GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


APEL

Pomoć tražim, i ja konačno

Dosad sam nesebično, više decenija, pomagala svima. Sada meni treba pomoć

Gospođo Hrustanović, Ne obraćam Vam se kao školskoj drugarici svoje ćerke, već isključivo kao gradonačelnici svoga grada. Svesna sam da je ovo naše vreme nevremena, donelo tugu i žalost, stradanje, patnju i da se to sve prelama preko Vaših leđa na radnom mestu gde se nalazite, i zato ništa ne tražim od Vas, samo da mi Vaš autoritet omogući kontakt sa gospodinom ambasadorom Poljske, gospodinom ambasadorom Slovenije i gospodinom ambasadorom Izraela.

Bila sam devojčica od nepunih dvanaest godina 1939 god. kada su Poljaci i poljski Jevreji preko naše tada neutralne zemlje bežali iz okupirane Poljske u Francusku - Pokret otpora. Devojčica sriče francuski - neko se dosetio, dao joj adresu da javi da su sretno prebegli, i tako nastaje most obaveštenja o sudbinama nesrećnika izgnanih iz svoje zemlje. 1940. Devojčica iz Francuske dobija grb Pilsudskog, osveštanu bogorodicu iz Lurda. Slučajno sačuvana sveščica čuva adrese poruke te daleke 1939. godine pisane dečijom rukom.

1941 - i mi smo Poljska - Pomoć Jevrejima

Prelepa priča, devojčurak koji hrabro u školskoj torbi nosi hranu Jevrejima sakrivenim, čekaju vizu za Grčku - pretežno prijatelji iz "Preka" mog strica - poznatog finansijskog eksperta.
Okupacijske slike - Slovenci sa nama - delimo sve kao jedna porodica. Obešeni na Terazijama. Otpor okupatoru - nošenje lekova, masti za šugu, zavoja. Zatim Sremski front - negovanje ranjenika.

Prihvatanje siročadi; učenje, braća doktori atomistike i hemije.
Muž glavni konstruktor naših aviona. Po izjavi na televiziji rad moga muža sa kolegama donosio je zemlji od prodaje aviona više para od industrijskih giganata. 1991. god (uveliko sam udovica) prihod samo 75 odsto muževljeve penzije, prihvatam izbeglicu prelepu i prepametnu Olju, koja u depresiji skače iz moje sobe, ostaje invalid i dve godine i osam meseci ja o njoj - isključivo ja (svedoci medicinski radnici) brinem! Mene osakati tuđa neodgovornost, nepokretna sam. Olja ostavljena sama u nastupu depresije zapali se, sada se nalazi na psihijatriji "Pčelice" Kragujevac.

Ja sam nastradala lečeći banalnu ešerihiju koli - pogrešno doziranom inekcijom totalno su me zdravstveno uništili - spržen mi je centar za ravnotežu - nalazi VMA.
Tako nestabilnu očeše me pas, neodovorni vlasnik psa trenirao psa u parkiću pred mojom zgradom, pas je sa leđa naleteo na mene, pala sam na lobanju, intervenciju su izvršili u hitnoj hirurškoj klinici u hodniku klinike jer se klinika krečila i pri dobijanju antitetanusa inekcija je reagovala van uobičajenog toka tako da sam se pretvorila u buktinju rana koje su i sada vidljive i od tada trpim nesnosne bolove i lagano mi se gase vitalne funkcije organizma. Taj užas koji sam preživela i preživljavam ne može se opisati.

Spada u svet sa istinom bez prezimena. Čitav moj život je istina za mene podvlačim bez prezimena uz veliku borbu i nastojanje da mladost ima pravo na svoju istinu. Užas i smrt sam doživela kao dete - i ne držim do toga ko se kako preziva, a za mene su bitne činjenice i istine. Eto gospođo Hrustanović ko sam ja i ako ste za istinu bez prezimena, ja sada prvi put u životu tražim pomoć zaključite po svojoj savesti da li mi pomoć pripada. Sve pare ovoga sveta ne mogu otkloniti moje patnje fizičke i psihičke no mogu ih ublažiti.

Moj muž prav zdrav sa nepunih 60 godina izvadio zub u četvrtak između petka i subote dobio je po izjavi lekara VMA neviđen izliv krvi u mozak. Samo tri meseca posle očeve smrti na ortopediji VMA osakatili su koleno pogrešnom operacijom mom sinu. Ovo što sam ja doživela morate priznati da je najblaže rečeno neuobičajeno.

