[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


85 godina od Prvog svetskog rata (2)

Zasedanje Deželne vlade

"Pučke novine" pišu da spas može doći jedino od Srbije

Kada sam ugledao g. Nešića da se oko 11,30 časova vraća nasmejan i raspoložen, odmah sam bio načisto da je sve povoljno i u redu svršio.

G. Nešić mi je u detalje sve ispričao kako je bilo.
Talijanski komandant se dugo opirao da usvoji uslove koje mu je g. Nešić u ličnom razgovoru postavljao u pogledu držanja talijanskih trupa, pre svega prema Srbima kao saveznicima, a potom i prema Slovencima čiju su teritoriju bili zaposeli. No, najzad , pošto je i sam uvideo besciljnost svoga daljeg opiranja, pristao je na sve g. Nešićeve zahteve.

Pre svega, vratio je slobodnu grada Legateca, da svoja nacionalna osećanja mogu manifestovati svojim srpskim trobojnicama, a ne talijanskim zastavama koje su se po naređenju bile zalepršale na mnogim domovima i koje je g. Nešić bio zapazio u svom prolazu.

Dogovor u kafani

Zatim je dao naređenje i uverenje da će svojim trupama suspendovati pravo rekvizicije na slovenačkoj teritoriji, uopšte, a posle na izričito traženje g. Nešićevo regulisao je svoj odnos prema sopstveniku kafane u Legaticu u kojoj je bio smestio svoj štab.

Na živo protestovanje g. Nešićevo dao je reč da se ratni plen, zaostao iza povlačenja Soške Armije, neće više evakuisati u pozadinu i što je najzad, najglavnije, pod pretnjom u ultimatumu i pošto ga je g. Nešić uverio da srpske trupe uistinu neće prezati, ako treba, ni od prolivanja savezničke krvi, talijanski komandant, čudeći se stalno kako je srpska vojska mogla uopšte tako brzo stići u Ljubljanu, pristao s teškim srcem da opovrgne zapovest koju je bio izdao svojim trupama o pomicanju unapred i o njihovom eventualnom ulasku u Ljubljanu.

To je bilo ugovoreno tako što su trupe imale ostati na liniji barikada odmah iza Vrhnike (na Logatecu a što će g. general za ovo vlastito naređenje potražiti naknadno odobrenje od glavnog talijanskog generalštaba koji se tada nalazio u Trstu. G. Nešić je, štaviše, insistirao na tome da je g. general, namerno ili ne, rđavo povukao demarkacionu liniju i da ova, spajajući Snežnik sa Triglavom, treba da ide više na jug i više na zapad, pa mu je tu liniju, kao stručnjak inženjer, a uz to i hidrotehničar, umeo i na samoj karti da povuče, pa ipak, pitanje ovog jačeg povlačenja talijanskih trupa ostavljeno je da bude odlučeno u Trstu i za ovaj mah zadovoljio se g. Nešić da se talijanske trupe zaustave onde gde su se našle i da samo dalje ne nastupaju.

Međutim, kako je poznato, Talijani još uvek i ko zna, poznavajući sudbinu Rijeke, kako bi danas situacija izgledala da srpske trupe nisu onako energično sprečile Talijanima upad u Ljubljanu.

Moram priznati da sam, posle ovakvog izveštaja g. Nešićevog, tada odahnuo dušom. Jedan ogroman teret pao je sa mojih pleća. Celim mojim telom, kao ono električna struja, prođe osećaj najveće radosti.

Kao anđeo spasitelj

U taj mah g. Nešić mi je, iako je inače vrlo prijatan čovek, tada izgledao kao neko više biće, duh ili tako nešto, koga ja u jedan mah ne smedoh zagrliti i poljubiti, samo zato što mi je u tom trenutku izgledao kao anđeo spasitelj, koga se dotaći ne smem. Hvala milostivom Bogu promucah, a zatim sa g. Nešićem pojurim ka Deželnoj Vladi.

Ulazeći u zasedanje, primetih da su tu svi g.g. članovi Vlade koji, čim me ugledaše, upreše u mene ispitujuće poglede, a predsednik Vlade g. Pogačnik dolazeći mi u susret beše mi pružio obe ruke, jer je već na mome radosnom i nasmejanom licu primetio da je sve u redu. G.G. članovima predstavim g. Nešića, a zatim zauzmem ponuđeno mi mesto pored g. predsednika.

Pošto sam gospodi saopštio moje note i ceo postupak do odlaska g. Nešića, g. Nešić je tačno i detaljno prikazao situaciju do njegovog povratka, G. g. članovi, očigledno zadovoljni postignutim rezultatom, čestitali su nam i zahvalili, a preko nas i Srbiji. Ne sećam se da li je tada bilo grljenja i ljubljenja, ali je osećaj radosti bio na svojoj kulminaciji.

Šta su sve onda, a povodom ovog događaja, govorili Hrvati i Slovenci ja ću sada da navedem bar jedan deo. "Pučke Novine" od 10. novembra 1918. g. koje su tada izlazile u Zagrebu, ovako su pisale: "Još prije nego li smo se i mogli nadati, stigla je nama Hrvatima i Slovencima od braće Srba protiv Talijana. Mi smo pisali u prošlom broju "Pučkih Novina" kako će naša narodna područja moći da spase jedino Srbija od Talijana, ako pomogne nama Hrvatim ai Slovencima svojim zauzimanjem kod saveznika.

I gle, prošlo je tek tri dana kako je izašao prošli broj "Pučkih Novina", a Srbi su već učinili za spas našega jedinstvenog Jugoslovenskog Naroda više no što smo mogli očekivati. Srbi su preduzeli odlučan korak protiv Talijana da bi se iz njega mogao roditi rat između Srbije i Italije, a za spas i sreću nas Hrvata i Slovenaca u prvom redu. Evo, to je najbolji dokaz šta znači naše narodno jedinstvo. Brat Srbin toliko voli brata Hrvata i Slovenca da hoće da mu pomogne, pa makar on kod toga morao opet ponovo ratovati i krv prolivati za oslobođenje braće svoje.

("Pučke Novine" dalje citiraju tekst moje note koju sam napred već naveo).

Piše: Mihailo Simić
Sutra: Izginuće za opštu stvar


vesti po rubrikama

^feljton

15:11h

RasrbljIvanje Crnogoraca (7)

15:23h

85 godina od Prvog svetskog rata (2)

 


     


FastCounter by LinkExchange