[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 21. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U Tometinom polju, ispod Divčibara, nepoznata zver za dve godine zaklala 200 ovaca (2)

"Zulumćar" pod

zaštitom države

Lovci tvrde da stoku kolje ris iz Bosne, koji se polako ali sigurno vraća na nekadašnja staništa u Srbiji. Ni junice nisu pošteđene

Samo što je mene ljetos poklalo onijeg jedanaes' ovaca, a sve su bile sjagnjene, greota jedna, nije prošlo ni dan-dva stiže glas da su i Milijanu Glišiću nestale tri ovce. On, čuo sam posle, nije ni iš'o da ih traži, ko veli, đe će da ig nađe po onim borićima - prepričavao mi je preksinoć u svojoj kući u Tometinom polju nevolju koja je snašla i njega i čitavo selo deda Milenko Varagić.

Mesecima već, pošto je nepoznata zver po pašnjacima bliže vrhu Divčibara koje su nadnele nad selo, poklala samo od prvog maja do danas više od 60 ovaca, u te pašnjake retko se ko usudi pa pusti ovce.
- Nekad ispuštimo ovce ujutru na pašu, one uveče dođu same, ko će sad ustopice ići za ovcama, ja ne znam - veli Milenkova supruga, baba Polka.

Selom već mesecima kolaju razne verovatne i neverovatne priče.
- Jeste, pisalo je jednom letos u novinama da nam ovce kolje i drekavac, neko tako reko novinarima - potvrđuju u Tometinom polju.

Selo se prosulo po brežuljcima, ispresecano gajevima listopadne i četinarske šume, i jarugama koje su napravile jake prolećne vode. Predeo kao stvoren za strašne priče od kojih se podiže kosa na glavi.
- Mene je ta zverka za dve godine zaklala tri ovce i napala tri junice - pričao mi je prekjuče uveče Radmilo Marković, domaćin iz Tometinog polja.

Radmilo više od tri decenije lovac, ali, ni on nije baš načisto, šta kolje ovce po obroncima Divčibara.
- Ranije nije bilo ovako. To ti je čudo mene najprije snašlo još prije tri godine. Tri junice bili na paši, gore u brdu, gore i noćijevale, kad, jedno jutro, bila kroz noć oluja, ja ti odnesem mekinje stoci, kad, imam šta i da vidim - jednoj junici rep otkinut do sapi, sva krvava i izvašana, ostale dvije junice izgrebane, čudo jedno… Sumnjali smo na pse lutalice, na vuka, na šakala, ali, niko nije znao šta je u pitanju… - započinjali smo priču u Radmilovoj kući.

On se, veli, nije plašio, ali, ubrzo je selom krenuo strah.
- Jedna žena ovde blizu, pojila krave u sumrak i viđela da nešta skače po borovim granama da ljulja borove, sva se živa isprepadala, jedva stigla kući da kaže čoeku da više u to doba neće krave ćerati na pojilo… Sutradan, ja ti nađem zaklanu ovcu, od rana samo tragovi dva zuba pod vratom, stislo je i udavilo je… Pogledam rane, vuk nije, da je vuk, ili da su je paščad napala onda bi je rastrgli, ono jok, samo ranica pod grlom… Posle toga, dvaes' dana sam ustopice iš'o za ovcama sa puškom, ništa nisam vidio… Nije prošlo mnogo, zakla mi to čudo još jednu ovcu, ona prišla boru i, kako je prišla, tako i ostala, ko da je grom pogodio…

Sad, veli Radmilo, to nije dobro za selo. Em se uvuk'o strah među kuće, em ovce ne mogu, kao do sada, same da puštaju u planinu, nego je svakom stadu potreban domaćin, a selo neokosno, malo nogu za planinu i čobaniju.

Nije u selo, neki mesec posle najvećih pokolja, umirila ni vest da su nađeni tragovi u blatu i da je životinja koja naveliko kolje ovce po okolnim brdima možda - ris, koji je na tim prostorima živeo pre stotinu i više godina i koji se sada polako vraća.