Ja ne tražim ništa samo da moja dokumenta pogledaju ambasadori zemalja i da mi pomognu samo u jednom, u boravku u perfektnoj zdravstvenoj ustanovi gde uz pomoć najsavremenijih aparata dobijate za dan- dva zdravstvenu sliku organizma. To mi je potrebno da znam na čemu sam i ako je tačno što mi kažu, da je moje zdravstveno stanje izuzetno tragično meni nije niko komandovao kako ću živeti pa, neće ni kako ću umreti.

Ja neću da pričam, ja hoću da svoje činjenice prezentiram. Smatram da ako sam se uvek borila za paćenike da danas ja imam kao paćenik pravo na pomoć a to sam zaslužila požrtvovanjem i ljubavlju za one koji su bili nemoćni. Ovo je za mene Vaš ispit savesti gospođo Hrustanović jeste li za istinu bez prezimena ili Vaša istina podleže nečijim uzusima.

Ponavljam da moja svaka reč ima dokumenat i da sam supruga čoveka koji je kroz rad sa svojim kolegama donosio zemlji milijarde a godinu pred smrt kaže "dok sam radio moja žena je o svemu brinula". To je u članku o njemu napisano.

Gospođo Hrustanović, nećete verovati ali ja imam podstanara (da bih poboljšala finansijsku situaciju) već četvrtu godinu, prepametnog Peđu studenta Elektrotehničkog fakulteta. Trudim se da mu budu lakše studije i da se osposobi za život za koji se nadam da neće biti život užasa koji smo mi preživeli. No drago moje dete, ja sa starošću i bolešću nigde ništa nemam (stradala tuđom neodgovornošću) nemam ništa, čak ni svoje kupatilo. I to delim, da se razumemo, ja sam zatrovana i nisam se razbolela.

Da dodam veoma sam ponosna na svu svoju familiju, posebno na mog supruga. Odmah posle rata kad se brat brata odriče moj suprug je staraoc sinu četničkog komandatna nesretnom Mići koji je detinjstvom platio naše podele. Moj muž ga izdržava, školuje i voli kao svoje dete. Njegov otac - predratni oficir streljan kod Zidanog mosta. Kod mene je stigla Hrvatica iz Sarajeva, izbeglica, moja koleginica.

Taj užas koji je preživela ne mogu da zaboravim. Delili smo sa njom šta smo imali.
Njena deca, unuka ostali su u Sarajevu. Šaljemo pakete - namičemo za sve poznate jer ja sam iz Beograda s mužem mladim inženjerom boravila u Sarajevu. Najlepši grad u mojoj duši. Navodim sve jer sam ponosna, što nemam, to je dokaz, da sam ispravna kao svi koji nemaju.

Ponosna sam što nisam nikada ništa prihvatila kada su mi nudili Jevreji i Poljaci u znak zahvalnosti za sve što sam činila za njih. Sada ja molim za život.
Ovo je anegdota - istina koja karakteriše mentalno zdravlje moje nacije.
Čiča Ilija Stanojević vrsni glumac prve polovine prošlog veka, bio je veliki ljubitelj jedrih i mladih sluškinjica. Takva jedna bila je u njegovom stanu pored pozorišta. "Micika" reši da vremešnog Iliju zameni sa mladim žandarom. Dovede mladog žandara u Čiča Ilijinu spavaću sobu.

Čiča Iliji dojave ko mu je sa Micikom - (dojava je naš nacionalni sport - sve svetske medalje osvojili bismo u tom takmičenju) - i Čiča Ilija razjaren za vreme pauze dojuri u stan, ospe optužbe videvši situaciju - žandar i Micika u krevetu, čizme pred vratima. Ne zbunivši se Micika ga najozbiljnije zapita:
"Bože Ilija zar ti veruješ to što vidiš a ne šta Ja kažem."

Ljubica Gruborović ,
Beograd


POUKA

Ne računajte na nas

Poruka Dragoljubu Mićunoviću, političaru

Potpisnik ovih redova je u velikoj nedoumici, obratiti se štampi kao javnom sredstvu za pomoć ili se prepustiti uhodanoj mašineriji, nedodirljivih a veštih u mahinacijama, sposobnih i spremnih, da ostvare sve ono što su zamislili, jer im je ovo vreme donelo takve pogodnosti? I pored protesta građana koji žive na ovom "trusnom" području, silnici se ne boje naroda i njihovih protesta, već su spremni da reše sve ono što su zacrtali u svoju korist a mi ovdašnji - ugroženi stanari verujemo - da to sve rade uz pomoć ovdašnje vlasti.

