GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


ČUĐENJE

Ministar zadovoljan reformom

Bez obzira na to šta se dešava u prosveti dr Gašo Knežević daje ovakve izjave

Deca i država su u opasnosti! Jer, ministar sporta i prosvete u emisiji "Narod pita" RTS, treći kanal, 30. septembra 2003. u startu je rasterao sve dileme i sumnje nacije u finsko-nemačko-austrijsko-francuski ("Ruke u testu") model reforme osnovne škole: "Mi smo u Ministarstvu zadovoljni startom reforme u proteklih mesec dana!" A uoči početka školske godine ministar je kategorički obznanio i poručio: "Spremni u "novu školu""!

Ministar saopšti naciji da "u školama postoji entuzijazam", "uspeli smo da popravimo materijalni položaj prosvetnih radnika u odnosu na ranije stanje", "na nekim konkursima ima dosta kandidata na jedno mesto - to je uspeh Ministarstva", "strani jezik smo uveli samo u 50 odsto prvih razreda, jer nema nastavnika", "biće 10-15 odsto viškova u školama", "kriterijumi za otkaze sada se nalaze u glavama direktora, pa ćemo morati uvesti neke kriterijume", "potpisali smo Bolonjsku deklaraciju, a ona je za sada jedina panevropska asocijacija", "očekujemo da sve probleme rešimo u reformi univerziteta", "nisam stigao da posetim Univerzitet u Kos. Mitrovici" itd.

U emisiji "Narod pita" ministar nije odgovorio na pitanja: "zašto on i njegovi saradnici stalno govore o reformi umesto nastavnika, koji ne znaju da rade po finsko-nemačkom modelu škole" i "zašto ministar izbegava da poseti škole u unutrašnjosti?

Lakomisleni i uplašeni "optimista" - ministar kao da nije obavešten da 3. oktobra 2003. godine učitelji prvog razreda u "novoj školi" još nemaju dnevnika (!), pa časove upisuju na papirima od sveske, da bi kasnije to prepisivali. Nemaju gde da upisuju opisne ocene! Nisu dobili obećano uputstvo za pisanje pripreme časova! Još su u toku izjašnjavanja roditelja koje će izborne predmete učiti učenici! Strane jezike nema ko da predaje, a profesori se teško prilagođavaju na rad u mlađim razredima! Seoske škole daleko do Ministarstva i reforme! Penzioneri u ulozi nadzornika! Penzioneri predaju i neke druge predmete u starijim razredima! Učiteljska plata 9.800 dinara! Kasne kursevi doobuke iz građanskog vaspitanja! Štrajkovi na univerzitetu su već počeli! Sindikat i dalje pod kontrolom Ministarstva prosvete i sporta, pa osiromašeni nastavnici ćute, trpe, podnose tu nepravdu!

Direktor beogradske osnovne škole kaže:"Moji učitelji nisu ništa naučili na kursevima Ministarstva, pa kao i u 90 odsto škola rade po starom". Učitelji iz nekoliko sela kažu da je nova školska godina počela u znaku totalnog haosa:"Kako se ko snađe, tako i radi"! Ministarstvo u panici tvrdi "nema problema", pa ministar u tv-emisiji sav srećan što je rezultat 6:2 u "anketi građana" na ulici dalo podršku uvedenoj reformi, a 11:3 bilo je u načelu za reformu! Tog časa sam sažaljevao i nesigurnog ministra i žrtvovane "đake-prvake" i njihove učitelje!

Drago Pantić,
Beograd


ANALIZA

Opasne dvostruke igre

Francuska glumica Brižit Bardo ne zaslužuje epitet "ekscentrične osobe"

Brižit Bardo nesumnjivo je ime koje je i danas poznato širom planete. Svoju slavu, ime i novac BB je, iako obožavana od miliona muškaraca širom sveta, ipak odlučila da podari zaštiti životinja. Na žalost, to najbolje govori o ljudima. Ipak, BB nije ni prva ni poslednja koja je do tog zaključka došla. Brojne su poslovice u mnogim zemljama sveta koje ilustruju ljudske osobine i njihovu sličnost sa psećim. I obrnuto. Sve dobre osobine su na strani pasa, a sve što čine loše naučili su od ljudi.

