[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Profesor doktor Gojko Savić, rektor Prištinskog univerziteta

Svakodnevna bitka za
očuvanje Univerziteta

Posle junskog i septembarskog roka, ostalo još 500 slobodnih mesta, koja će biti na raspolaganju u dodatnom oktobarskom terminu. Univerzitet kupuje privatne kuće i stanove za potrebe mlađeg kadra

Od trenutka kada su profesori i studenti u avgustu 1999. godine napustili Prištinu , traje bitka za očuvanje Univerziteta. Ona je naročito bila izražena pre dve godine kada su praktično sa tašnom i pečatom došli u severni deo Kosovske Mitrovice i po drugi put započeli borbu za očuvanje Univerziteta, jer do tada su bili razmešteni po užoj Srbiji.

Rad ove visokoškolske institucije organizovan je po principu kampusa, nastava se odvija u više sredina severnog Kosova i Metohije. O uslovima rada na Univerzitetu razgovaramo sa rektorom dr Gojkom Savićem.

- Junski upis je obavljen u istom terminu kao i u užem delu Srbije i pod istim zakonskim uslovima. U tom roku popunjena su 1.092 mesta, od slobodnih 2.000. Septembarski rok iskoristila su 288 studenta da dobiju indeks, tako da je ostalo slobodno još oko 500 mesta. Međutim, mi smo predvideli još jedan dodatni, oktobarski upisni rok, gde ćemo pružiti šansu studentima da se upišu na neki od fakulteta na kojem ima slobodnih mesta.

Ima onih koji kažu da se jedan broj studenata upisuje na Prištinski univerzitet jer su kriterijumi lakši , a onda se prebacuju na neki od univerziteta u Srbiji. Da li je to zaista tako?
- Prema odredbama Zakona o univerzitetu, studenti ne mogu da se prebacuju na drugi univerzitet dok ne steknu uslov za upis u sledeću godinu. To važi za sve fakultete u Srbiji, pa i za ovaj. Što se osipanja te vrste tiče kod nas je to u vrlo malom procentu. Mesta na svim atraktivnim fakultetima, kao što su medicinski, pojedini jezici, umetnički , psihologija, pedagogija, prava, već u prvom upisnom roku su ispunjena. Problem je ostao kod Ekonomskog fakulteta, jer je on lociran u Zubinom Potoku, koje je na neki način slepo crevo, pa je neizvesno da li će tu i ostati.

Plate

- Plate sa takozvanim kosovskim dodatkom ostaju samo za one koji zaista rade, koji su uključeni u sam proces nastave. Univerzitet ne radi punim kapacitetom, prateće osoblje radi naizmenično, tako da njih ne možemo da tretiramo kao stalno angažovane. Što se tiče linearne podele još uvek ne znamo da li će se odnositi i na Univerzitet. Kako će tu raspodelu rešiti Koordinacioni centar još uvek ne znamo. Mi smo tim dodacima želeli da stimulišemo ljude da dolaze , da im olakšamo taj dolazak makar finansijski, jer u pitanju su česta putovanja, pošto profesori žive razasuti po Srbiji i Crnoj Gori - objašnjava Savić.

Često se u javnosti pominje da međunarodna zajednica ne želi da finansira nekakvo paralelno obrazovanje na Kosovu i Metohiji i da postavlja uslov da se Univerzitet privatizuje da bi ga ona podržala. Da li je to tačno?

- Takve priče su apsolutno netačne. Mi smo pravni naslednici Univerziteta u Prištini i samo nastavljamo rad u severnom delu Kosova i Metohije, što je i međunarodna zajednica prihvatila kao nespornu činjenicu. Ono što je za nas važno jeste da u Skupštini Kosova nije prošao zakon po kome bi prestala da postoji nastava na srpskom jeziku, za šta su se inače Albanci zdušno zalagali. Univerzitet je dobio akreditive za rad od međunarodne zajednice, a što se finansiranja tiče mi i nismo na tome insistirali. Zna se da kad oni nekome nešto daju, uvek za uzvrat nešto traže, pa mi i nećemo u tom pogledu da rizikujemo.

Koliko je Prištinski univerzitet ravnopravan sa ostalima u Srbiji?
- Kao deo srpskog obrazovnog sistema, sarađujemo sa Evropskim asocijacijama univerziteta, što znači da nas oni prihvataju. U prilog toj činjenici, govori i nedavna poseta francuskim univerzitetima, gde sam boravio ravnopravno sa ostalim rektorima iz Srbije, predstavljajući Prištinski univerzitet.

