[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Smrt dugogodišnjeg lidera SDA i bivšeg predsednika predsedništva BiH

Preminuo Alija Izetbegović

SARAJEVO (Beta) - Počasni predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) i ratni predsednik predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović preminuo je juče u bolnici Koševo u Sarajevu.

Izetbegović je u bolnicu smešten zbog kontuzije glave i povrede četiri rebra nakon pada u porodičnoj kući, 10 septembra. Tokom boravka u bolnici njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo zbog bolesti srca i pojave krvi u levom plućnom krilu, kao i zbog srčane insuficijencije, pa je sa klinike za ortopediju prebačen na kardiološku kliniku.

Alija Izetbegović rođen je 8. avgusta 1925. u Bosanskom Šamcu. Od 1928. živi u Sarajevu, gde se školovao i diplomirao na Pravnom fakultetu 1962. godine.

Od rane mladosti se potpuno posvetio islamu. Dva puta je osuđivan kao "islamski fundamentalista". Prvi put je 1946. osuđen na tri godine zatvora, kao pripadnik organizacije "Mladi muslimani". Drugi put je uhapšen 1983, nakon objavljivanja knjige "Islamska deklaracija". U poznatom "Sarajevskom procesu" kada se sudilo grupi od 13 muslimanskih intelektualaca, osuđen je na 14 godina zatvora. U zatvoru u Foči je ostao oko šest godina, a oslobođen je 1988. kada su iz zatvora puštani na slobodu politički zatvorenici osuđeni za verbalni delikt.

Autor je još dve publikacije: "Islam između istoka i zapada" i "Problemi islamskog preporoda".

Optužbe iz RS

Vlasti Republike Srpske su 8. novembra 2001. prosledile Haškom tribunalu proširenu optužnicu koja Izetbegovića po komandnoj odgovornosti tereti za ratne zločine protiv Srba tokom rata u BiH. Tribunal se nije izjasnio o toj optužnici.

Osnivač je i predsednik Stranke demokratske akcije (SDA), od 1990. godine. Stranka se ubrzo po osnivanju pretvorila u masovni pokret i najbrojniju političku partiju u BiH, a nastupala je kao zaštitnik svih Muslimana u Jugoslaviji.

Pre nego što je došlo do raspada bivše Jugoslavije, Izetbegović se zalagao za kompromisno rešenje: konfederaciju koja će zadovoljiti Sloveniju i Hrvatsku ali i ciljeve Srbije, ili za demokratsku federaciju koja neće po svom imenu apriori odbijati Sloveniju i Hrvatsku.

Lidersku poziciju SDA napustio je nakon više od jedne decenije. Iz zdravstvenih razloga, 2001. se nije kandidovao za predsednika, pa je na kongresu SDA 14. oktobra te godine izabran za počasnog predsednika i predsednika političkog saveta stranke. Na mestu predsednika SDA nasledio ga je dotadašnji potpredsednik stranke Sulejman Tihić.

Na prvim višepartijskim izborima u BiH (novembra 1990) izabran je za člana Predsedništva SR BiH, a 19. decembra 1990. za predsednika Predsedništva SR BiH. Za člana Predsedništva BiH biran je još dva puta: na prvim posleratnim izborima 1996. kada je izabran i za predsednika Predsedništva BiH na period od dve godine i na drugim opštim izborima u BiH septembra 1998. Dužnost predsedavajućeg Predsedništva BiH preuzeo je 14. februara 2000, zamenivši u redovnoj osmomesečnoj rotaciji hrvatskog člana Predsedništva, a po isteku mandata, oktobra 2000. podneo je ostavku na funkciju člana Predsedništva BiH.

Supotpisnik je Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH, 21. novembra 1955. u američkom gradu Dejtonu, zajedno s tadašnjim predsednicima Srbije i Hrvatske, Slobodanom Miloševićem i Franjom Tuđmanom.

Bio je oženjen i imao troje dece, dve kćerke i sina.


vesti po rubrikama

^balkan

17:11h

Preminuo Alija Izetbegović

17:17h

Izjašnjavanje Rumuna o novom ustavu pred krahom

17:23h

Hrvatska akcija za ulazak u Ginisovu knjigu rekorda

 


     


FastCounter by LinkExchange