[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 2. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zašto neke pesme traže kontinuirano preslušavanje

Melodije za češkanje mozga

Zašto neke pesme ulaze u uvo, a neke druge ne? Tu večitu tajnu trenutno pokušavaju da odgonetnu američki istraživači sa Univerziteta Sinsinati. Originalni radni zaključak do koga su došli posle prve faze svog istraživanja jeste da neke pesme ostaju "u uvu" zato što izazivaju "svrabež mozga" koji može da "počeše" jedino kontinuiranim preslušavanjem određene pesme. Za takvu vrstu pesama, koje obično imaju visoku melodiju i repetitivne stihove, u Nemačkoj se koristi izraz "ohrnjurm" - ušni crv.

"Pesme poput 'YMCA' Village People, 'Macarena' Los Del Rio i 'Who Let The Dogs Out' Baha Men svoj uspeh duguju sposobnosti stvaranja kognitivnog svrabeža", kaže Džejms Kelaris, profesor Univerziteta Sinsinati, čije je izlaganje na nedavno održanoj konferenciji o potrošačkoj psihologiji očigledno izazvalo najveće interesovanje šire javnosti u Velikoj Britaniji.

U intervjuu za BBC Kelaris je objasnio da je kognitivni svrabež je jedna vrsta metafore koja objašnjava kako neke pesme ostaju u glavi. "Određene pesme imaju karakterstike koje su analogne histaminima koji izazivaju svrabež mozga. Jedini način za češanje kognitivnog svrabeža jeste da agresivnu melodiju ponavljamo u glavi".

Profesor Kelaris tvrdi da u određenim životnom dobima gotovo svi pate od kognitivnog svrabeža. Ako je verovati rezultatima njegovih istraživanja koja su još uvek u početnoj fazi ušnim crvima je podložno između 97 do 99 posto populacije.
"Naravno, neki ljudi su tome podložniji od drugih. Žene su podložnije od muškaraca, muzičari su osetljiviji od ne-muzičara".

Istraživanje kojim Kelaris rukovodi posebno je interesantno za pop industriju, koja neprestano traži nove načine za stimulisanje prodaje, i advertajzing profesionalcima koji često koriste džinglove kako bi imena njihovih brendova ušla u glavu slušalaca.

"Jedan od ključnih elemenata ušnog crva je ponavljanje" - kaže pisac džinglova Kris Smit, naglašavajući da se i pop muzika i advertajzing traže nešto što neće biti zaboravljeno pošto se jednom čuje.

Ipak, profesor Kelaris kaže da je njegovo istraživanje pokazuje da ne postoji standard za pravljenje "ušnog crva" jer ljudi, jednostavno, mogu da reaguju različito na različite melodije.

G. J.


vesti po rubrikama

^glasno

15:13h

"Kalvin i Hobs" Bila Votersona, prvi na listi bestselera "Njujork tajmsa"

15:26h

Zašto neke pesme traže kontinuirano preslušavanje

15:39h

Festival antiglobalističkog filma u klubu "Akademija" od 7. do 9. novembra

15:52h

Najuticajniji britanski muzičari današnjice po izboru "Gardijana"

 


     


FastCounter by LinkExchange