[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Tatjana Radišić, kostimograf iz Kikinde, otkriva recept za uspeh u Americi

Obukla Frankenštajna i Sirana

U Čikagu kreirala kostime za oko 40 predstava. Iza ostvarenja prekookeanskog sna stoje naporan rad i odricanja

Kada je pre tri godine Kikinđanka Tatjana Radišić krenula u Čikago, uz sebe je imala potrfolio sa svojim radovima, među kojima su bile četiri predstave odigrane u Narodnom pozorištu iz Kikinde i veliku želju da uspe u novom svetu, u poslu koji obožava i za koji se dugo pripremala.

Znala je da nagrada za kostim u predstavi "Tri praseta i dva vuka" na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, kao i najbolji diplomski rad na Fakultetu primenjene umetnosti i dizajna sa odseka kostimografije u Beogradu, ne garantuju uspeh u Americi, pa je odmah po dolasku u Čikago krenula u potragu za poslom:

- Gde god sam videla da piše pozorište, ja sam ušla i rekla: Dobar dan, ja sam kostimograf. Tada su mi ljubazno objasnili kako se u Americi dobija kostimografski posao. Oglasi u pozorišnim novinama bili su puni informacija, ali i svojevrsni vodič kroz razuđeni svet teatra u ovom mnogoljudnom gradu. Imala sam sreće da posao dobijem za dve nedelje. Prvo je to bilo pozorište "Vilidž plejers" i angažman u jednom letnjem kampu, gde profesionalni reditelji, scenografi, kostimografi rade s mladima - seća se danas Tanja Radišić, koja je ove jeseni posetila svoj grad.

Danas priča Radišićeve izgleda kao ostvarenje američkog sna. Međutim, iza toga stoji veliki rad, odricanje i neprestana borba da se opstane i ostane u poslu, u kojem je konkurencija nemilosrdna i prema obimu neverovatna.

- Ne može se, moj je utisak, ništa uraditi objašnjavajući, opisujući svoje ideje, moraš konkretno raditi, onda ljudi to vide i kažu - u redu, ja hoću to, treba mi taj i taj kostimograf. Tako sam i ja posle prvih predstava počela da dobijam nove i nove. Za relativno kratko vreme uradila sam u Čikagu 40 predstava sa raznim pozorištima. Predstava koju iz tog niza voli da istakne je "Frankeštajn", ali i ostali radovi sa pozorištem "Kort", "Red mun" i drugim izuzetno su joj dragi, jer je od početka imala potpunu slobodu kreacije...

Žurka od pet miliona dolara

Jedan od značajnijih momenata u mom "američkom snu" svakako je bio susret sa Eltonom Džonom. Naime, pozorište u kome radim dobilo je ponudu da sašije kostime za jednu privatnu žurku na kojoj je, kako se kasnije ispostavilo, pevao i Elton Džon. Žurka je bila fenomenalna, a koštala je pet miliona dolara. Gazda je rekao da samo želi da bude zadovoljan onim što plaća. I bio je.

- To me je držalo, u momentima krize, kada sam vagala šta sam i koga ostavila kod kuće i u šta sam uletela. Nisam bila uvek sigurna u sebe i srećna, ali sam imala odličan posao, i to je jako važno, priča Tanja.

Sada je drugačije. Prošla je put od kostimografa koji radi za mala pozorišta koja kostime iznajmljuju, do velikih projekata u kojima je radila kompletan dizajn. U svojoj zemlji trenutno je na odmoru, ali već u januaru počinje da radi kostime za "Čarobnu frulu", njenoj prvoj operskoj predstavi, a u maju je čeka veliki zajednički projekat nekoliko pozorišta - "Sirano", potom, možda, ponovo Kolorado, letnji festival, koji je opet jedinstveneo iskustvo, i dalje...

S pričom o planovima stiže i priča o pozorištu uopšte. O sličnostima i razlikama.
- U Americi se radi mnogo brže, predstave se rade za mesec i igraju se iz dana u dan. Produkcija je drugačija. Nema klasičnog repertoara, kao kod nas, nego se igra dok se tržište ne zasiti, a najčešće je to svega tridesetak dana. Pozorišta nemaju stalne ansamble, nego menadžere i produkciju, koja se stara o onome što će se raditi, kao i o realizaciji projekata, angažmanu glumaca, reditelja i ostalih saradnika. To je rizik. Kada propadneš, dugo čekaš novu šansu. Ali tamo je to tako. Nije idealno, ali neka iskustva bi se mogla primeniti i kod nas - kaže Tanja na kraju dodajući, da su i u Americi, kao i u Srbiji najveći problem pozorišta - pare. Razlika je samo u količini koja se u njih ulaže.

Jasmina Latinović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:02h

Tatjana Radišić, kostimograf iz Kikinde, otkriva recept za uspeh u Americi

14:18h

U Tometinom polju ispod Divčibara tajanstvena zver za dve godine zaklala 200 ovaca

14:23h

Festival dramskih amatera sela Srbije u Malom Crniću jedinstven je u Evropi

14:44h

Simbol britanske prestonice uskoro neće voziti samo po Londonu

 
 


     


FastCounter by LinkExchange