[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 2. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vladan Rovčanin "na kauču" neuropsihijatra Nedeljka Bjelice, na VMA

Nije to vijetnamski sindrom!

Osoba s posttraumatskim sindromom ubija u afektu, ne bira žrtve ni vreme, a posle ima grižu savesti

Tvrdnju da je Vladan Rovčanin imao posttraumatski stresni poremećaj, odnosno "vijetnamski sindrom" treba uzeti s rezervom. Na ovo upozorava neuropsihijatar pukovnik dr Nedeljko Bjelica iz Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, uzimajući u obzir saznanje da je Rovčanin pre tragedije svoju porodicu sklonio u Gračanicu, kao i da je ciljano odabrao žrtve.

- Osoba koja ima posttraumatski stresni sindrom ne ponaša se ovako - objašnjava dr Bjelica. - Ona ne bira vreme kad će nešto da uradi, ne bira ljude na koje će ispoljiti agresiju, ne sklanja porodicu… Osoba sa posttraumatskim stresnim sindromom otežano kontroliše sopstvenu agresivnost, ima kratak fitilj, tako da ne može da planira svoje afektivno ponašanje, a posle svega ima grižu savesti. A upravo ovo što se dogodilo u Nišu predstavlja ubistvo rađeno s predumišljajem i sa potpuno očuvanim stanjem svesti. Nije urađeno u afektu, jer ne znamo još za momenat kajanja.

Po mišljenju ovog stručnjaka, za ovako težak zločin mora da postoji konkretan i za počinioca ozbiljan motiv. Da li je razlog eventualni gubitak posla, nezadovoljstvo statusom na poslu, da li se razlozi kriju u starim neraščišćenim računima počinioca i žrtava, treba da utvrdi istraga. U svakom slučaju, postojao je debeo razlog zbog čega je tako nešto urađeno i zbog toga treba motiv i da se otkrije, naglašava sagovornik.

Tri grupe simptoma

Šta karakteriše posttraumatski stresni sindrom?
- Postoje tri grupe simptoma. Prvu grupu karakteriše ponovno vraćanje traumatskog događaja kroz košmarne snove, fleš bekove, neizbrisiva sećanja, koja su u početku vrlo intenzivna. Onda može da prođe i više godina da bi se na neku sličnu provokaciju ponovo javila. Takav čovek je neko sasvim drugi, koga ni najbliži više ne prepoznaju. Nekada, recimo, veseo i druželjubiv, sada beži od ljudi, zatvarajući se u svoj svet… Suprotno ovome, postoji druga grupa ljudi, koja takođe pati od posttraumatskog stresa, ali oni izbegavaju sve što ih podseća na preživljene traume. I, na kraju, ima ljudi koji svoje simptome ispoljavaju povišenom napetošću, slabo spavaju, puno se znoje, osećaju lupanje srca, trzaju se na svaki šum, smeta im buka.

- Olako davanje kvalifikacije da je reč o vijetnamskom sindromu u najmanju ruku je neozbiljno - upozorava dr Bjelica, koji je za poslednjih 12 godina, koliko pristižu učesnici rata sa različitih ratnih žarišta bivše Jugoslavije u ovu kuću, ispekao zanat prepoznavanja navedenog sindroma - do savršenstva. Osim toga, postoji i jasna definicija šta posttraumatski stresni sindrom (vijetnamski sindrom) predstavlja, otkako je pre 23 godine uveden u američku klasifikaciju, a pod "navalom ratnih veterana iz Vijetnama".

- Svi su oni bili izmenjenog ponašanja, a u kom stepenu, zavisilo je od njihove ličnosti i stresova - prisustvovanje ili učestvovanje u ubistvima, boravak u logorima…- kojima su bili izloženi - objašnjava dr Bjelica. - Svi kasniji ratnici prolazili su kroz ista stanja, tako da je pojam "vijetnamskog sindroma" prepoznat i na svim našim ratištima. Do Kosova, na kome su policajci posebno trpeli.

Ima li podataka o broju naših učesnika ratova koje je ovaj sindrom ščepao u kandže, klimajući glavom, dr Bjelica veli: "Preciznih nema, ali se zna da čak 80 odsto ljudi koji su boravili u logorima pati od posttraumatskog sindroma. Trećina pripadnika specijalnih jedinica, takođe, ima ovaj problem, dok kod ranjenika i invalida pati čak polovina njih. Polovina, ne starijih od 40 godina, ima problem sa potencijom zbog čega tek nastaje pakao u porodici. Oni sebe smatraju gubitnicima koje je neko iskoristio. Istovremeno, zapadaju u paranoidna stanja s osećanjem da će neko doći da ih hapsi, da će ih odvesti u Hag.

Sam rat u svakom slučaju menja ličnost posle katastrofičnih iskustava. Ukoliko to kod određene osobe postane trajna promena, ona mora da uzima lekove. I da to shvati i prihvati, kao da ima povišen krvni pritisak, ili bilo koju drugu hroničnu bolest za koju je neophodna konstantna terapija. Naravno, u svemu ovome pomoć porodice i bliskih koji moraju da budu strpljivi jeste od neprocenjive koristi", savetuje dr Bjelica.

ZORICA OSTOJIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

"Glas" u Nišu: Novi detalji o prekjučerašnjoj tragediji

17:35h

Vladan Rovčanin "na kauču" neuropsihijatra Nedeljka Bjelice, na VMA

 


     


FastCounter by LinkExchange