Fondacija "Brižit Bardo" jedina je fondacija svetskog glasa koja se usudila da učini nešto radi zaštite pasa lutalica u Srbiji i njihovom kontrolisanom razmnožavanju. Pre svega u Beogradu. Nisu žalili ni novac, ni energiju, a nije im smetao ni loš srpski imidž. I sama BB, "jedna ekscentrična osoba", kako je gospođa Hrustanović zlurado etiketira, imala je dovoljno hrabrosti da javno izjavi da voli Srbe u vreme kada ih je čitava Evropa i Amerika satanizovala kao varvare i zločince.

Našoj zemlji može samo da čini čast da se ova fondacija našla sa svojim aktivnostima i u Beogradu. Zato je reakcija Radmile Hrustanović koja je i sama zagovornik proevropske opcije začuđujuća i zabrinjavajuća. Reč je o reakciji na pismo koje je Fondacija BB uputila predsednici gradske skupštine, nezadovoljna i daljim ubijanjem pasa lutalica u kafileriji u Ovči.

Naravno da svako ima pravo da privatno nekoga smatra ekscentričnom osobom (neuravnoteženom, nastranom) i da se oseti pogođenim na izrečene kritike, ali na javnoj funkciji na kojoj se nalazi Radmila Hrustanović, u državi sa lošim imidžom i u gradu koji želi da bude evropska prestonica, ona je od takvog malicioznog komentara morala da se uzdrži. To što se zbog ovakve sitnice, kao što je tretman pasa lutalica, gospođa Hrustanović ipak osetila pogođenom, navodi me na razmišljanje kako bi se ista osoba ponašala na mnogo krupnijim pitanjima koja bi joj iz Evrope bila kritički predočena. A kritika ima i biće ih još. Jer oni koji daju donacije imaju pravo i da kritikuju.

Ako hoćemo na otvoreno evropsko tržište, u evropsko uređeno društvo koje je zakonom i konvencijama odavno regulisalo i prava životinja, moraćemo ta pravila i sami da prihvatimo. Čak i ako su "ekscentrična" kao što je to možda Konvencija o zaštiti prava kućnih ljubimaca.

Možda priča o ulasku u Evropu jeste samo politički marketing DOS-a koji služi za unutrašnju upotrebu i neobavešteno građanstvo. Ipak, neke donacije su već stigle iz inostranstva. Ali dvostruke političke igre veoma su opasne jer se brzo "pročitaju". I u zemlji i u inostranstvu.

VERA KRSMANOVIĆ,
BEOGRAD


PODSEĆANJE

Kako reče Branko Ćopić

Šta li tek čeka arheologe kada kroz 200 godina budu češljali ovaj prostor

Retko gde i retko kada je moguće da se prevaziđe ovako teško (gotovo kancerozno) duhovno stanje jednog naroda kao što je naše. Kako je skoro u svim sferama stanje manje-više isto, dakle, beznadežno loše, osvrnuo bih se na ono što se čini najgorim: položaj našeg nacionalnog pisma u svakodnevnoj upotrebi i odnos koji ovaj narod ima prema autentičnom alfabetskom sistemu srpskog jezika.

Posle gotovo četvrtine veka od smrti hrvatsko-komunističkog tutorstva oličenog u Brozu i sistema koji je oličavao, Srbi i dalje, uglavnom, pišu hrvatskim nacionalnim i službenim pismom, hrvatskom latinicom - gajevicom. Ne rade Srbi samo to: žene se i udaju dok im pod šatorima arlauču trećerazredni imitatori "turban-folk" repertoara (Draško Aćimović) Šemse i Sinana i ne samo to i ispraćaju svoje jedince sinove uz isti turkoglamur u vojsku iz koje će ovi pobeći čim negde pukne prva puška.

