GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PROCENA

Moral stariji od zakona

Predlog za usvajanje "Moralnog kodeksa" je nužnost, neophodnost i hitnost

Ma koliko kritikovali političare da nisu uvek na "nivou poštovanja zakona i zakonitosti", ne može se ni gospodinu Batiću, ni bilo kom drugom političaru osporiti da se zalažu za hitno donošenje "Moralnog kodeksa nosilaca vlasti". Naprotiv, predlog g. Batića i DHSS za donošenje i hitno usvajanje "Moralnog kodeksa nosilaca vlasti" je nužnost, neophodnost i hitnost, te takav predlog zaslužuje sve pohvale.

Zbog toga, ma koliko neko hteo da kritikuje g. Batića, princip objektivnosti nalaže da se ni g. Batić, ni bilo koji političar ne "odstreljuje" zbog zalaganja za hitno donošenje "Moralnog kodeksa nosilaca vlasti".

Uvek je vreme

Autor teksta "Zakoni i zakonitost pre kodeksa" u "Glasu javnosti" od 13.9.2003. g. u rubrici "Glas čitalaca" g. Žikić poručuje da je predlog g. Batića dobar, ali za neko drugo vreme, tj. nije pravovremen! Dalje se u tekstu navodi da je predlagač "Moralnog kodeksa" nosilaca vlasti" trebalo da se više založi za pravnu državu, pa tek onda dolazi u obzir usvajanje ovakvog kodeksa". Insistirajući na odlaganju donošenja pomenutog kodeksa za neko drugo vreme, autor navedenog teksta dalje tvrdi da se "u uslovima kada nema u dovoljnoj meri brže izgradnje stručnog i nezavisnog sudstva za primenu prethodno donetih kvalitetnih i modernih zakona, usvajanjem moralnom kodeksu nisilaca vlasti još u našem društvu nije mesto i da ne samo naše društvo, već i Evropa "treba da pričeka još malo" da bi joj se približili, dok ne donesemo sve zakone, da po autoru kad donesemo sve potrebne zakone, tek tada treba doneti i moralni kodeks koji predlaže g. Batić, ministar pravde", "jer bi nas donošenje kodeksa pre toga udaljilo od približavanja Evropi i poštovanja zakonitosti".

I tako redom, rečenica do rečenice, zaključak je autora da "zakoni i zakonitost idu pre moralnog kodeksa"!
Nemamo nameru da ubeđujemo autora g. Žikića da menja svoje viđenje o odnosu morala i zakona izraženog u pomenutom tekstu, ali smatramo da je tema koja je predmet pomenutog teksta objektivno značajna i aktuelna za naše društvo zbog čega zahteva i da se shvati da je moral "najviši zakon održanja ljudskog društva" (leksikon stranih reči i izraza, Milan Vujaklija, Beograd, 1966/97., str. 566), te da bez morala nema ni zakona, pa ne može ni naše društvo dozvoliti da odlaže "primenu morala", za neko drugo vreme", za šta se zalaže pomenuti autor.

Naprotiv, smatramo da je predlog g. Batića došao u pravo vreme i u pravi čas i sa tim predlogom treba što pre izaći pred Narodnu skupštinu!
"Moralni kodeks nosilaca vlasti" je neophodan i urgentan, jer on iako nema zakonsku snagu, ima moralnu snagu koja je i te kako značajna!

Već je rečeno u tekstu g. Žikića da mnoge profesije imaju svoje moralne kodekse i da su ti kodeksi "korisni za tu profesiju i društvo u celini, ali imaju svoj smisao, samo ako se poštuju i primenjuju u praksi". U tome se slažemo sa autorom teksta, ali ne smatramo da je zabrinjavajuće kako smatra pomenuti autor što i ostale članice vladajuće koalicije DOS-a podržavaju predlog g. Batića.

Moralna odgovornost je nešto drugo od krivične ili materijalne odgovornosti. Moralna odgovornost ne podrazumeva automatski i krivičnu i materijalnu odgovornost. Ona se može utvrđivati i kad nema elemenata krivične ili materijalne odgovornosti. Ne postoji ni jedan razlog za odlaganje primene moralnih normi, a posebno za to nije razlog prethodno donošenje svih potrebnih zakona .

Naprotiv, moralne norme su izgrađivane i kad nije bilo zakona, jer je moral mnogo stariji od zakona. Institucija morala i zakona jedna drugoj ne smetaju, već se samo mogu dopunjavati i paralelno uticati na brži razvoj demokratskog društva i pravne države. Stoga nema mesta odlaganju primene moralnih normi, a ukoliko se one definišu i u obliku "moralnog kodeksa", garancija je smatramo, da će se više i poštovati.

Preka potreba

Imamo u aktuelnom trenutku razvoja našeg društva pojedinačih primera nemoralnog ponašanja nosilaca političke vlasti. Postojanje "Moralnog kodeksa za nosioca vlasti" bio bi i te kako "pravni osnov" za raspravu u Vladi ili Parlamentu o moralnoj, pa u tom kontekstu i političkoj odgovornosti takvih nosilaca vlasti.

Donošenje "Moralnog kodeksa za nosioce vlasti" ne može usporiti niti otežati zakonodavnu delatnost.
Zbog svega navedenog se ne možemo složiti da treba određivati "formacijski redosled" šta pre ide: "zakoni pre kodeksa ili kodeks pre zakona"?

Moral i zakon se moraju razvijati paralelno, istovremeno i bez sputavanja jedne od ovih institucija na teret druge, bez odlaganja donošenja kodeksa koji se predlaže "za neko drugo vreme"!

