[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Izložba Sandra Botičelija u pariskom Muzeju Luksemburg

U potrazi za božanskim

Postavka ukazuje na njegov put od medičijevskog humanizma do Savanaroline duhovnosti

PARIZ - "Botičeli je moderan slikar koji se, paradoksalno, nije zanimao za novitete" - kaže Danijel Aras, komesar izložbe "Botičeli, od Lorana Velikog do Savanarole", postavljene u pariskom muzeju Luksemburg. Iz muzejskih i privatnih kolekcija doneseno je 18 slika, četiri crteža, jedna tapiserija i dve freske velikog toskanskog majstora Kvatroćenta, koje ukazuju na njegov put od medičijevskog humanizma do Savanaroline duhovnosti.

Rođen u Firenci 1445. godine, Sandro Botičeli je slikarske studije izučio kod dominikanskog fratra Filipa Lipija, a potom kod Verokija. Vrlo nadaren slikar, on se brzo našao pod zaštitom Lorenca de Medičija, velikog zaštitnika umetnosti.

Radeći za dvor, Botičeli teži ka idealima renesansne umetnosti, datim kroz vrhunsku rafiniranost, klasično izražavanje i određenu apstrakciju. Tri monumentalne Bogorodice sa Hristom (1465-1470), "Povratak Judite" (1470) i "Sveti Avgustin" (1480) pokazuju Bogorodicu kao Veneru izvanredne lepote i ženstvenosti, melanholičnu Juditu zlatnih uvojaka, dok lice Svetog Avgustina poseduje naturalističku trodimenzionalnost. Briga za istinitost i realnost detalja začuđujuća je kako na minijaturi sa Juditom i na fresci Svetog Avgustina, tako i na velikom platnu "Palas i Kentaur (1482).

Međutim, prve promene u njegovom radu počinju da se osećaju tokom osme decenije 15. veka, po povratku iz Rima gde je radio na oslikavanju zidova Sikstinske kapele. Ostajući veran sigurnoj i preciznoj liniji, Botičeli kreće u duhovna traženja. Središte njegovog sveta više nije čovek, nego Božja reč i propoved.

Anatomska savršenost ljudskog oblika ustupa mesto posebnom, ikonografskom prikazivanju tela i odeće koji ukazuju na duhovna stanja protagonista. Upotrebljavajući istu paletu i čuvajući eleganciju pokreta, Botičeli slika tajanstvenu alegoriju "Kleveta" (1497) i "Priča o Viržini" (1500), idući za svojim duhovnim traženjima sve do smrti 1510. godine.

Međutim, njegov preobražaj doživljen je kao zaustavljanje napretka, oličenog u Da Vinčiju i Mikelanđelu, te su njegova dela bila zaboravljena sve do 19. veka, kada su ih ponovo otkrili prerafaeliti.

Izložba u Muzeju Luksemburg, postavljena jednostavno i vrlo čitko, ostaje otvorena do 22. februara naredne godine, a potom se seli u firentinsku Palatu Stroci.

Aleksandar Manić


vesti po rubrikama

^kultura

17:17h

Izložba Sandra Botičelija u pariskom Muzeju Luksemburg

17:23h

Revija premijernih filmova u Centru "Sava"

17:30h

U čast Aleksandra Tišme

17:39h

Ranjen bivši gitarista grupe "Kis"

17:48h

Večeras na Bemusu

17:56h

Umro pisac Manuel Vaskes Montalban

 


     


FastCounter by LinkExchange