Licemerje svuda

Nekako smo, bre, i svikli na tu "latinicu". Malograđanima, posebno izgleda evropejskije jer, mi smo bože moj "neodvojivi deo Evrope". Misli se: kad akademci (ej!), književnici, slikari, kulturnjaci, pravnici ne govore da u toj Evropi ne postoji jednaka abeceda kojom Evropljani pišu kao što ne postoji jedna ćirilica, da je korišćenje ćirilice deo kulture a nekorišćenje nekultura, kao kada bi Nemci (usred Evrope) počeli da pišu engleskim ili ruskim pismom jer su kao bili toliko pod njihovom okupacijom.

Licemerja li, ali oni koji ceo život svesno ili ne pišu stranim pismom hrvatskom gajevicom, ukopavaju svoje pokojnike sa ćiriličnim oznakama (shodno mentalitetu da možeš sav život da ideš podrpan ali da moraš da se obučeš lepo kad umreš) pa tako imamo pojavu da je ćirilica još samo na mrtvačkim sanducima i nadgrobnim spomenicima. Kada nekada neki budući arhelozi, kroz trista ili hiljadu godina, budu "istraživali" ove prostore doći će, za njih, do zapanjujućeg "otkrića" ali i nerešive zagonetke: tvrdiće, nesumnjivo, da su npr. na prostorima sadašnjeg Braničeva živeli Hrvati a umirali Srbi!

Znam ja nas

Ama, što reče nesrećni Branko Ćopić "Znam ja nas, jebo ti nas" jer nama sve i da narede, zakonom, da pišemo ćirilicom, mi ne bismo umeli. Kažu ljudi: ovako smo svikli, nekako im lepo, od polupismenih postali multipismeni. Na Srbe ovde Srbi iz "dijaspore" apeluju da im sačuvaju Srbiju i srpstvo i čim konačno dođu i otvore "firmu" naslove je kao usred Zagreba: hrvatskom latinicom. Kladim se da kada bi odjednom svi artikli koji su sada naslovljeni latinično: šlag, čajna, šampon, čaj ... itd. itd. osvanuli ćirilično naslovljeni, narod bi pomislio da smo uvezli ogromne količine robe iz Bugarske ili Rusije.

E, kad bi svi (utopija!) koji još vole i koriste ćirilicu prestali da koriste one šampone, makar se privremeno prali ruskim sapunima, da posećuju, koriste pozorišta i ne ulažu novac u banke itd. Dakle, kada bi počeo odmah bojkot svega što je bespotrebno naslovljeno hrvatskim pismom, zasigurno bi dalo povoljan ishod. Ali to bi bilo da su se Srbi već složili, a to bi bilo čudo ravno pronalasku besmrtnosti. Zahvaljujem.

Miroslav Bogdanović, član Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika,
Aleksandrovac požarevački


PISMO

Deca da čitaju "Glas"

Dobar dan! Elem, krenem da čitam srpske novine (Na internetu)... razne... Vreme, Danas... (E, da - živim u Torontu)

Otvorim NIN... nema... mora da se plati ko hoće da čita... Ih! Sad! Ma, daj da vidim Glas... Nisam već neko vreme videla šta ima kod njih... Ej, ljudi! Svaka čast! Dobre jedne novine! Moram decu (18 godina) da dovedem, da im pročitam malo... da im je drago što u Beogradu postoje ovakve jedne fine novine... pametne i interesantne. Čestitka!

GORDANA LEBL,
TORONTO, KANADA


UPOZORENJE

Propagandni optimizam

Značajna priznanja premijera Srbije Zorana Živkovića

Kada bi sudili po većini njegovih izjava, premijer Živković je najveći optimista, kako u pogledu uspeha raspisanih izbora za predsednika Srbije tako i pobede kandidata DOS-a. Međutim, i najpovršnijom analizom dve njegove izjave lako je zaključiti da je to čist propagandni "optimizam". Nedavno je g. Živković, pred brojnim mikrofonima i TV kamerama, naglasio da on veruje u rezultate agencija koje ispituju javno mnenje i na osnovu istih najavio siguran uspeh predsedničkih izbora i pobedu kandidata DOS-a.

