[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Divna zemlja

Izložba slika, grafika, statua i reljefa Pola Gogena u Parizu

U potrazi za mitskim Edenom

Živeći i radeći na Tahitiju, ostavio je delo kojim je uticao na rađanje fovizma i nagovestio ekspresionizam i kubizam

 

Specijalno za "Glas"

PARIZ - Napustivši mornarski život, a potom i činovnički posao, Pol Gogen (1848-1903), posvetio se svojoj jedinoj strasti - slikarstvu. Međutim, novčani neuspeh i porodični problemi naterali su ga da napusti Francusku, te se 1891. godine zaputio na Tahiti gde je i ostao do kraja života. Dodir sa tahićanskom kulturom odveo je Gogena u potragu sa mitskim Edenom, ali i za novim načinima izražavanja. "Tahiti - tropski atelje", izložba pariskog muzeja Gran Pale prikupila je 140 slika, crteža, grafika, statua i reljefa iz Gogenovog prekomorskog ciklusa.

"Polazeći od divljaštva, ja se pokvarenoj civilizaciji suprotstavljam nečim prirodnim - pisao je Gogen, inače samouki slikar, svom prijatelju Teu van Gogu. "Prirodno", tek u drugom planu, predstavljala je tahićanska civilizacija. Pre svega bile su to žene, lepe Tahićanke mladih i jedrih tela. "Gogenovo udaljavanje od zvanične kulture i prihvatanje primitivizma prolazi kroz žene - kaže Kler Freš-Tori, komesar izložbe.

Prebacivanje religijskih tema u maorsku civilizaciju i unošenje sakralnih motiva u svetovne kompozicije, sačinjavali su okosnicu njegove duhovne vizije. U središtu svega nalazi se žena, istovremeno božanska i erotska. "Zdravo Marija" (1891) prikazuje Bogorodicu i Hrista kao Tahićane, a "Divna zemlja" (1893) prikazuje maorsku Evu. Kada je 1894. godine izložio svoje slike u Parizu, publika je ostala potpuno hladna, smatrajući njegovo stvaralaštvo odviše intelektualnim.

Vrativši se na Tahiti, Gogen, bolestan i razočaran, nastavlja da slika. Ritam njegovih kompozicija je usporen, a paleta je postala prigušena. Likovi okruženi tišinom, zrače tajnovitošću i bolom za neostvarenim. Monumentalna kompozicija "Odakle dolazimo? Ko smo? Gde idemo?" (1897/98) i "Branje voća" (1899), verovatno su najuspelija dela njegovog poslednjeg stvaralačkog perioda.

Istovremeno, Gogen radi vrlo zanimljivu skulpturu u drvetu i keramici, upotrebljavajući svoje poznavanje primitivnih civilizacija. Slabo slikarevo zdravlje pogoršava se krajem 1901. godine, te on sve manje radi. Izložba se završava jednim od njegovih poslednjih ulja "Varvarskim pričama" (1902) i reljefom "Kuća uživanja" koji je trebao da ukrašava ulaz u njegov atelje.

Ženska tela isprepletana su sa biljkama i životinjama, a iznad njih stoji natpis - "budite zaljubljeni i bićete srećni". Gogen je umro sredinom 1903. godine, ostavivši za sobom delo kojim je uticao na rađanje fovizma i kojim je nagovestio ekspresionizam i kubizam. Izložba ostaje otvorena do 19. januara naredne godine, a potom će biti prebačena u bostonski Muzej lepih umetnosti.

Aleksandar Manić


vesti po rubrikama

^kultura

16:11h

Izložba slika, grafika, statua i reljefa Pola Gogena u Parizu

16:20h

Večeras na Bemusu

16:29h

Ema Tompson u novom filmu o Hari Poteru

16:37h

Premijera u Torontu: "Beogradska trilogija"

16:45h

"Rolingstonsi" ne dolaze u Hongkong

 


     


FastCounter by LinkExchange