GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PODSEĆANJE

Pregaoci primorskih Srba

Uvek su uspešno radili u teškim uslovima

Nacionalni rad Primorskih Srba odvijao se preko prosvetnih i privrednih društava. Godine 1897. osnovano je "Srpsko bratstvo" u Splitu. Za predsednika je izabran dr Ignjat Bakotić. Srpsko bratstvo se trudilo da celokupni javni život Srba na primorju koncentriše u jedinstvenoj organizaciji i na političkoj osnovi. Austrijske vlasti su "Srpsko bratstvo" zabranile 1899. g. Na skupštini u Kninu 20/21. oktobra 1901. g. osnovano je novo prosvetno-privredno društvo "Srpska zora".

Pravila udruženja usvojila je skupština održana u Dubrovniku 9. maja 1902. g. Predsednik društva bio je Mateja Šarić, apotekar iz Dubrovnika. Osnivanju "Srpske zore" najvišeje doprineo Antun Fabris, urednik "Dubrovnika". Rad Srpske zore bio je usmeren na podizanje privrede i prosvete primorskih Srba osnivanjem prosvetnih ustanova (škola i biblioteka), stipendiranjem učenika, izdavanjem poučnih knjiga i listova,osnivanjem zemljoradničkih zadruga i štedionica. U osnivanju štedionica 1902....) pomoć je pružila Srpska banka iz Zagreba. Prva "Srpska zemljoradnička zadruga" na Primorju osnovan aje 1902. g. u Boki Kotorskoj u selu Kamenarima.

Centar u Dubrovniku

Na inicijativu Srpske zore osnovan je 1905.g. "Savez srpskih privrednih zadruga na Primorju" sa sedištem u Dubrovniku. Najveće zasluge za osnovanje zadruga stekli su dr Rudolf Sardelić, Matej Šarić i Luko Markiz Bona. Da bi se omogućilo finansiranje zadruga u Dubrovniku je osnovana 1909. g. "Centralna kasa srpskih privrednih zadruga na primorju".

Srpska centralna banka za Primorje osnovana je 1913. g. u Dubrovniku sa osnovnim kapitalom od pola miliona kruna. Osnivači bili su Savez srpskih privrednih zadruga na Primorju, srpske kreditne zadruge i štedionice u Zadru, Dubrovniku, Kotoru, Budvi, Herceg-Novom, Risnu, Kninu, Kistanjama, Skradinu i "Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu" iz Sarajeva. Banka je preuzela aktivu i pasivu Centralne kase koja je prestala sa radom.

Do pojave Srpske zore obrazovanje srpske inteligencije odvijalo se u Srpskoj zakladnoj moreplovskoj školi u Srbinama kod Herceg Novog, Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji u Zadru i Djevojačkom institutu na Cetinju. Najveći deo prihoda Srpske zore išao je na stipendiranje učenika u učenica u Muškoj učiteljskoj školi u Zadru i Ženskoj učiteljskoj školi u Dubrovniku.

Mnogo dobrovoljaca

Mnogi od tih pitomaca otišli su kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Seoska deca su preko "Privrednika" iz Zagreba slata na izučavanje zanata. Od 1905. g. izlazio je kalendar "Srpska zora" a od 1907. g. list "Srpska zora". U prosvetnom radu Srpska zora je sarađivala sa Maticom srpskom u Dubrovniku i Dobrotvornim zadrugama Srpkinja u Dubrovniku, Kninu, Zadru... Kod svake zemljoradničke zadruge osnivane su Zadružne knjižice, a u gradovima Narodne knjižnice. Biblioteke su redovno dobijale listove "Privrednik" i "Srpska zora". Srpska zora je besplatno delila bukvare sa čitankama za kurseve opismenjavanja.

Na Primorju su kao prva gimnastička i trezvenjačka društva osnovani 1907. g. "Dušan Silni" u Dubrovniku i "Srpski Soko" u Risnu. Srpska sokolska župa na Primorju osnovana je 1911. g. U Župu su ušla društva iz Knina, Dubrovnika, Kotora, Risna, Herceg Novog, Đenovića, Bijele, Budve i Paštrovića. Za starostu Župe izabran je Mirko Komnenović, član Srpske zore i Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju.

U teškim prilikama i sa vrlo skromnim sredstvima nacionalni pregaoci su takozvanim "sitnim radom" uspeli da pokrenu, okupe i povedu predstavnike svih društvenih slojeva u borbu za ujedinjenje i oslobođenje.

Saša Nedeljković, Beograd,
Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza, Beograd


PROCENA

Moralna cena "boljeg života"

Kakva su sve poniženja Srbiji nametnuta u ovom trogodišnjem periodu

Ovih dana, u svođenju trogodišnjeg bilansa petooktobarskog prevrata, začudo, skoro niko se (od mnogih u medijima anketiranih) i ne osvrnu, ili čak i ne pomenu, moralnu cenu koju su Srbija i srpski narod u tom periodu platili.

Šta je bolji život

Naime, gotovo svi anketirani (bilo kao "reprezentativni" ili "slučajni" uzroci) odgovarali su na pitanja o tome da li se bolje živi ili ne, i da li su, i u čemu, ostvarena ili odgovarali su na pitanja o tome da li se bolje živi ili ne, i da li su, i u čemu, ostvarena ili neostvarena očekivanja "reformskih" promena i sl. Što je na takva pitanja "sirotinja raja" prosuđivala skoro isključivo prema svome "blagoutrobiju" - da se i razumeti; ali, što su se i mnogi političari, ekonomisti i "analitičari" ograničavali samo na te okvire - više govori o stanju moralne osetljivosti, ili otupelosti, srpske političke i druge elite.