MIOMIR M. BAROVIĆ,
BEOGRAD


VAPAJ

Gleda me, joj, Bože

Odakle mi pravo da tražim pravo!

Tražim pravdu... Ustvari krenula je da traži što nigde ni na tragu nema, samo sve veći tragovi u mom kupatilu i predsoblju, šire se nemilice - ko da zabrani komšijama da povlače vodu, a gde ona ide to je već moja briga, a voda je to!

Kažem ja da su me poplavili - gleda me joj Bože. Sad ja pismeno, zbog onog joj Bože, ništa - kuku "mene" poplaviće me, već jeste... Pa sam imala sreću, da sretnem jednu osobu iz tog stana, aman, zavapim ja. Kaže, tata je rekao, da to nije njihova greška, već na nivou zgrade (o nivoa nam). Razletim se ja na sve strane, gde bih trebala dobiti "pomoć", niko nadležan, te idite ovde te onde, stignem ja i do Skupštine grada Beograda, povratno još ništa nije stiglo do mene. Zvala telefonom, sastanci, pa bar da znaju za ovaj slučaj, možda bi stavili na dnevni red, bar pod razno, da bi ovako poplavljeni znali kome da se obrati, kao kad je ne daj bože požar.

Pre toga sam tri puta zvala Javno komunalno, pa lično odem, ponovim takva i takva stvar - bio je to moj srećan dan, dobila sam telefon i ime, kome da se obratim. Sutradan dođe majstor i dijagnoza, interni kvar kod komšije. Prvi put komšija nije otvorio, pa smo se popeli na treći sprat, jer se komšija žalio da i njemu curi s trećeg sprata, a žalio se meni preko svog sina. Na trećem ni traga od te tvrdnje. Te je radnik i po drugi put otišao na vrata, i za divno čudo otvorila se.

Radnik Javnog komunalnog, zamolio je, da li može da uđe, rekavši u čemu je stvar, ušao je i konstatovao, ušao je i konstatovao, što je komšija i znao, da mu lepa VC šolja, gde pritisnu tu ostane, evo do dana današnjega, a traje već mesec i po dana. Obećao je da će popraviti, a kad ga je radnik Javnog komunalnog, pozvao da siđe da vidi koja je šteta napravljena, rekao je "ne mogu sad, posle ću".

Opet sam zvala sve moguće inspekcije, pa i pri skupštini za komunalne... Tražila sam i pravni savet pri opštini, na kojoj stanujem i slušala preko telefona uz njam, njam, a nije bilo vreme za doručak, a bilo je tako ružno slušati...

Sve moguće inspekcije, komunalne, sanitarne, hitne intervencije, su imali jedini savet i da mi jedino preostaje, da tužim, tužim, oni nemaju pravo i nisu nadležni, a ja i dalje tužim i tužim, pa uz svu tu tugu, sve mislim može bez suda...

Vidim nema druge, okrenem broj telefona suda, da se informišem, da li to i sudom može da se reši... Kaže, advokata i taksu i "ondak", da čekam... Ja zbog svega ovoga šokirana, kad sam čula, ono ondak, "splasnula" sam, pa sam se od muke i nasmejala, pa i pomislila pa neka se razliva, doći će i do komšije ispod mene, pa će onda on mene juriti, i tako neka potop bude u Beogradu.

I tako da znate Beograđani, da imate pravo da svašta radite, poplavite, tresete s terase, kroz prozore, pravite buku, to je vaše pravo i niko ne može da vam oduzme, jer je oduzeto onome kome to činite.

Po ovom pitanju, da bih se izborila za svoje pravo, moram pravo u sud, jer komšiji iznad mene niko ne može oduzeti tako olako stečeno pravo.
Vidi ti samo mene, odakle meni pravo, da tražim pravo?
Nije ga lako naći, ali na tragu sam.

MARIJA RADULOVIĆ,
BEOGRAD


SUROVOST

Masovna ubistva bez kršenja zakona

Predsednik Hrvatske, gospodin Mesić se u kontekstu ceremonijala posete SCG pre neki dan "ispričao" svima kojima su pripadnici njegovog naroda bilo kada, "kršeći zakon", naneli bol. Ovim se on nije "ispričao" srpskom narodu za stotine hiljada i romskom i jevrejskom narodu za desetine hiljada života, koje su najmonstruoznije ubice u istoriji čovečanstva - ustaški krvnici lišili života na najbestijalniji način.

Naime, čim je u aprilu 1941. godine proglašena tzv. NDH, Srbi, Jevreji i Romi su na njenoj teritoriji stavljeni van zakona. Dakle, zakon te fašističke državne tvorevine ih nije štitio, pa njihovo masovno ubijanje, a u pojedinim krajevima i istrebljivanje, nije kršenje zakona NDH. Pošto sve nakazne fašističke državne tvorevine nisu priznavale nikakve međunarodne zakone, njihove "najelitnije" jedinice, ujedno i najmasovnije ubice, nisu kršile ni zakone svoje zemlje i kad su masovno ubijale pripadnike naroda koje su njihove države stavljale van svojih zakona. Ti zločini su bili sastavni deo fašističke državne politike.

U NDH ta politika je dostigla takve razmere, da je izazivala gnušanje čak i pojedinih predstavnika fašističke Italije i nacističke Nemačke u njoj. Poseban je zločin što je istina o zločinima tako velikih razmera skrivana i što se o stotinama hiljada svirepo ubijenih govorilo kao o desetinama hiljada ratnih žrtava, bez obzira što je to protivrečilo zvaničnom isticanju milion i sedamstotina hiljada žrtava u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

mr DRAGO BILAL,
LOZNICA