Kada se zna da je, prema istraživanjima za koje premijer reče da im veruje, DOS imao skoro dva puta manju podršku (oko 20 odsto) nego (zajedno) DSS i G-17 (za koje je znao da neće izaći na izbore) lako je zaključiti da taj premijerov optimizam nema - ama baš - nikakve realne osnove.

Na sednici čelnih ljudi DS 29. septembra g. Živković izjavi, opet sa puno samopouzdanja, da bi na izbore izašlo i nešto više od 60 odsto birača ukoliko bi se kandidovali V. Koštunica i M. Labus. Budući da g. Živković veruje (istraživanjima javnog mnenja) da DSS i G-17 (a njihove lidere i više) podržava preko 30 odsto birača, kao i da zna da će neznatan broj njih glasati za kandidata DOS-a, pokazuje da on ne veruje u uspeh g. Mićunovića, niti izbora u celini.

Zbog toga je, van svake sumnje, tako naglašeno pozvao lidere DSS i G-17 da se kandiduju, preteći im, kao i neki drugi iz vrha DOS-a, da će oni snositi (političku) odgovornost ukoliko izbori propadnu zbog neizlaska potrebnog broja birača. Iz toga bi se mogao izvesti pogrešan zaključak - da je premijeru izuzetno stalo da uspeha izbora, pa makar na njima pobedio Koštunica ili Labus.

Naravno, to ne bi bio tačan zaključak, jer i vrapci znaju zbog čega su izbori raspisani i da se Koštunica i Labus sigurno neće kandidovati, bez obzira što najnoviji rezultati ispitivanja javnog mnenja (objavljeni 29. septembra) pokazuju da bi Koštunicu za predsednika Srbije želelo 5 puta, a Labusa skoro 3 puta više anketiranih nego sadašnjeg (u vreme istraživanja još nije bio zvanični kandidat DOS-a) kandidata DOS-a g. Mićunovića.

Izjavom da veruje u rezultate ispitivanja javnog mnenja g. Živković je saopštio i jedno daleko značajnije priznanje od onog (kako rekoh indirektnog) da ne veruje u uspeh izbora, pa ni kandidata DOS-a na istim. Prihvatanjem činjenice da DS ima podršku oko 15 odsto anketiranih građana (pa približno tome i birača), a ceo DOS nekoliko procenata više, premijer Živković je, ne rekavši to implicitno, više nego nedvosmisleno priznao nelegitimnost svoje vlade.

Bez obzira na činjenicu da mnogi akteri na političkoj sceni Srbije (pre svega i njenoj Skupštini) osporavaju i legalitet Vlade, ovo indirektno, ali veoma ubedljivo priznanje g. Živkovića o njenoj nelegitimnosti (budući da stranke koje je čine podržava oko 20 odsto birača) nalaže njeno raspuštanje i raspisivanje novih izbora. Te izbore traži i 2/3 anketiranih birača, a g. Živković kaže da veruje u ta istraživanja.

Šta onda čeka vlast koja u imenu svoje koalicije i njene daleko najjače stranke ima reč "DEMOKRATSKA"? Odgovor na ovo pitanje isuviše je jasan. Radi kupovine vremena (opstajanja na vlasti) DOS raspisuje predsedničke izbore i žrtvuje svog kandidata, ali ni najmanje nije spreman da izgubi parlamentarne izbore, a time i vlast u Srbiji. U potpunosti verujem premijeru Živkoviću kada kaže da oni tu vlast neće braniti tenkovima i policijom, ali je tužno što ima potrebu da to kaže, da DOS distancira od najpogubnije vlasti koju je Srbija ikada imala, koja se branila od naroda tenkovima i do tada neviđenim brojem kordona policije.

