da reaguje u smislu kažnjavanja vinovnika zločina. Ali, u Hagu se upravo radi o psihičkom odnosu prema delu, odnosno dokazivanju da je neko bio na položaju i funkciji gde je morao da zna za izvršenje zločina. Čak i da nije znao da se zločini vrše, morao je da preduzme mere protiv izvršilaca nakon što su oni izvršeni saznavši za posledice - rekao je Šoškić.

On dodaje da se na utvrđivanje psihičkog odnosa prema delu nadovezuju zatim međunarodni dokumenti iz oblasti humanitarnog prava, ratnog prava i poštovanja običaja rata.

- Ističe se da je najteže braniti se od ovakvih optužbi. Ali, sa druge strane Tribunal je i osnovan jer domaći državni organi i pravosuđe nisu preduzeli kažnjavanja za zločine ni nakon njihovog izvršenja i saznanja da su zločini izvršeni. Naše vlasti ističu da se ne može primeniti komandna odgovornost kao univerzalni princip, a Hag upravo insistira na njoj kada su u pitanju ljudi na komandnim mestima, što govori o maloj verovatnoći da će se četvorci suditi u SCG. S druge strane nesvesni nehat je najblaži od oblika koji sam pomenuo, ali optuženici se nalaze u neprijatnoj situaciji. Oni su pred odlukom da li da se sami predaju Tribunalu ili prihvate uveravanja naših vlasti da će za njihovu odbranu izboriti najbolju poziciju - rekao je Šoškić.

05. Nov 2003 23:14 (GMT+01:00)

Spajanje procesa

BEOGRAD - Kako saznaje B92, Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od Suda spajanje procesa koji će se voditi protiv četvorice generala vojske i policije Pavkovića, Lazarevića, Lukića i Đorđevića, sa procesom koji se vodi protiv trojice bivših funkcionera Milana Milutinovića, Nikola Šainovića i Dragoljuba Ojdanića. Svi optuženi terete se za ratne zločine počinjene na Kosovu u periodu, od januara do juna 1999. godine. Podsećamo da je ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović najavio da će vlasti u Beogradu pokušati da omoguće da generalima bude suđeno u Beogradu, a ne u Hagu.

Sve i kada bi se dogodilo da dođe do političkog kompromisa i sudi im se u SCG, dodaje Šoškić, Hag bi posmatrao odvijanje postupka i ukoliko ne bi bili zadovoljni, po Statutu tribunala mogli bi preuzeti slučaj, te generalnima na posletku opet suditi u Holandiji. Šoškić je zaključio da se u Hagu ipak ne sudi ljudima koji bi izlazili i iz okvira nesvesnog nehata i spadali u kategoriju ljudi koji su potpuno nesvesni svoga činjenja ili nečinjenja pre, tokom, i nakon zločina, jer bi to značilo da se sudi bolesnim ljudima.

Ipak, iz Haga stižu jasne poruke da bi Beogradu mogli biti ustupljeni u dogledno vreme lakši slučajevi, ali ne i postupci komandantima i onima koji su bili na rukovodećim mestima tokom ratnih sukoba.

I. Stojković


vesti po rubrikama

^društvo

16:04h

Psihički odnos optuženih prema zločinima suština haških optužnica

16:12h

Ne nazire se kraj štrajka lekara i farmaceuta

16:20h

Za datum izbora čeka se premijer

16:29h

U subotu u Srbiji počinje jesenji raspust samo za osnovce

16:37h

U "Ju Es Stilu Srbija": Dogovor na pomolu?

 


     


FastCounter by LinkExchange