Reč je o sledećem:
Godine 1990., tamo gde se nalazi zgrada "Ceptera" stanari naše zgrade koja je kao neki manji grad - zgrada sa 11 ulaza oko 7.000 stanara (prilog fotokopija zgrade) učiniše sve kako bi sprečili izgradnju zgrade "Ceptera", čija je gradnja započeta bez dozvole a koja nam zatvori pogled, uze nam parking prostor i blokira nas sa svih strana. Stigosmo i do Nebojše Čovića, predsednika grada, pisasmo i novinama, ali, dok smo mi naivno mislili da se na Zakonu branimo, zgrada je rasla, da bi nam u građevinskoj inspekciji: "jeste, zgrada se radi bez dozvole, ali pogledajte i sami, bila bi šteta sada je rušiti"! Zanemeli smo!

Uskoro bez sunca

Tih dana je bila predviđena i nadgradnja našeg skloništa, kada kažem našeg, ono je ušlo u cenu stana naše zgrade. Tada smo se izborili da nam barem sklonište ne diraju. Tu uz samo sklonište, izgrađeno je i dečje igralište sa sportskim rekvizitima, koje je svečano otvoreno od strane Opštine, deci i omladini igralište, roditeljima, bakama i dekama divan izlaz uz druženje i čuvanje dece.

Neočekivano ovih dana, stiže grupa radnika, istovariše veće količine građevinskog materijala i krenuše sa ograđivanjem skloništa i igrališta.
Uznemireni stanari, izađoše da brane svoj životni prostor, zatim 11 predsednika kućnih saveta sa peticijom građana, požuriše u svoju opštinu kod svog predsednika, sa željom da vide šta da se radi dalje. Predsednik opštine, zbog mnogo posla ili nezainteresovan ovim problemima svojih građana, odbio je da primi delegaciju.Tako je postupila i predsednica grada kojoj su se uputili ugroženi ali ih ni ona ne primi. Barem da je rekla, dođite sutra, ili neki drugi dan, da vidi šta je to nateralo građane da traže prijem.

Stvar u svoje ruke

Pošto se sve ovo ovako završilo, stanari uzeše stvar u svoje ruke, porušiše podignutu ogradu, izvođač pozva miliciju, milicija upozori stanare da rade nezakonite radnje! Kako nezakonite, gde su papiri, dozvole i odobrenje za gradnju, ko sme da nam zatvori izlaz u svet a našoj deci igralište i priča se nastavlja, dokle nekome ne pada na pamet, da se blokira kolovozna traka od Novog Beograda ka Beogradu. Valjda je to i glavno oružje građana za odbranu ljudskih prava! Sutradan radnici podigoše novu ogradu a stanari porušiše. Predstavnik izvođača pripreti, eto nas u ponedeljak ponovo.

Sada, mi stanari zgrade, velike kao manji grad sa 7.000 duša i više od 1.500 birača, čekamo šta dalje - kako se zaštititi? Pomognite nam i objavite ovo, a mi imamo i dodatnu varijantu. Poručujemo "našoj" vlasti za sledeće izbore da nam se ne nadaju a uvaženom prof. Mićunu šaljemo poruku "Mićune, ne računaj na nas".
U ime stanara zgrade

Milivoje M. Grandić,
Beograd


POGLED

To je vrhunac cinizma

Kao kap u prepunoj čaši haške piraterije, zvuči zahtev sudskog veća da Beograd hitno mora dostaviti u Hag stenografske beleške i zapisnike sa svih sednica Vrhovnog saveta odbrane održanih u toku bombardovanja. Gospođa (ili šta li je već) Ponte sa svojom servilnom ekipom sve više podseća na siroto jato koje prčka i riška po zgarištu ostataka jedne države. Nemajući jasnih, jakih i konkretnih argumenata o isključivoj odgovornosti Srba u minulim ratnim događanjima, pomenuta ekipa traži na svim mogućim mestima ne bi li se kako dočepali kakve činjenice kojom bi potvrdili već donetu presudu.

Neće Karla i ostatak haške ekipe pronaći u traženim papirima VSO ništa senzacionalno. Bojim se da tamo ne pronađu da je neko drugi bacao bombe i to u ogromnim količinama i da je neko drugi prvi pucao na srpsku vojsku i miliciju koji su samo izvršavali zadatak zbog kojeg i postoje.

Tražiti vojne beleške i zapisnike nastale za vreme bombardovanja je vrhunac cinizma i osionosti. Osim pogibelji, ruševina, paljevina, bežanije i ostalog jada, ne verujem da će u tim papirima pronaći nešto što bi im bilo od velike koristi. Samo, neka paze, možda su radioaktivni.

Tomica Babić,
Beograd