PETAR SIMIĆ,
BEOGRAD


PROCENA

Nikada dosta lekara

Gledao sam na RTS-u 1 emisiju uvažene i cenjene gđe Mire Adanje Polak i deo koji se odnosi na naše zdravstvo

Brat i sestra dr Radojković su u ime grupe mladih lekara Beograda izneli njihove probleme - nemaju posao (dve i više godina) i traže da im se omoguće volonterske specijalizacije, koje su normalno dodeljivane sve do dolaska, sada ministra u ostavci, T. Milosavljevića.

U pravu su ti mladi lekari. Ako već nema posla, bar neka se usavršavaju. Kao specijalisti će lakše da nađu posao i imaće veću mogućnost da otvore svoje ordinacije. Ovako ih je Ministarstvo oteralo na ulicu.

Dok sam gledao brata i sestru dr Radojković i divio se tim mladim kolegama, setio sam se jedne naše hirurške sekcije u Kruševcu, pre više godina kada su svoja naučna dostignuća na tečnom engleskom jeziku, a potom i srpskom, izneli profesori brat i sestra (prezimena se više ne sećam) sa nekog univerziteta iz Amerike. Oduševljavali smo se i divili tim mladim ljudima koji nisu imali više od 35 do 36 godina. Do mene je sedeo kolega, tadašnji direktor Zdravstvenog centra u Kruševcu i kaže: "Eto, tim kolegama nisam omogućio ni volonterski staž, a oni odoše za Ameriku i već profesori..."

Nemoj da dozvolimo da nam, zbog nekorektnosti nekog ministra i njegovog ministarstva, mladi lekari odlaze. Oduvek su se volonterske specijalizacije dodeljivale uz redovnu specijalizaciju iz radnog odnosa.

Dr Maričić, koji se predstavio kao savetnik ministra u ostavci, porodičnim lekarskim vezama došao je u Ministarstvo. Nije imao nikakve ubedljive argumente sem tvrdoglavo NE ispred ministarstva. Neka on ide u vojvođanska sela i provinciju i neka sa sobom povede prof. Simića, specijalistu socijalne medicine, koja takođe ne zna šta je pacijent.

Sa odlaskom ministra zdravlja, koji zaboravlja da je u mladim godinama (44 godine postao profesor, a sada je protiv mladih). Kada oni da postanu specijalisti, profesori, naučnici.
Nadajmo se da će novi ministar i njegovi novi saradnici da imaju puno razumevanja za mlade lekare i nauku.

Prim. dr Jovan Radovanović, hirurg u penziji,
Beograd


ŽAL

Novi Sad je osramoćen

Ovaj žalosni događaj naši političari besomučno koriste za besplatnu reklamu uoči predstojećih predsedničkih izbora

Poštovana redakcijo, ovo što sam pročitao u vašem listu, a takođe i čuo i video preko satelitskih televizija na udaljenosti od 25.000 km, mogu da vam kažem da je JAKO PROZIRNO.

To je nova zapadnjačka "demokratija". Sa jednim udarcem dve muve, a treća će da nastrada. Prvo, koliko bi koštala reklama po svim domaćim dnevnim i nedeljnim novinskim izdanjima, državnim i privatnim radio stanicama, na svim televizijskim programima na Balkanu i satelitski širom sveta, za osiguravajući zavod i osiguranje nadgrobnih spomenika. Drugo, političari koriste tragični događaj za besplatnu reklamu pred izbore.

A onda će policija da pohapsi neke nezaposlene i sumnjive mlade osobe, od kojih je neko dobijao pozamašnu sumu novca (sigurno se zna od nepoznate osobe), a drugi su bili pijani i nemaju pojma šta su radili i za što. A što je najgore, propagandom se omalovažava i ucenjuje ravnopravni i dobrodušni srpski narod. Ovo nije prva nameštaljka i provokacija. Još uvek se vodi veliki medijski rat protiv Srba i pravoslavlja.

