[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Doktor Dragan Pantić, profesor nacionalne istorije države i prava

Igre moći

Značajno bi bilo kada bi vladajuće elite, bile svesne geosloženosti svoje pozicije, i kada se ne bi jednostrano odlučivale za pojedine aktere u međunarodnim igrama moći

Knjiga, Protivurečnosti globalizaciji, Džozefa Stignica, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, bivŠeg glavnog Klintonovog savetnika za ekonomiju i zamenika direktora Svetske banke, nedavno je predstavljena našoj javnosti. Ugodnu dužnost, kako sam kaže, da bude jedan od učesnika promotivnog skupa, pripala je uparavo dr Draganu Pantiću, profesoru nacionalne istorije države i prava na Paravnom fakulteteu u Kosovskoj Mitrovici, i profesoru opšte pravne istorije na Pravnom fakulteteu srpskog Sarajeva. Sadržaj knjige, kao i njen autor, povod su za razgovor sa dr Pantićem.

Šta nam možete reći Džozefu Stignicu i njegovoj knjizi?
- Reč je o izuzetno obaveštenom čoveku koji spaja vrhunsko teoretsko poznavanje svetske ekonomije i globalizacije, i koji o tim stvarima govori iz prve ruke.

Zašto je za nas interesnatna?
- Kao čovek iznutra iz prve ruke govori o tome kao slepo poslusništvo centrima, pre svega ekonomske moći, kao što je recimo Međunarodni monetarni fond (MMF), ne donosi uvek dobre rezultate. Rusija je slepo sledila u vreme Jeljcina preporuke MMF kao i Indonezija i Argentina i doživele su ekonomsku i socijalnu katastrofu. Zemlje koje su vodile autonomnu politiku, i koje su uspele da nađu svoj kurs u svetskim previranjima, kao što je Kina, Indija, Južna Koraja … uspele su da amortizuju elemente krize mnogo brže i da izađu na put obnovljenog ekonomskog razvoja. Znači, poruka je jasna: ako zamenite jednu rigidnu ideologiju drugom, bez obzira u koje se principe zaklinjete, to ne donosi dobro.

Da li su MMF, koji pominjete, Međunarodna krizna grupa, Svetska banka, Grupa sedam, i još neke institucije stvarni centri moći, odnosno, kreataori globalizma ?
- Treba razlikovati globalizaciju od globalizma. Globalizacija je proces a globalizam je ideologija. S druge strane, stvari su vrlo proste. Postoji jedinstven ekonomski prostor na kome prilike zavise od glavnih aktera bez obzra na prokalmovanu slobodu tržišta. Naravno, one bitne odluke o visini kamata, o vlautnim kursevima uvek se donose, ne samo u ove tri međunarodne organizacije MMF, SB i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, već tu ključnu ulogu ima Federalna uparava Sjedinjenih Američkih Država. Takozvani trezor, i odluke i stavovi vrlo moćnih ljudi koji sede u njemu, utiču na sve ekonomije sveta. Zato se sa sigurnošću može reći da su te organizacije glavni akteri savremene globalizacije.

Da li SAD jedina zemlja koja drži konce globalizacije u svojim rukama?
- Dominacija Atlantika je osporena već početkom 20. veka pojavom Japana kao moderne sile. SAD su sprečile taj scenario, jer su osetile opasnost stvaranja azijskog bloka; Japan- Kina. Tako se 20.-og veka pojavljuje Pacifik kao konkurent evro-atlanskom kompleksu. Pri tom, moć SAD je u određenom smislu opala. Nekada su SAD prestavljale pola svetske ekonomije, a danas jedva četvtinu. Danas su im konkurenti, ujedno i saveznici.

Mediji i globalizacija

Kakava je uloga medija u procesu globalizma?
- U određenim medijima postoje jaki ideološki sadražaju globalizma gde se plasira određeni način života dosta agresivno nameće i kalemi na naše prilike. To dovodi do sukoba kultura koji nije produktivan. Ipak, tu i tamo se pojavljuju ozbiljnije analize, naročito posle Iraka, koje se ranije nisu mogli pročitati.
Postoje globalisti i antiglobalisti i to je ideološki sukob i društvo ne treba da postane taoc tog sukoba. Oni koji rukovode društvom političari, i oni kojiim pomažu u tome, mediji bi trebalo da objektivno informišu javnost, na osnovu činjenica a ne na osnovu ideoloških stavova.

Gde je Evropa u raspodeli snaga i stvara li Amerika takozvanu novu Evropu u kojoj će imati apsolutnu dominaciju?
- Zapadna Evropa, sebe vidi kao civilizacijski i kulturno superiornom u odnosu na Ameriku. Ali, glavni problem Evrope je što je ona posle svih stravičnih ratova, izgubila volju za vojnim avanturama. Ona bi htela da igre igre moći ali bez rizika. S druge strane igra je složena. Bez obzira na namere političara i bez obzira na trenutne odnose moći, Amerikanci ne mogu preskočiti hiljada godine istorije.

To najbolje opisuje Stiglic u svojoj knjizi ukazujući na pogubnost primene tržišnog fundamentalizma u zemljama koje praktično, 70 odnosno 50 godina nisu imale nikakva iskustva sa tržištem. Međutim, ako je reč o Američkom pokušaju da stvori takozvanu novu Evropu i da je suprostavi, s jedne strane staroj, a s druge strane Rusiji, tu nema mnogo izgleda na uspeh. Tu se u stvari igra na antiruske i nemačke sentimente, recimo kod Poljaka i Rumuna.

Kakva je pozicija naše zemlje u ovom svetskom procesu?
- Mi smo imali nesretnu sudbinu pa smo skoro jednu deceniju bili žrtveni jarac tog sisitema odnosa. Ratovi koji su nam se desili su u određenoj meri nametnula strukturu odnosa. To se dvehiljadite popravilo, ali smo tada propustili neke šanse. Ako se posmatraju procesi globalizacije u ekonomskom smislu interesi Evrope su, a to ne protivureči ni interesima SAD, da ovo bude otvoren prostor na kome će biti prisutni predstavniaci kapitala sa raznih strana.

Ipak, naša politička elita nema visok nivo znanja iz oblasti diplomatije i geopolitike, i sa retkim izuzecima, ne snalazi se najbolje u razumevanju procesa globalizacije. Ne bi se smela zanemariti složena slika sveta, a politiku treba voditi tako da se ne žrtvuju budući interesi zbog neke trenutne male koristi.

Stvari ovde pokazuju da nema dovoljno osmišljenog nastuap, tako da u svakom slučaju, ako se grade odnosi sa Evropom treba dati prednost onome što je osovina Evrope; Francuska, Nemačka. Ako se grade odnosi u širom okruženju, onda zemlje kao što su Rusija imaju poseban značaj za SCG. Nema SCG interesa da ulazi u kofrontaciju sa islamskim svetom i tu treba slediti evropsku liniju politike koja je manje nasilna. Ne treba zaboraviti da svet više nije evroatlanski, već da postoji da postoji i pacifička polovina sveta u ekonomskom smislu.

B. RISTIĆ


vesti po rubrikama

^intervju

15:40h

Doktor Dragan Pantić, profesor nacionalne istorije države i prava

16:05h

Jovan Pejin, Srbin iz Vojvodine, istoričar, donedavno direktor Istorijskog arhiva Srbije

 


     


FastCounter by LinkExchange