Jer, kad ih sluša, čove bi pomislio da se, na primer, na međunarodnom planu ništa strašno (da ne kažem pogubno) po Srbiju i srpski narod nije desilo (već, štaviše, da nam je i "rejting" porastao!). Ili, na unutrašnjem planu, da su nam državne institucije i njihovi nosioci na dobrom (po kritičarima, lošem) kursu, i sl. A, o "izmenjivosti vlasti" se raspravlja kao da u pitanju nije osnovno demokratsko načelo, već neki parnički postupak u kome se političke stranke pogađaju šta će koja od "šake vlasti" zadržati ili ućariti!

Pri svemu tome, niko, ili skoro niko, da kaže kakvu su sve moralnu cenu, odnosno kakva su sve poniženja Srbiji i srpskom narodu nametnuta u ovom trogodišnjem periodu. A, poznato je, da se moralna cena čak ni ničim materijalnim ne može izraziti niti porediti.

Tako, skoro niko se čestito i ne osvrnu na ponižavajući polažaj u međunarodnim odnosima i na nenadoknadive štete koje su nanete spoljnopolitičkim interesima Srbije i položaju srpskog naroda. Kao da odricanje od državnog kontinuiteta (čime je Srbija - SZG! - postala pedeseta u Evropi i dvestota ili neka država u svetu!) nije toliko važno! Ili, da je za "bezbednost u regionu" dovoljno samo da mi brzopleto i bezuslovno (dakle, bez ikakvih protivuslova a suštinski na vlastitu i dugoročnu štetu) priznamo i one bivše jugo-republike koje su se godinama krajnje neprijateljski odnosile prema Srbiji i srpskom narodu. A, šta reći o za nas "neprioritetnom" Kosmetu? Ili, o bespogovornom ispunjavanju svih zahteva Haškog tribunala, na kome Srbija svoje građane i važne nacionalne (ali istorijske i kulturne) interese olako ostavlja bez prave državne zaštite?

Jer, za svakog dobromislećeg jasno je čemu vodi očigledna nespremnost da se valjano brane opravdani interesi građana Srbije i zaštite međunarodna i istorijska prava Srbije i srpskog naroda, koja se, štaviše, na bezočan način i moralno obezsnažuju. Treba li ovakvom (u pravom smislu ropskom) položaju dodati i obećanih 1000 vojnika za "mirovne" misije u Avganistanu, Iraku i drugde, i to pre svega za račun onih koji su ne tako davno bombardovali Srbiju. Srpski zvaničnici, koji su to obećali i koji rade na tome, preuzimaju i moralnu odgovornost za gubitak svakog srpskog vojnika u tim misijama. Nije opravdanje da će to biti samo plaćeni vojnici (kao da i oni nisu Srbi i naša deca!).

I još nešto. Zbog takvog našeg poslušničkog odnosa i nesposobnosti, ne cene nas više ni sami međunarodni moćnici (a o navodno boljem rejtingu nema ni govora!). Da je to tako, poručio nam je, prilikom oproštaja, i doskorašnji britanski ambasador (inače sveusrdno i toplo primljen od ovdašnje javnosti), koji nam ne trepnuvši odbrusi: "Vi ovde imate dva problema. Prvi je da imate loš imidž, a drugi je neshvatanje da postoji prvi". (Prema novinskom citatu koji je dao g. Čedomir Štrbac u svom izvanrednom članku "O Hagu i Nirnbergu", objavljenom ovih dana u nastavcima u "Politici").

Za preporod

Očigledno, izlaz iz ove duboke krize teško da mogu da obezbede postojeće (uglavnom korumpirane) političke stranke, kao ni istrošene (a, možda i zastrašene) vodeće srpske naučne i kulturne institucije. Sve izvesnije je, da put ka preporodu Srbije može obezbediti samo širi pokret koji bude uspeo da, saobrazno tako zahtevnim ciljevima, valjano osmisli svoj program i predano i dosledno radi na njegovom ostvarivanju. Takav pokret treba da predvode sposobni i umni ljudi, kojima je iznad svega stalo do Srbije i njenog razvoja i koji će se oslanjati na njene najbolje kadrove, uzorne vrednosti političkog i duhovnog nasleđa i poletnu snagu mladih naraštaja.

Blažo Krstajić, Beograd


PROCENA

Možda đavo i nije tako crn

Srpska delegacija u pregovorima sa Albancima negativno je ocenila činjenicu da su iz kosovske delegacije izostavljeni srpski i turski predstavnici. Tačno, ukoliko se pođe od činjenice da na razgovoru u Beču neće moći neposredno da se čuje glas Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

Ali, ako se pođe od činjenice da se razgovori vode između srpske vlasti i predstavnika albanskog naroda na Kosovu i Metohiji, onda je ocena drugačija. Onda je ovakav sastav kosovske delegacije još jedan dokaz (i to vrlo vidljiv i značajan) da albanska delegacija ne nastupa kao delegacija neke teritorijalne multietničke jedinice, već isključivo kao predstavnik albanske nacionalne manjine u Srbiji.

A sve ono što bi rekao predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, reći će i srpska delegacija. Jer ona sve zna.

Mihailo Simić, Beograd