Svakodnevno čitam vaše internet izdanje i još nekoliko drugih izdanja iz Srbije, a takođe pratim vesti i druge progrme na BK RTS i Pinku. Vaš list mi je nekako najrealniji. Za sada toliko. Primite puno srdačnih pozdrava iz daleke Australije.

JOVICA VRANIĆ,
PRESTON, AUSTRALIJA


PROTEST

Izjava za čuđenje

Povodom skrnavljenja katoličkog groblja u Novom Sadu

Vest da je katoličko groblje u Novom Sadu oskrnavljeno rušenjem oko 70 spomenika je očekivan i najavljen događaj.
Ovakav razvoj događaja je Ekološki pokret grada Novog Sada najavio novembra 2002. godine kada je gradska uprava oskrnavila najstarije pravoslavno groblje u Novom Sadu prekopavši kosti preko 380 pokojnika, kako iz pojedinačnih grobnica, tako isto i iz desetak masovnih grobnica.

Iza ovoga očekivanog i najavljenog događaja stoje oni isti ljudi i interesne (političke) grupe koje su stajale iza zločina na Almaškom groblju i to nas ne čudi toliko.
Za čuđenje je izjava čoveka koji se lažno predstavlja kao gradonačelnik Novog Sada koji obmanjuje svoje sugrađane nazivajući ovaj čin najnecivilizovanijim postupkom zaboravljajući zločin na Almaškom groblju za koji snosi najveću odgovornost.

Novi Sad je zauvek osramoćen ne ovim novim zločinom na katoličkom groblju, nego zločinom na Almaškom groblju u režiji gradske uprave Novog Sada koji je predstavljao najavu poremećaja međunacionalnih odnosa na ovim prostorima.

Policiji Novog Sada je poznato ko su bili nalogodavci zločina na Alamaškom groblju, jer su od istih bili instrumentalizvoani prilikom hapšenja branilaca Almaškog groblja.
To će im uveliko olakšati hapšenje počinilaca najnovijeg zločina na katoličkom groblju, jer su nalogodavci isti.

DIREKTOR EKOLOŠKOG POKRETA NOVI SAD NIKOLA ALEKSIĆ,
NOVI SAD


ŽELJA

Ko će Kori da ukori?

Poštovani g. uredniče, uz veliki napor obuzdavam srdžbu kad iz našeg lista ili sa ekrana pročitam ili čujem primere nehumanog ponašanja koje se, neretko, graniči bezobzirnošću i osionim nemoralom. Stigla je iz Bolivije, na poziv onih koji svoja obećanja izvršavaju - kad hoće ili kad im se interesi poistovećuju. Došla je u prvu obećanu fotelju, iz druge su pozivari morali da uklone nepodobnog.

Konačno je na željenom i obećanom odredištu. Ali, nekima se to ne sviđa da osporava. Šta sad? Seti se Kori da ima ujaka - predsednika Bolivije, pa da pozove da je savetuje kako da zadrži fotelju. Ujak je nauči da nikako ne odstupi. Odabere i postavi sebi četiri pomoćnika i naravno odmah odredi sebi platu. Hoću- neću pa 160.000 mesečno uzeću!! Milion i devet stotina dvadeset hiljada (bez minulog rada i toplog obroka, a lekar specijalista hirurg ima 15.000 mesečno. Godišnje 180.000, što će račun reći 11 puta manje.

Premijer Republike reče da živi od 35.000 mesečne plate, odnosno, 420.000 godišnje, što je 5 puta manje. E, pa Kori sad mogu da te otpuste uz otpremninu, a i dva puta mesečnih 2.650 evra je dosta za neki novi početak. Za pohvalu ovu Udovički Kori trebalo bi neko da te bar prekori.

DRAGAN MILOŠEVIĆ,
BEOGRAD