- Čekam zvaničnu potvrdu sa Biološkog instituta u Beogradu posle koje ćemo konačno znati je li u pitanju ris. Ali i bez te potvrde ja sam 99 odsto uveren da ovce po Tometinom polju kolje ris, i to verovatno zver koja je na ove prostore stigla iz Bosne - pričao mi je prekjuče u Radmilovoj kući Milovan Tešić, upravnik lovišta "Miloševo", pri Lovačkom udruženju u Požegi.

Milovan u zamrzivaču već nedeljama čuva glavu jedne od preklanih ovaca sa tragovima rana i tu glavu, kao dokaz za neki dan odneće u Beograd, na Biološki institut da je pogledaju tamošnji stručnjaci.
- Način na koji kolje ovce, rane koje ostaju, činjenica da retko jede meso, a i kada jede uzima samo sa mekših delova, sve to ukazuje da se radi o zveri iz porodice mačaka, o - risu. To je mesojed, najkrvoločnija zver, ne preza da napadne ni jelena - kaže Tešić.

Upravnik lovišta koje pokriva i Tometino polje u međuvremenu se naoružao i literaturom u kojoj piše da se ris posle sto godina polako vraća na naše prostore, da ga ima u Đerdapu, na Tari, u istočnoj Srbiji, da ovaj naš pripada severnoj podvrsti koja je krupnija od onih koji žive na Pirinejskom poluostrvu i da ovi naši domaći, koji su zbog toga što im je pretilo istrebljenje pod zaštitom države mogu biti teški i do 30 kilograma.
- Čuo sam ja za risa da je u stanju i kravu da napadne - kaže Radmilo Marković, domaćin iz Tometinog polja.

- Pročitao sam u knjigama da ris ima izuzetno jake noge i zube i na nogama kandže oštre kao žileti. Kad skoči na žrtvu, zabode te kandže duboko pod kožu, i to na žrtvu, ovcu, recimo, deluje kao udar groma, sasvim je parališe i onda je risu lako da je zakolje. Veću stoku napadaju uglavnom mladunci risa koji vežbaju i koji nisu u stanju da procene mogu li savladati žrtvu - pričao je u Radmilovoj kući Milenko Tešić, dok je Radmilo mahao glavom i čudio se tolikoj sili od risa. Vest da ovce po selu verovatno tamani ris stigla je i do kuće Milenka Varagića.

- Čuo sam ja za to. Čuo sam da je taj zulumćar pod zaštitom države. Sad ja vas da pitam kako ću ja od njega da se zaštitim kad njega štiti država, a mene niko? Možda je to u redu, ali ko će mene da plati štetu za one nesrećne ovce? Vele, moram da ogradim pašnjak pletenom žicom kroz koju se ris ne može provući, a kako, pit'o sam ja njih da ogradim kad je moj pašnjak prostran 14 ektara… Sve da prodam ne mogu toliku žicu da kupim. Pit'o sam u udruženju smijem li ja divlju svinju, ako je uvatim na licu mesta u mom kukuruzu, da ubijem, kažu, ne smiješ… E šta ja sad da radim, pitam ja vas… - razgovarao je preksinoć u Tometinom polju više sam sa sobom nego sa nama Milenko Varagić i preračunavao se šta da radi na proleće ako se pokolji ovaca nastave…

TEKST I FOTO: Z. ŠAPONJIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:10h

Neobični sudski sporovi Ivice Jankovića iz Doljašnice kraj Velikog Gradišta

15:56h

U Tometinom polju, ispod Divčibara, nepoznata zver za dve godine zaklala 200 ovaca (2)

16:28h

Kako samouki violinist Simidžija Nedeljković zabavlja meraklije po vašarima širom Srbije

17:03h

Povratnik Dane Čanak iz Knina tvrdi da je njegov rođak, poznati košarkaš Vojvodine, zaboravio očevinu

 
 


     


FastCounter by LinkExchange