Svesni smo da je Kosovo i Metohija pod patronatom međunarodne zajednice i naš cilj je da odnos sa njima bude na nivou korektnosti. U početku je bilo velikih pritisaka od strane Albanaca koji su sve činili da onemoguće rad našeg univerziteta. Međutim, kao da su od toga odustali pa sada ne iniciraju nikakve razgovore, a mi možemo da radimo nezavisno od kosovskog Ministarstva prosvete. Naš rad je usmeren na usklađivanje dokumenata i potpuno smo orijentisani ka Republici Srbiji.

Šta je za ove dve godine na planu boljeg standarda i profesora i studenata učinjeno?
- Kada smo došli u severni deo Kosovske Mitrovice nismo imali ništa. Sada već raspolažemo desetinama hiljada kvadratnih metara prostora. U ovom trenutku ima oko hiljadu ležajeva za potrebe kolektivnog smeštaja, uglavnom u Kosovskoj Mitrovici i delom u Zubinom Potoku. U Leposaviću je u toku izgradnja oko 1.600 metara kvadratnih prostora i oko 200 novih mesta za studente, a u sklopu ove zgrade biće deo za smeštaj profesora.

Univerzitetsko naselje u Prištini

- Retki su stanovnici univerzitetskog naselja u Prištini koji su ostali, većina profesora je prodala stanove u ovom naselju. Mi smo, u saradnji sa Koordinacionim centrom pokušali da sprečimo tu prodaju, smeštajući novinare, poslanike, ali ni to nije pomoglo. Ljudski je i to razumeti, jer je Priština kao grad nedostupna za Srbe i drugo nealbansko stanovništvo. Priština je izgubljeni grad. Albanci su zaposeli sve na Univerzitetu - i prostorije i fakultete i laboratorije i Kliničko-bolnički centar. Više puta smo pominjali u razgovorima da se izvrši deoba imovine Univerziteta, da nam se da deo koji nam pripada. Međutim, kada bi se to i obistinilo, najveći uslov za naš povratak je obezbeđenje slobode kretanja - ističe Savić.

U severnom delu Kosovske Mitrovice imamo na raspolaganju dva studentska doma, a obavljamo pripreme za aneks još jednog doma sa 250 mesta. Sredstva za izgradnju ovih objekata dobijali smo od Ministarstva za obrazovanje i sport, a kasnije je celokupno finansiranje preuzeo Koordinacioni centar. Dodao bih da, iako je dosta toga urađeno na radnom i životnom standardu na Univerzitetu, još ima dosta studenata koji smeštaj moraju da traže u privatnom aranžmanu. Stranci koji žive u severnom delu Kosovske Mitrovice čine da su stanarine izuzetno visoke i iznose i do 300 evra.

Da li je tačno da se za potrebe Univerziteta otkupljuju privatne kuće i stanovi u severnom delu Kosovske Mitrovice?
- Da bismo stvorili kakve-takve uslove za one nastavnike koji žele da žive i rade na prostoru Kosova i Metohije, odlučili smo da otkupimo stanove i kuće onih Albanaca koji su napustili taj prostor. U početku smo tu kupovinu obavljali preko Univerziteta kao međunarodno priznate institucije, a sada je ovaj posao preuzeo Kosovski okrug.

Profesori a naročito asistenti dobijaju na korišćenje ove stanove ako dođu tu da žive sa porodicama. Oni nemaju pravo da otkupe ove stanove. Pri dodeli izuzetno vodimo računa da ih dobije mlađi kadar, oni koji nikada od Univerziteta nisu dobili stanove. Profesori koji su u Prištini imali stan, bez obzira da li su ga prodali ili im je uzurpiran nemaju pravo na ove stanove. Interesovanje mlađih ljudi za ovakav vid obezbeđivanja krova nad glavom je veliko. Zato je Koordinacioni centar preko Univerziteta, u dogovoru sa SO Zvečan potpisao ugovor o izgradnji 72 stana, od kojih će pola biti za potrebe Univerziteta, a pola za građane. Očekujemo da će ova zgrada biti gotova do nove godine.

Koliko vam pomaže međunarodna zajednica?
- Od međunarodne zajednice nije stigla nikakva pomoć. Jedino što smo dobili to su kontejneri , kada su nas izbacili iz adaptiranih prostorija sa obrazloženjem da se u blizini nalazi zatvor - kaže Gojko Savić.

Guljšen Reufi - Prlinčević


vesti po rubrikama

^intervju

16:23h

Profesor doktor Gojko Savić: Svakodnevna bitka za očuvanje Univerziteta

16:57h

Jelena Vilus: Novo znanje za novo doba

 


     


FastCounter by LinkExchange