[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 2. 10. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Moji poverljivi razgovori sa Hitlerom (19)

Najviše je voleo silu

Ličnost kojoj se divio bio je Nemac Fridrih Veliki

U rimskoj istoriji on najviše voli Silu, čoveka proskripcije i egzekucije u masama. Nekog dana mi je preporučio da pročitam za zabavu neki loši roman o Sili. Ono što je kod njega najodvratnije, to je zaudaranje neke abnoramalne seksualnosti, koja širi neki ružni miris. Hitlerov intimni prijatelj Forster, "bubi" Forster, kako su ga nazivali, taj anfan teribl među župskim vođama, rekao mi je jednom: "Ah, kad bi Hitler samo mogao znati, kako je ugodno držati u zagrljaju neku mladu, svežu devojku!"

Hitler od junačkih ličnosti najviše voli Fridriha Velikog. On se oseća s njime srodnim, te ga priznaje svojim uzorom. U stvari, on želi da projecira sebe kao jednu veliku figuru. On je toliko pun sebe da u časovima, kada veliča svoj uzor, on se sam identificira s njime. Mislilo bi se, dakle, da je uveren u svoju vlastitu veličinu. Ali, njegova preterana zahvalnost i za najmanje odobravanje dokazuje protivno. Tako se isto može protumačiti njegova potreba, da ima oko sebe obožavateljke, koje ga obasipaju superlativima i kade mu tamjanom. Koje li grotesne ironije u udesu ovog čoveka, koji mrzi žene, a ne može biti bez njih, jer su ga one stvorile onim, što on danas zapravo jeste.

Hitler je naredio da se zidaju ogromne građevine, državne, privatne i stranačke. Njegova manija građenja je trajni izraz njegove težnje za reputacijom. Svet se divi tim građevinama, ali se čudi njihovoj glomaznosti i troškovima. Tek pod utiskom ove mase armiranog betona počela se javnost pitati, kuda to vodi. S ogromnim troškovima dizane su strankine palate, koje su prekoračile svaku meru. Tvrdoglavost graditelja nije ustuknula pred nikakvim zaprekama, ne vodeći nikakvog računa o lokalnim prilikama. Saznalo se, koliko je poteškoća prouzrokovalo polaganje temelja za gradnju strankinih građevina u Nirnbergu, ali Hitler se nije osvrtao na stručna mišljenja.

Hitler je sagradio novu državnu kancelariju, te njezinu filijalu u svojim brdima. On je prekopao čitav Berlin i pomišljao na moderniziranje Beča. Projektovani su planovi, gigantski planovi, a sve to pokraj naoružanja, koje je progutalo stotine milijardi maraka.

Hitler se oduševljavao ovim građevinama. On nije hteo započeti svoje gigantsko delo gradnjom naselja i radničkih stanova, jer to može svaka vlada, već s ogromnim građevinama, koje se mogu uporediti samo s egipatskim piramidama i vavilonskim kulama. Ali ovi planovi morali su ustuknuti pred potrebama vanjske politike i vojske. Tako se Hitler samo još za vreme odmora mogao baviti s idejama novih gradnji. Sada je on sedeo zadubljen u karte i ratne planove, igrajući igru bez konca, hazardnu igru svoje vanjske politike. Sve više se razvijao u vojskovođu novog svetskog rata. Vojnički pohodi, politički šahovski potezi i plansko impresioniranje protivnika u psihološkoj borbi predstavljali su samo delimične zadatke u izrađivanju velikog plana svetske imperije.

Ono, što je Hitler dodirnuo u svojim razgovorima, kao svoj budući i možda daleki cilj, to se sada, nekoliko godina za tim, s matematičnom tačnošću pretvaralo u delo. Povoljne okolnosti omogućavale su ostvarenje tih ciljeva. Ipak čoveku zastaje dah, kad posmatra, kako taj čovek kroči od uspeha ka uspehu.

Poseti dolaze i odlaze. Državnici dolaze Hitleru pod pretnjom. Dobivaju diktate. Uvodi se novi stil u političkim odnosima, koji ne zna za kurtoaziju. Nemačka i čitav svet primaju to kao da je sasvim prirodno, da je čovek ruši sve diplomatske običaje, da prva osoba u Rajhu boravi u planinama negde daleko na kraju Nemačke i da prisiljava svoje saradnike i strane diplomate da žrtvuju svoj način rada njegovom fantazijama.

Tamo daleko, u planinama, podignuo je Hitler bizarnu građevinu, koja kao da je izvađena iz bajke ili pustolovnih romana.U tim bavarskim planinama prirodno je sećanje na kralja Ludvika II, tog princa bajke s njegovim čarobnim dvorcima, s njegovom samoćom i ludilom. Izdubljena u pećini, i ljudskom pogledu skrivena, vodi jedna dizalica nekoliko stotina metara visoko. Vodi nas u kristalnu kuću, koja je nevidljiva među divljim pećinama. Uzvišen nad celim svetom i nedostiživ, stoluje tu nemački vođa.To je njegovo orlovo gnezo. Odatle on gleda u večnost. Odatle on prkosi stolećima.

Snovi postaju java. Ali, javljaju se i nelagodna sećanja na prošlost i mučne sumnje u budućnost. Tu i tamo ponavljaju se napadaji koji Hitlera potresaju do ludila. Nemir oduzima san. Ali on sada više nije sam, ako to neće da bude.Samo jedan jedini pritisak na dugme i ađutanti jure kao mahniti. Oni dolaze avionima i automobilima, ako je to Firerova želja.

Napisao: Herman Raušning
Sutra: Bio je opčinjen tehnikom i graditeljstvom


vesti po rubrikama

^feljton

15:26h

Verske sekte i pravoslavlje (17)

15:40h

Moji poverljivi razgovori sa Hitlerom (19)

 


     


FastCounter by LinkExchange